уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:59

Има ли смисла једном годишње славити ћирилицу

Јуче у САНУ обележен Дан Св. Ћирила и Методија. Празник словенске писмености био је прилика да се размисли о потискивању ћирилице и уништавању књига у нововековној историји
Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 25.05.2016. у 09:19
Зограф: Ћирило и Методије

Са чиме ми данас излазимо пред Св. Ћирила и Методија и колико смо достојни њиховог рада. Има ли смисла једном годишње славити ћирилицу, а затим писати углавном латиницом, занемаривати писмену баштину, препуштати је пропадању и отимању, више пажње посвећивати учењу страног језика, него језику свог народа, злоупотребљавати и скрнавити језик на стотине начина – истакао је академик Предраг Пипер у свом поздравном говору, одржаном у Српској академији наука и уметности, где је јуче обележен Дан Св. Ћирила и Методија.

Овај празник словенске писмености и културе био је прилика да се са више пажње него обично размисли о делу Солунске браће у њиховом и у нашем времену. Присутни су чули реферате Јасмине Грковић Мејџор, Ирене Шпадијер и Виктора Савића; представљен је и зборник радова са научног скупа о Ћирилу и Методију, у издању Института за српски језик САНУ, чији су уредници Јованка Радић и Виктор Савић.

Према речима Предрага Пипера, незнање или недовољно познавање онога што смо баштинили од Ћирила и Методија простире се и тамо где га не би смело бити, имајући у виду да данас „много више Словена зна арапска, јапанска или кинеска слова, него што има оних Словена који знају неупоредиво лакша слова глагољице”.

– Солунску браћу и њихове сараднике и ученике, поред оспоравања која су долазила од франачког свештенства пратиле су денунцијације, сплетке и клевете, фалсификати, хапшења, прогонства, убиства, и уништавање књига написаних словенским писмом. Добро је знано да су се испаштања због одбране вере, уверења, језика или писма наставила кроз све потоње векове до нашег времена, до страшних затвора и логора 20. века, све до систематског затирања споменика и гробова због ћириличких слова на њима и све до рушења православних крстова и храмова у овом делу Европе у освит трећег миленијума од рођења Христовог, и то под прећутним покровитељством и пред телевизијским камерама света који себе сматра врхом данашње цивилизације – рекао је Предраг Пипер.

А да ли данас можемо рећи да је уништавање словенске књиге давна, ружна прошлост? – Нажалост, не можемо – сматра овај академик.

– Као што је знано, после утамничења, убистава и прогона ученика Солунске браће, у Великој Моравској је словенско писмо сразмерно брзо замењено латинским. Међутим, покушаји потискивања ћириличког словенског писма у корист латинице на делу су и у наше време. Поред низа других примера уништавања књига и у нововековној историји, у српско културно памћење је утиснуто, поред осталог, не само масовно страдање српских и словенских књига у оба светска рата, када је са умишљајем уништено огромно културно благо српске и словенске писане и штампане речи. Стотине хиљада примерака књига штампаних ћирилицом уништене су у рату деведесетих година 20. века, највише у Хрватској и на Косову и Метохији, али и другде, нпр. у Немачкој – истакао је Пипер.

За њега је и свођење дела Солунске браће на стереотип о словенским просветитељима једностран и непотпун.

– Они су делали, пре свега, као светитељи па стога и просветитељи и то, разуме се, не у смислу нововековног просветитељства. Када се у светлу те чињенице погледа на то колико је данашња словенска, и не само словенска, просвета заиста просветљена, колико васпитање претходи образовању и прожима га, не можемо рећи да се сада широко остварују благородни циљеви Светих Ћирила и Методија. Данас и у словенском свету постоји инфлација писане речи и пошаст празнословља и сваковрсних других скрнављења и злоупотребе речи – рекао је Пипер и додао да би имало, и требало би, и много лепога да се каже о словенској писмености на почетку 21. века.

У свом говору академик је подсетио да се на свим словенским језицима сваке године објављују стотине хиљаде предивних књига поезије и прозе, енциклопедистике и лексикографије, научних истраживања и одличне публицистике, све је више духовне литературе, и изворне и преведене, словенско писмо је на интернету; на сајмовима књига, који нису само вашари таштине.


Коментари43
99305
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Урке
Слажем се овде са појединим читатељима, само законским одредбама се може очувати ћирилица, да се практично користи у свим сегментима живота, да буде заиста жива, а не само да се користи као декор или код државних органа.Другог решења за очување српске ћирилице нема.
Зоран Маторац
Не помажу ту законске одредбе, оне постоје. Ћирилицом треба писати за инат, као скромна манифестација патриотизма. То сви могу.
Препоручујем 1
Милош
Уставне и законске одредбе постоје, али се не поштују. Држава прва крши сопствене законе. Узмите за пример државно предузеће "Телеком Србија". Сву службену комуникацију обављају на латиничном писму(сајт, рачуни, обавештења...). О чему ми онда причамо?!
Препоручујем 1
srbo
Zorane: S cime i sa cime su ravnopravni.Znaci pravilno je i jedno i drugo.Istina s (cime) je u cescoj upotrebi osim kada rec posle s pocinje sa s, jer bi to bilo nemoguce izgovoriti.
Рђосав
- да закључим: питање ћирилице неће решити никакве лингвистичке расправе - никакви симпозијуми и стручни скупови. Решиће га Држава, ако хоће. Једним добрим Законом о ЈАВНОЈ употреби језика и писма. И да наведем два позитивна примера ре-ћирилизације: пример светског значаја - Висарионович је 1934. године спречио латинизацију руског језика, која је започела у постреволуционарној Русији (СССР-у, Луначарски!) Да је Стаљин чекао да лингвисти о томе одлуче - ћирилица би пропала. А он је наредио да не само руски, него и туркофонски језици има да се пишу ћирилицом. Други пример, локалног значаја: Војска Југославије је "преко ноћи" прешла на ћирилицу, напуштајући праксу ЈНА. Дакле: те се ствари решавају ПОЛИТИЧКИ - питање језика на савременом Балкану је чисто политичко питање. А ако се донесе политичка одлука - онда се проблем промптно решава једним Законом, Декретом, Булом, Хатишерифом, Обзнаном,... - како гођ...
Д. Збиљић
У овоме сам сагласан с Рђосавом када каже: "Дакле: те се ствари решавају ПОЛИТИЧКИ - питање језика на савременом Балкану је чисто политичко питање. А ако се донесе политичка одлука - онда се проблем промптно решава једним Законом, Декретом, Булом, Хатишерифом, Обзнаном,... - како гођ.." То јесте тако. Али то само говори да је био налог о лат6иничењу Срба политички, комунистички преко увођења двоазбучја, па преко фаворизације латинице. Дакле, кад би хтела власт, то би било завршено за месец дана. Наредба, инспекције и -- готово. А то онда значи да би лингвистичка наука морала да врати решење питања писма у српскомнјезику у једноазбучју. Овако како је сада, држава се држи Устава само у својим канцеларијама, а лингвисти се ругају Члану 10,. Устава, па и даље двоазбвучјем затиру ћирилицу. Кад држава и политика хоће, све може, као што је комунистичкаљ држава хтела и могла да двоазбучјем затре 90 одсто српске азбуке.
Препоручујем 7
Д. Збиљић
За гдина Рђосава који тврди да комунисти немају кривице за затирање ћирилице. Ево шта о томе каже недавно велики српски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић: „Ђилас је, кад су комунисти устоличили македонски језик ишао у Скопље да македонске лингвисте, Блажу Конеског рецимо, и македонске политичаре убеди у то да македонски језик заснују на латиници. Па да на тај начин Срби буду убачени у македонско-хрватски сендвич, па и сами принуђени на то да напусте ћирилицу. Македонци на то нису пристали. Али је на тај начин комунистички пројекат само незнатно одложен. И већ је 1948. до 1950. остао запис да је југословенски министар културе у разговорима са функционерима Централне обавештајне агенције америчке, обећао да ће ћирилица бити потиснута увођењем двоазбучности и да то треба да буде почетна фаза или макар једна од фаза на путу раскида са Русима.“
Данило
@да буде јасније. Свети су бесмртни па тиме и Св. Ћирило, али Климент; он мора да има некакву моћ реинкарнације, да је живео у доба винчанске писмености, обзиром на готов идентичан алфабет савременој српској ћирилици.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља