четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

Поезија није у ланцима профита

Алесандро Салви, Италијан из Ровиња, један од најистакнутијих савремених песника италијанске књижевности у Истри и Хрватској, гост је фестивала „Тргни се! поезија”
Аутор: Даница Радовићчетвртак, 26.05.2016. у 21:05
Алесандро Салви (Фото:: Д. Радовић)

Гост Десетог међународног фестивала поезије и књиге под слоганом „Тргни се! Поезија“, који се од 25. до 30. маја одржава на више места у Београду и Младеновцу, биће и истарски песник који ствара на италијанском језику Алесандро Салви (1976). Пре десетак дана у Омладинском клубу ЦК13 у Новом Саду учествовао је у Радионици креативног писања за младе, а у истом простору вечерас се одржава књижевно вече Алесандра Салвија.

Италијан из Ровиња, један од најистакнутијих савремених песника италијанске књижевности у Истри и Хрватској, Салви је прву књигу песама „Ромињају мрави месождери и друге ситнице“ (у одличном преводу Романа Карловића) објавио 2008. године. Потом, 2011, издаје збирку „Il fori nel mare“ („Рупе у мору“) и пре две године књигу „Santuario del transitorio“ („Храм пролазности“).

Из штампе ускоро излази и четврта књига Алесандра Салвија под насловом „Вежбанка из метафизике за почетнике“ (такође на италијанском, са хрватским преводом Лорене Монике Кмет) за коју сам песник каже да носи „помало шаљив тон, са много ироније, али и са доста песничких форми наслеђених из европске песничке традиције, поред осталог има чак и баладу од 120 стихова...”.

Салви се, поред песништва, бави и превођењем хрватских и других аутора са бившег југословенског простора на италијански језик, и сарађује у десетак књижевних часописа. Његове песме окарактерисане као „проницљиве, оштре и снажне као ударац, које не штеде читаоца и слушаоца“, уврштене су у више антологија савременог песништва, а Салви је и добитник Прве награде за песништво на италијанском језику на конкурсу „Istria Nobilissima“.

Песник је гост Резиденцијалног центра Балканкулт фондације интерег, као стипендиста Куће за писце „Хижа од бесид“ из Пазина.

Италијаниста по образовању, све школе је учио на матерњем језику. Одувек је, каже, имао страст према вербалном књижевном изражавању, а читање разних аутора, посебно песника на италијанском, довело га је на праг песништва. Читањем других аутора, фасциниран њиховом поезијом и језиком, почео је да пише сопствене стихове. Била је то у почетку сасвим апстрактна поезија, унутарњи доживљај песника изражен кроз слике и метафоре.

–После првих малих награда, а оне су ми биле значајне јер су иза њих ипак стајали неки стручни жирији, упознао сам изузетне интелектуалце који су обратили пажњу на мене и моју поезију. Поред других, била је то и Нелида Милани, познати критичар и књижевница, једна од највећих интелектуалаца у Истри и Хрватској. Помогла ми је саветима, критиком, али и око сарадње у часописима, уласка у књижевне кругове, и веома сам јој захвалан...., каже песник.

За Салвијеву изричиту искреност и допадљиву иронију Нелида Милани каже да су то „најбољи противотрови досади и конформизму“. Том оценом могло би се обухватити све што Салви пише, и његове раније хаику песме, и данашње, знатно дуже и тематски различите. У првој књизи публиковано је много кратких песничких форми, а под насловом „Надгробни натпис футуристичког епигона“ песник Салви исписује само две речи „Фуј/ туризам“. О занату песника пише: „Да, чини ми се да ме ово писање уништава/мало помало, али/ док измишљам неки бољи живот/ привикавам се на овај огањ којим се играм/ већ одавно.

– У италијанској верзији ја користим звуковне реторичке фигуре у стриктно везаној форми и то одлично звучи, рецимо пишем у једанаестерцу или седмерцу... али, у преводу се то помало губи, каже Салви.

Говорећи о односу савременог света и поезије, Алесандро Салви истиче да је „у свету где је економија – светиња, песништво, на жалост, у тоталном запећку”.

– Од поезије данас могу живети само познати амерички песници са великим тиражима, сви остали раде неки уреднички или професорски посао, а тако је, уосталом, увек било. Али, управо зато поезија и има ту снагу, и слободу, јер није ни у чијој служби. Поезија није везана ланцима профита! – каже песник и додаје:

– Људи и дан-данас имају огромну потребу за поезијом. О томе сведоче и фестивали поезије, којима се ни броја не зна.... И поезија никада неће нестати јер је део и потреба човека...

За истарску италијанску књижевност Салви каже да је разнолика, има сјајних писаца, модерних, који о савременом свету говоре кроз призму свог микрокосмоса, али да има и књижевника чије су теме помало патетичне и превазиђене, као вечити „жал за старим временима“.

На Фрушкој гори, где смо разговарали, Салви прави белешке за већ конципирану причу коју ће понети из Србије.


Коментари1
871c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Žarko Jovanović
Često srećem Alesandra po rovinjskim šetnicama,kako hoda putevima svojih inspiracija. Ponekad razmenimo i koju reč. Prijatan čovek.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља