субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

НБС прогнозира привредни раст између 2,3 и 2,5 одсто

Инфлација у априлу била на најнижих 0,4 одсто, а од маја се очекује њен лагани раст све до три одсто у наредној години, рекла је гувернерка Јоргованка Табаковић
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 24.05.2016. у 14:31
(Фото Фонет)

Народна банка Србије (НБС) променила је навише прогнозу раста бруто домаћег производа (БДП) у овој години, свега што привреда и грађани створе, са претходних 1‚8 одсто на између 2,3 и 2,5 одсто, изјавила је Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, на представљању месечног извештаја о инфлацији.

– Очигледан је економски опоравак, и то на дугорочно одрживој основи и због тога је извесније да ће коначни ниво раста бити у горњој граници пројекције на нивоу од 2,5 процената, навела је гувернерка.

Према њеној оцени, али и челних људи централне банке, привредни раст би требало да подстакну инвестиције првенствено у извозни сектор, даља реализација инфраструктурних пројеката, нижи трошкови пословања због јефтинијих кредита и цена енергената као и раст извоза. Она је додала да кад расте БДП све тешкоће ће бити лакше, остали показатељи ће имати другачију слику па ће тако и јавни дуг бити мањи.

Табаковићева је истакла да очигледан опоравак српске привреде потврђују макроекономски показатељи, наводећи у том контексту да је фискални дефицит у првом кварталу износио 16 милијарди динара, што је за готово четвртину мање у односу на исти период 2015. Дефицит износи 1,7 одсто процењеног БДП-а, док је у упоредном периоду прошле године био 2,4 одсто, рекла је Табаковићева.

Поред тога, како је навела, текући дефицит платног биланса је више него преполовљен у односу на исти лањски квартал, и износи 3,3 одсто БДП-а. Дефицит текућег рачуна је у потпуности покривен страним директним инвестицијама са 133 одсто.

Гувернерка НБС је рекла да је реални раст извоза у првом тромесечју ове године убрзан на 13,4 одсто међугодишње, док је раст увоза успорио на четири одсто.

– Још боље макроекономске показатеље и изгледе за наредни период препознале су и потврдиле и Европска комисија која је ревидирала навише пројекцију привредног раста за ову и наредну годину и рејтинг агенције које су побољшале изгледе кредитног рејтинга Србије, рекла је Јоргованка Табаковић.

Брига НБС у наредном периоду биће, како је истакла, стимулисање кредитног раста, који омогућава и раст БДП-а. Додала је да је централна банка већ започела разговоре на ту тему са пословним банкама, којима је најавила долазак конкуренције у виду микрофинансијских организација.

Ана Ивковић, генерални директор Директората за економска истраживања и статистику НБС, рекла је да је међугодишња инфлација и даље испод доње границе циља који износи четири – плус-минус 1,5 одсто. Иако је у јануару повећана на 2,4 одсто, што је пре  свега резултат ниске прошлогодишње базе, од фебруара је на силазној путањи и у априлу је износила 0,4 одсто. То ће, по процени НБС, бити њен најнижи ниво у овој години.

– Очекујемо да ће међугодишња инфлација у мају почети да расте, а да ће се у границе циља вратити почетком следеће године. Након  тога, требало би да се стабилизује на нивоу који је нешто виши од три одсто – рекла је Ивковићева.

Стаменковићу, колико си пара узео

Након што су гувернер и челни људи НБС саопштили добре вести попут раста привредне активности, извоза, о ниској инфлацији, мањем дефициту буџета, новинаре је интересовало када ће то грађани коначно и да осете у свом новчанику. Јоргованка Табаковић је одговорила да су показатељи егзактни.

Колико јавност поменуте показатеље прима с резeрвом посведочио је и Стојан Стаменковић, иначе члан Савета НБС и координатор билтена „Макроекономске анализе и трендови”.

– После представљања априлског извештаја МАТ-а који је емитован и на телевизији Пинк, код мене је било неко друштво моје ћерке, иначе сви људи у педесетим годинама. Један од њих ми је рекао – ви сте увек били критични, а колико сте сада пара узели да тако похвално говорите – испричао је Стаменковић.


Коментари7
777b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kada ce se resiti problem kredita
A kako ce se, Jorgovanka, oporaviti oni koji su uzeli stambene kredite u svajcarcima pa sada ostaju bez stanova? Sto je najgore, ne samo da ostaju bez stanova, nego jos i dalje duguju bankama i moraju da otplacuju vazduh. Narodna banka, umesto tada da zabrani svim bankama da plasiraju kredite u svajcarcima jer je znala sta ce se desiti, ona dozvoljava pljackasku politiku banaka i sada pere ruke od toga. Sve susedne zemlje su to resile, samo se NBS sa Jorgovankom na celu pravi luda, kao da problem 22000 ljudi ne postoji.
Параметри
објављени у публикацији Трендови -март 2016 (стат.завод) указују на привредни раст. Такође говоре да је, У 2015. години укупан извоз робе мањи за 9,9%,а укупан увоз робе за 11,6% у односу на укупан извоз, односно укупан увоз у 2014. години. Извоз робе у прва два месеца 2016. године износио је 2,099 милијарди USD, и био је већи за 7,9% у односу на исти период претходне године, а за 5,8% мањи од просечног извоза 2015. године. У истом периоду реализован је увоз у износу од 2,681 милијарди USD. Укупан спољнотрговински дефицит робе у 2015.години износио је 4,837 милијарде USD, и мањи је за 16,1% од дефицита 2014. године. Ако имате катастрофално стање добро је да у једном моменту престанете да пропадате, али и раст од 10% на јако малу производњу и велики минус у ствари је мали раст.
Marko Dr.
Guvernerka reče da je deficit platnog bilansa sa 133% pokriven direktnim stranim investicijama.Pri tome je zaboravila da pomene jednu veoma važnu stvar - da NBS u direktne strane investicije računa i kredite uzete od inostranih zajmodavaca,što prakticno znači da deficit platnog bilansa Srbija zapravo pegla novim kreditima.
Veljko
Isplati se itekako u devizama. Sacuvam dinare, kupim devize, pa na stednju. Stednja je ono sto nisam dao strancima, tajkunima i politicarima. I tek cu da ne dam.
mp
Da ima i malo obraza kao sto nema Tabakovic bi uzela svoje stvari i otisla da bude neki savetnik, poslanik. Sigurno nije za NBS a i preskupa je; Ona kosta Srbiju 14 miliona din. godisnje. a doprinos?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља