субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Када ће шљивовица бити као коњак

Најбоља српска препеченица од шљива у 2015. години испечена је у дестилерији „Примаг”
Аутор: Г. Оташевићуторак, 24.05.2016. у 21:05
Милољуб Гојковић – Маре, члан оцењивачке комисије и идејни творац смотре у Чачку (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – На завршну смотру за избор најбоље српске шљивове препеченице у 2015. години примљен је 41 узорак и реч је само о ракијама које су лане побеђивале на регионалним надметањима у Србији и Републици Српској. Оцењивала их је, у Институту за воћарство у Чачку, деветочлана комисија за коју њен председник др Нинослав Никићевић истиче да је „најстручнија за сензорно оцењивање шљивових препеченица у свету”.

У збир улазе оцене за боју (од 0 до 1 бод), бистрину (0–1), типичност (0–2), мирис (0–6) и укус (0–10), и чак 19 од свих узорака заслужило је велику златну медаљу која се даје за 18,51 и више бодова. Победник ове смотре постало је предузеће „Примаг” из Земуна, које воде наследници универзитетског професора Радослава Пауновића, родом из Поточања, који је у своје доба био један од водећих српских стручњака за жестока пића. Препеченица из „Примага” добила је 19,41 бод, што је највише међу 200 узорака, колико је укупно оцењивано у петогодишњој повести овог такмичења. Та ракија усута је у буре 1996. године.

Другу и трећу награду носи стари ракијаш из Доње Трепче код Чачка, Станимир Минић, са своје две препеченице оцењене са 19,35 (из 1989. године) и 19,23 (чак из 1951). Четврта је Јелена Вићентијевић из Брђана са 19,09 бодова (1983. година), пети Милорад Секулић из Гуњаца код Осечине са 18,96 (1993. г.), а следе Горан Мијаиловић из Чумића код Тополе са 18,88 (–) и предузеће „Ток” са Гоча са истом оценом 18,88 (–), Драги Ивановић из Блаца са 18,71 (2002), Љубиша Видуловић из Бољевца са 18,65 (–), и Јован Пешовић из Баљевца чија је препеченица заслужила 18,59 бодова (1995. година).

Пред оцењивачима су читавог поподнева смењиване пуне чаше, али је после првог круга од 12 узорака један од чланова комисије, Верољуб Урошевић, јавно саопштио своју примедбу:

Наши преци су увек улагали новац у добру бурад, у којима ракија мора да одлежи четири до пет година да би се удружила се хемијом храста и тако настало пиће које ће нас увек обрадовати

– И лане их је било, али ове године је више узорака ракије која је остарила брзо, са чипсом и у барик бурићима. Лично мислим да наша струка мора рећи да те ракије нису за оцењивање, да то није типична препеченица ни традиција нашег поднебља – казао је овај стручњак, некада директор производње београдског „Прокупца”.

Тако се и догодило да – пошто су сви узорци шифровани али се свака оцена чита јавно – нека ракија код једног судије добије 19, код другог само 15 бодова.

Урошевић је објаснио да су чипсеви ситне грануле дрвета које садрже целулозу, хемицелулозу, пентозане и лигнине, дакле сличне састојке „као у дуги храста китњака, али у много већој концентрацији”.

– Наш деда и прадеда увек је имао неко буренце, зашто сад убацујемо ово? То ни Французи не раде са својим коњаком. Наши преци су увек улагали новац у добру бурад, у којима ракија мора да одлежи четири до пет година да би се удружила се хемијом храста и тако настало пиће које ће нас увек обрадовати. Овако, производи се ракија којој, убацивањем неких опиљака, дајете лажну старост.

Домаћин смотре др Бранко Поповић из чачанског Института оценио је да на комисијском столу „нема ниједне шљивовице са маном” и додао:

– Управо ово што је рекао Урошевић, као доајен у нашем послу, помаже нам да нађемо најбоље решење за српску шљивовицу. Да створимо један, два или три типа препознатљива по сорти и технологији, и да то онда развијамо као српски извозни производ,  по узору на Французе и њихов коњак.

Др Нинослав Никићевић са Пољопривредног факултета у Земуну, данас водећи српски зналац за жестока пића, наглашава да „шљивов дестилат усут у храстово буре, да ли је од китњака или лужњака, не може да добије буке ни врхунска својства ако ту не остане четири-пет година”. И вели:

– Касније може да се тонира са убрзивачима старења и сазревања, то су чипсеви, екстрат храстовине или летвице, дашчице. Французи имају једну цаку, озонирају дестилат пре уласка у храстову бурад, додају му О3. Ми то никад нисмо применили, иако је било предлога, јер је потребно много новца. Жарка ми је жеља да то користимо. Са озоном дестилат ће за једну годину попримити оно што би се без тога догодило за пет. Такво пиће поседује свежину као да сте додали витамин Це или пеперминт, фину свежину, као хенеси, мартел, курвоазје, реми мартен… Немојте помислити, на основу количине коњака која се продаје у свету и по бесцаринским радњама, да има толико грожђа у Француској. Они убрзавају процес старења, али то раде фино – казао је професор Никићевић.


Коментари5
78771
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goca Slikraka
Potpuno se slazem sa Gosp Zelmbacem, neka se kolekcionari kite sa medaljam a dajte nam ocenu onoga sto mi obicni gradjani hocemo da pijemo ili ono sto hocemo prijateljima da poklonimo.Za sada kupujem rakiju po izgledu etikete i ambalaze a sta me ceka unutra u flasi to samo dragi bog zna? Da li je cipsara,dascara ili nesto tece to nam niko ne garantuje
Deda Djole
Dok se viski pravi od jecma u jednoj vetrovitoj, kisovitoj i sivoj zemlji, sljivovica se pravi od ukusne i mirisne sljive rodjene na plodnoj zemlji obasjanoj suncem. Dok se viski siri na pola shopping prostora na svim svetskim aerodromima, nasa sljivka se stidljivo krije na beogradskom. Zasto ? Marketing ? Zakoni ?
Pera Zelembac
sve dobre pozitivne karakteristike. Misljenja sam da bi se ocenjivanje rakije trebalo da vrsi od uzoraka koji se mogu obebediti u trgovinama jer to je sljivovica koju mi pijemo i koja nam stoji na raspolaganju. A ovi koji se bore za zlatne medalje neka se nastave da bore za zlatne medalje kao kolekcionari a ja bi stvarno zelio da znam koja je to najbolja sljivovica koju mogu da nadjem na polici u trgovini. Postoji jedna anegdota koja je stara koliko i nase iskustvo u proizvodnji rakije a to bi bilo: Srbin na samrti poverava porodicnu tajnu sinu i kaze "Sine ne zaboravi jednuuuu stvar a to je ,da se rakija moze praviti i od sljive"
Pera Zelembac
Stotinu domacina ima stotinu razlicitih sljivovica.Svaka kuca i svaki domacin ima svoje iskustvo i vlastitu tehnologiju.Odabir sljiva,slekcija nabranog voca.Da li idu na fermentaciju i crvave i ostecene sljive ili ne.Uslovi fermantacije sito su bitni za proizvodnju dobre sljivovice da li je kontrolisan fermentacija ili se dovija kao otvoren proces uz prisustvo komaraca. "Pecenje"sljivovice takodje daje posebne karakteristike tj kako se odvija proces proizvodnje.Pretpostavlja se da se secer ne dodaje u kominu. Negovanje sljivovice je takodje jedan proces koji svako cini na svoj nacin.Sljivovica najbrze dobija boju ako se lageruje u bagremovom buretu,boju konjaka poprima za godinu dana U novom hrastovom buretu ne sme da ostane vise od dve godine a poosle cetvrte godine poprima crnu boju i dobija gorcinu koja potice od prekomerno preuzetog tanina iz hrastovine. Komercijalne sljivovice ipak nemogu da cenovno podnesu zrenje rakije vise od 3-4 godine i u tom periodu im treba dati sve dobre
ВлаДо
У производњи ракије имамо три сегмента одн. три фазе.Прва је узгој и одабир воћа,друга печење и трећа чување у бурадима.Оне прве две фазе су свим произвођачима добро познате и није тешко испећи добру ракију ако неко хоће.Што се тиче чувања у бурадима ту је технологија разнолика,дуготрајна и скупоцена и углавном непозната произвођачима па је избегавају.Све више се користе стаклене посуде и прохромске.Не заборавимо основну разлику између вина и ракије.Ко прави вино он је слуга а ко прави ракију он је газда.Разлика проистиче што вино може само да се чува у дрвеним бурадима а ракија може и на друге начине.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља