субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.05.2016. у 21:05 Г. Оташевић

Када ће шљивовица бити као коњак

Најбоља српска препеченица од шљива у 2015. години испечена је у дестилерији „Примаг”
Милољуб Гојковић – Маре, члан оцењивачке комисије и идејни творац смотре у Чачку (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – На завршну смотру за избор најбоље српске шљивове препеченице у 2015. години примљен је 41 узорак и реч је само о ракијама које су лане побеђивале на регионалним надметањима у Србији и Републици Српској. Оцењивала их је, у Институту за воћарство у Чачку, деветочлана комисија за коју њен председник др Нинослав Никићевић истиче да је „најстручнија за сензорно оцењивање шљивових препеченица у свету”.

У збир улазе оцене за боју (од 0 до 1 бод), бистрину (0–1), типичност (0–2), мирис (0–6) и укус (0–10), и чак 19 од свих узорака заслужило је велику златну медаљу која се даје за 18,51 и више бодова. Победник ове смотре постало је предузеће „Примаг” из Земуна, које воде наследници универзитетског професора Радослава Пауновића, родом из Поточања, који је у своје доба био један од водећих српских стручњака за жестока пића. Препеченица из „Примага” добила је 19,41 бод, што је највише међу 200 узорака, колико је укупно оцењивано у петогодишњој повести овог такмичења. Та ракија усута је у буре 1996. године.

Другу и трећу награду носи стари ракијаш из Доње Трепче код Чачка, Станимир Минић, са своје две препеченице оцењене са 19,35 (из 1989. године) и 19,23 (чак из 1951). Четврта је Јелена Вићентијевић из Брђана са 19,09 бодова (1983. година), пети Милорад Секулић из Гуњаца код Осечине са 18,96 (1993. г.), а следе Горан Мијаиловић из Чумића код Тополе са 18,88 (–) и предузеће „Ток” са Гоча са истом оценом 18,88 (–), Драги Ивановић из Блаца са 18,71 (2002), Љубиша Видуловић из Бољевца са 18,65 (–), и Јован Пешовић из Баљевца чија је препеченица заслужила 18,59 бодова (1995. година).

Пред оцењивачима су читавог поподнева смењиване пуне чаше, али је после првог круга од 12 узорака један од чланова комисије, Верољуб Урошевић, јавно саопштио своју примедбу:

Наши преци су увек улагали новац у добру бурад, у којима ракија мора да одлежи четири до пет година да би се удружила се хемијом храста и тако настало пиће које ће нас увек обрадовати

– И лане их је било, али ове године је више узорака ракије која је остарила брзо, са чипсом и у барик бурићима. Лично мислим да наша струка мора рећи да те ракије нису за оцењивање, да то није типична препеченица ни традиција нашег поднебља – казао је овај стручњак, некада директор производње београдског „Прокупца”.

Тако се и догодило да – пошто су сви узорци шифровани али се свака оцена чита јавно – нека ракија код једног судије добије 19, код другог само 15 бодова.

Урошевић је објаснио да су чипсеви ситне грануле дрвета које садрже целулозу, хемицелулозу, пентозане и лигнине, дакле сличне састојке „као у дуги храста китњака, али у много већој концентрацији”.

– Наш деда и прадеда увек је имао неко буренце, зашто сад убацујемо ово? То ни Французи не раде са својим коњаком. Наши преци су увек улагали новац у добру бурад, у којима ракија мора да одлежи четири до пет година да би се удружила се хемијом храста и тако настало пиће које ће нас увек обрадовати. Овако, производи се ракија којој, убацивањем неких опиљака, дајете лажну старост.

Домаћин смотре др Бранко Поповић из чачанског Института оценио је да на комисијском столу „нема ниједне шљивовице са маном” и додао:

– Управо ово што је рекао Урошевић, као доајен у нашем послу, помаже нам да нађемо најбоље решење за српску шљивовицу. Да створимо један, два или три типа препознатљива по сорти и технологији, и да то онда развијамо као српски извозни производ,  по узору на Французе и њихов коњак.

Др Нинослав Никићевић са Пољопривредног факултета у Земуну, данас водећи српски зналац за жестока пића, наглашава да „шљивов дестилат усут у храстово буре, да ли је од китњака или лужњака, не може да добије буке ни врхунска својства ако ту не остане четири-пет година”. И вели:

– Касније може да се тонира са убрзивачима старења и сазревања, то су чипсеви, екстрат храстовине или летвице, дашчице. Французи имају једну цаку, озонирају дестилат пре уласка у храстову бурад, додају му О3. Ми то никад нисмо применили, иако је било предлога, јер је потребно много новца. Жарка ми је жеља да то користимо. Са озоном дестилат ће за једну годину попримити оно што би се без тога догодило за пет. Такво пиће поседује свежину као да сте додали витамин Це или пеперминт, фину свежину, као хенеси, мартел, курвоазје, реми мартен… Немојте помислити, на основу количине коњака која се продаје у свету и по бесцаринским радњама, да има толико грожђа у Француској. Они убрзавају процес старења, али то раде фино – казао је професор Никићевић.

Коментари5
03436
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља