уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА (3)

У аустроугарске логоре Срби су одвођени одмах после Сарајевског атентата

Према проценама Арчибалда Рајса, кроз логор у Маутхаузену од 1914. до 1918. прошло је око 30.000 Срба, а кроз онај у Ашаху 25.000. – Нису депортовани само ратни заробљеници, јер се сматрало да је све мушко становништво између 18 и 50 година потенцијално опасно
Аутор: Јелена Чалијауторак, 24.05.2016. у 21:05
Једноставни камени споменици чувају успомену на страдалнике логораша из Првог светског рата (Фото: Ј. Чалија)

Од нашег специјалног извештача

Линц, Маутхаузен – „Hier ruhen 1.149 Serbische soldaten aus dem welt kriege 1914–1918”. Невелики камен неправилног облика са натписом посетиоца Савезничког гробља у Маутхаузену упућује да ту почива 1.149 српских војника из светског рата 1914–1918. године, један је од пет надгробних споменика на овом гробљу врло сличног облика и са готово истоветним текстом. Разликују се само уклесане цифре: 1.662, 1.600, 1.149, 1.066. На другој страни гробља стотине камених крстова у низу од неколико редова. На сваком плочица и имена: Скјавини Пјетро, Капуцо Фортунато, Дегани Ђузепе, Салис Бенјамино… Имена и презимена италијанских војника страдалих у истом периоду и сахрањених овде, на гробљу у селу Рајфердорфу, у близини Маутхаузена, преко пута „Serbische soldaten”.

Уређено гробље, на којем Српска православна црква управо гради капелу, подсећа да историја логора Маутхаузен није везана само за Други светски рат. Злогласни нацистички концентрациони логор саграђен је у непосредној близини старијег логора из времена Првог светског рата. Од њега данас није остало ништа, али се још увек полажу венци и цвеће на вечно почивалиште његових заточеника на Савезничком гробљу, где је, између осталих, сахрањено око 8.000 Срба и око 1.800 Италијана.

Међу тристотинак логора у Аустроугарској, онај у Маутхаузену, кроз којих је прошло око 40.000 заточеника, био је један од највећих. Имао је стотинак дрвених барака у којима страдају од промрзавања, глади, тифуса или дизентерије… По суровим условима живота, није много заостајао за каснијим нацистичким логором, који је подигнут 1938. године, а чија је стопа смртности била изнад 50 одсто. Тај старији Маутхаузен, оформљен је у септембру 1914. године. А већ наредног месеца исте године у њега је стигао први транспорт са више од хиљаду српских заробљеника.  Одвођење Срба у аустријске логоре отпочело је непосредно после Сарајевског атентата, на Видовдан 1914. године, каже историчар Милош Стојковић, члан Удружења концентрационог логора Маутхаузен из Србије.

– Било је депортација са територије Босне и Херцеговине, Славоније, Барање, Бачке, Баната, а махом цивили одвођени су у аустријске логоре и након повлачења војске и владе 1915. године преко Албаније. Било је ту ратних заробљеника, официра, али и они испод 18 година, који су коришћени као радна снага. Мушко становништво, између 18 и 50 година, сматрало се потенцијално опасним. Срби су били међу ретким нацијама које су у аустроугарске логоре довођени и као војни и као цивилни заробљеници – напомиње Стојковић.

Према подацима српског Удружења КЛ Маутхаузен, најмање десет Срба били су заробљеници овог злогласног логора и у Првом и у Другом светском рату.

Недалеко од Маутхаузена, у Ашаху, налази се још један од аустроугарских логора из времена Великог рата. Данас је тамо такође гробље на чијем је улазу камена табла са бројем страдалника који ту почивају. На њој је уклесано да међу 6.025 војника, ту почива и 5.362 Срба. Неколико једноставних надгробних споменика открива данашњим посетиоцима имена неких од њих. Другови су подигли споменик Душану Тодорићу, ђаку, нареднику, а одмах иза, читамо имена Братислава Славковића (Serb. Leutenant), Светозара Протића (из Каменице), Милована Јеремића. Према проценама Арчибалда Рајса, кроз логор у Маутхаузену прошло је око 30.000 Срба, а кроз онај у Ашаху 25.000. Савезничко гробље недалеко од Маутхаузена у својој свечаној тишини чува историју оба светска рата. Овде је сахрањено и око 2.000 заточеника нацистичког логора.

– И у Првом и у Другом светском рату, Маутхаузен је био стравичан логор са високом стопом смртности. У оном из периода 1914–1918. страдало је од 30 до 50 одсто од укупног броја заточеника, а у каснијем, 1938–1945, и више од педесет одсто. Броју од око 8.000 страдалих Срба из периода Првог светског рата, веома је приближна и цифра уморених у Маутхаузену у време Другог светског рата. Као да се радило о другом полувремену истог догађаја – каже Стојковић.


Коментари17
238f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Па Аустро-Угарска се није много разликовала од Трећег Рајха. Њени логори били су претеча концентрационим логорима Трећег Рајха, а по суровости поступања према заробљеницима нису се много ни разликовали од логора Трећег Рајха. Аустро_ Угаре је наследио Трећи Рајх и НДХ са својим логорима.
mladabosna
FASISTI su uvjek napadali i ubijali SRBE jer su bili na putu i smetali u osvajackim pohodima koljaca veliku cijenu smo placali za Slobodu i Pobjedu i na kraju sve izgubili..
Zoran V. Tosovic
Tokom Drugog svetskog rata u koncetracionom logoru u Mauthauzenu umoreno je 12 800 jugoslovenskih drzavljana , od kojih su bar 90% bili Srbi , a veliki broj njih cetnicki borci , sto znaci da je broj stradalih veci od onog tokom Prvog svetskog rata . Sve u svemu , na podrucju Gornje Austrije u Prvom i Drugom svetskom ratu umoreno je daleko preko 20 000 Srba , mozda cak i preko 25 000 , i , ako ni zbog cega drugog , onda bar zbog toga , Austrijanci su izgubili pravo za sva vremena da zbog bilo cega kritikuju nas Srbe , i ovo im treba otvoreno reci !
Dragana
Ne treba ni zaboraviti cinjenicu sta je povod svemu tome ubistvo Ferdinanda koje je pokretac naseg stradanja od severnih suseda. Zar zaista nismo mogli da nadjemo druge instrumente borbe za samostalnost? Ipak su nas od Turske posasti oslobodilie divizije princa Eugena. Zaboravili smo da je Turska unistila sve srpsko a da su Srbi koji su izbegli u hazbursku monarhiju ipak sacuvali nas identitet i kulturu a posle sve to vratili na ove prostore. Ubistvom Ferdinanda smo sebi zapecatili poslednjih 100 godina. Kada cemo se opametiti?
Zoran V. Tosovic
Dragana , ne lupajte sve i svasta ! Nije mi samo jasno , ko Vam je objavio komentar ! Povod za rat nije bilo ubistvo Franca Ferdinanda vec nesto sasvim drugo , a ono je ratnim huskacima doslo kao poklon s neba - izbavili su se od Franca Ferdinanda i dobili su konkretan povod za napad na Srbiju ! Do napada na Srbiju bi doslo i bez Sarajevskog atentata ! Franc Ferdinand je bio protiv rata , jer je pravilno ocenjivao , da ce on dovesti do propasti Austrougarske monarhije , pa je zato nekome odgovaralo da on bude ubijen . Mere obezbedjenja su bile minimalne itd. itd. Pisem samo ono sto sam saznao iz austrijskih i nemackih , a ne srpskih , izvora . Naucite nemacki , pa procitajte sami , i naucite se da se potpisujete svojim punim i pravim imenom i prezimenom !
Препоручујем 17
Радо Мир
Висока крушка била... А сад, полако, узмите ваздух, па код стручњака. Увек су могуће и скривене повреде.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Anabela Ana
U tvrdjavi Slzburg, blizu granice sa Nemackom. Stoji spomen ploca da je u toj tvrdjavi preminulo oko 1100 Jugoslovena,( svakako Srba). Zatim internirani su mnogi Srbi u Arad u Rumuniju a medju njima i moj cukundeda prota Mile Bogunovic. Mislim da su neki internirani u Cesku. Nema kraja nasim grobljima po Evropi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља