среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
АНАЛИЗА ВЕСТИ

„Гугл” плати пет милиона евра пореза, а само од реклама заради 1,7 милијарди евра

Информатичка компанија под истрагом у Француској због сумње да је почињена пореска превара и организовано прање новца од утајеног пореза
Аутор: Ј. Ј. К.среда, 25.05.2016. у 22:00
Француска тражи од „Гугла” око 1,6 милијарди евра на име неплаћеног пореза (Фото: Ројтерс/Д. Рувић)

„Гугл” је под истрагом у Француској због сумње да је почињена пореска превара и организовано прање новца од утајеног пореза, саопштиле су пореске власти после прекјучерашњег упада у просторије америчког информатичког џина у Паризу. Стотинак полицајаца, неколико истражитеља и двадесетак компјутерских стручњака ушло је у седиште компаније у деветом арондисману, тражећи доказе да „Гугл” није саопштио пуне размере својих активности у Француској.

Амерички гигант је једна од мултинационалних компанија које су се нашле на удару критика европских влада због агресивне тактике избегавања пореза. „Гугл”, део корпорације „Алфабет”, у већини европских земаља плаћа сасвим мали порез јер већину прихода пријављује у Ирској.

Тужиоци настоје да утврде да ли „Гугл” има „стално присуство” у Француској. Компанија тврди да њене огромне канцеларије у Паризу, Лондону и другим европским престоницама нису потпуно самостална предузећа, већ „сателити” централе у Даблину који пружају услуге попут маркетинга. Приходи се сливају преко Ирске, која за европске стандарде има ниску стопу корпоративног пореза од 12,5 одсто.

Рација у Паризу кулминација је прелиминарне истраге која је отворена пре скоро годину дана, али јавност је за њу прекјуче сазнала. Француска, Велика Британија и друге земље одавно се жале да „Гугл”, „Епл”, „Јаху” и остале информатичке компаније остварују профит који пребацују у друге земље и тако избегавају плаћање пореза. Британија је у јануару постигла договор с „Гуглом” да плати 130 милиона фунти заосталог пореза (ретроактивно од 2005.), што је изазвало негативне реакције стручне јавности и опозиције. Износ је, сматрају они, „сића” у односу на огромне приходе које остварује у Уједињеном краљевству.

Када је 2012. америчка агенција „Блумберг” прозвала „Гугл” да пореском комбинаториком уштеђује две милијарде долара годишње, директор Ерик Шмит одговорио је да се то зове капитализам

Међутим, Француска је јасно ставила до знања да нема преговора око пореза. У фебруару је објављено да од „Гугла” тражи 1,6 милијарди евра заосталог пореза. Компанија у Француској запошљава 700 људи. За 2014. је пријавила приход од 216 милиона евра и платила пет милиона пореза, али стручњаци за оглашавање установили су да је од реклама те године приходовала скоро шест пута више – 1,7 милијарди евра. Рација сличних прекјучерашњој било је 2011. у Паризу у вези са трансферима према ирској централи.

Француска нема милости према агресивним техникама пореске оптимизације којима се служе мултинационалне корпорације. Недавно су обавестили „Мекдоналдс” да треба да плати 300 милиона неплаћеног пореза за профит изнет преко Луксембурга и Швајцарске, пренео је „Гардијан”.

„Епл” је крајем 2015. пристао да плати 318 милиона евра властима у Италији због пребацивања профита у Ирску. Претходно је милански тужилац уочио да је ова компанија за пет година пословања у Италији платила само 30 милиона евра пореза. Раније је „Епл” био на удару и у Великој Британији, јер је за 2014. платио само 11,8 милиона фунти пореза, а профит је био две милијарде. Директор Тим Кук је на ове оптужбе одговорио да су „политичко с....” и да уредно плаћају сваки порески долар. Ипак, Европска комисија и даље води истрагу због сумње да је утајио укупно осам милијарди долара пореза.

„Гугл” је јуче, као и сваки пут кад је био на удару, одговорио да поштује законе у свакој земљи у којој послује. Када је пре четири године америчка агенција „Блумберг” прозвала компанију да пореском комбинаториком уштеђује две милијарде долара годишње, директор Ерик Шмит одговорио је да се то зове капитализам и да је поносан на пореску структуру.

„Дупло ирско” – рупа у закону

Ирска је последњих деценија базирала економски раст и политику запошљавања на ниском корпоративном порезу и другим подстицајима који су привукли компаније попут „Гугла”, „Епла”, „Мајкрософта” и „Абот лабораторија”. Поред ниске пореске стопе, до пре две године постојала је и рупа у закону, такозвано „дупло ирско”. Она је омогућавала да, на пример, „Гугл”, у Даблинској централи остварену зараду пребацује као накнаду за коришћење интелектуалне својине сопственој подружници која је регистрована у Ирској, али је порески резидент на Бермудама, где не постоји корпоративни порез. Одредба је укинута крајем 2014. године.

Европска комисија тренутно спрема закон који ће натерати велике мултинационалне компаније да јасно наведу где плаћају порез. Брисел последњих година испитује пореске аранжмане у појединим чланицама који погодују великим корпорацијама, укључујући пословање „Амазона”, „Епла”, „Старбакса”, „Фијата” и других.

Нема заборава за Гугл

Притегнут одлуком европског суда, „Гугл” је омогућио тзв. право на заборав, да сваки грађанин ЕУ може да тражи брисање резултата из претраге под одређеним условима. Амерички џин се иначе оштро противи овој врсти цензуре, а то је показао и на сопственом примеру јер не брише садржаје који му не иду у прилог. Када се на енглеском укуца „Гугл утаја пореза” на првој страни се појаве новински текстови о проблемима које је корпорација имала с европским порезницима.


Коментари1
753ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Internet i sve oko interneta je dugo već siva zona u kojoj američke kompanije love u mutnom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља