Идеја да храст или смрека ноћу „спавају” делује чудно, али научници су први пут успели да сниме физичке промене на дрвећу које, на неки начин, одговарају процесу спавања код људи и животиња. Како је објављено на сајту Техничког универзитета у Бечу, аустријски, фински и мађарски научници, користећи ласерске скенере, анализирали су промене у положају грана и лишћа две брезе, у Аустрији и Финској.

„Наши резултати показали су да се дрво спусти током ноћи, што се може видети у промени положаја грана и лишћа”, рекао је Еу Путонен, са финског Института за геопросторна истраживања, пренео је Танјуг.

Он је додао да промене нису превелике, свега десет центиметара за дрво високо око пет метара, али да су систематичне и инструменти могу да их забележе.

За мерење ласерима научници су се одлучили пре свега да класичним фотографисањем не би осветљавали стабла и на тај начин им реметили ноћно мировање. Како на понашање дрвећа не би утицале ни временске прилике или локација, експеримент је изведен два пута, на различитим стаблима.

Оба теста изведена су у периоду равнодневнице, у мирним условима, без ветра или велике влаге и показали су да се лишће и грање с временом спусте, при чему у најнижу позицију дођу неколико сати пре зоре. Ујутру, како је наведено, дрвеће се за свега неколико сати врати у свој почетни положај, али, како су истакли истраживачи, још није познато да ли је то враћање због сунца, или због унутрашњег ритма дрвећа.

Научници су оценили да није нереално да дрвеће „одмара” своје гране током ноћи јер њихово подизање стаблу користи тако што су му листови тада у бољој позицији за хватање сунчевог светла, док током ноћи нема светла и било би расипања енергије да се налазе у подигнутом положају.

Како је научник мађарског Центра за еколошка истраживања Андраш Жлински објаснио, спуштање грана вероватно је узроковано падом притиска воде унутар ћелија дрвета, односно Тургоровог притиска.

„Покрети код биљака веома су блиско повезани са нивоом воде унутар појединачних ћелија, на шта утиче доступност светла кроз процес фотосинтезе”, рекао је Жлински.

Према речима Норберта Фајфера за Техничког универзитета у Бечу, ласерско скенирање омогућиће научницима да боље разумеју обрасце понашања дрвећа док „спава”, али и да следећи пут мерење обаве на већој површини са више стабала, а не само на по једном.

Развијање техника истраживања да ли дрвеће спава, како је указао Путонен, може да се користи у будућности за анализу колико дрвеће користи течности током дана и ноћи.

„То ће нам омогућити боље разумевање дневне употребе воде код дрвећа и њиховог утицаја на локалну или регионалну климу”, рекао је Путонен.