уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:02

Војни успон Кине

Аутор: Драгослав Ранчићсубота, 08.03.2008. у 22:00
Кинеске ракете су у стању да оборе сваки сателит (Фото АФП)

Свекинеском народном конгресу (парламенту) достављен је на усвајање, поред многих предлога закона, и војни буџет НР Кине за 2008. годину. Он је за 17,6 одсто већи од прошлогодишњег и износи, према курсу из децембра, 57,229 милијарди долара, односно 59 милијарди, након пада долара. Како је објаснио портпарол Свекинеског народног конгреса Ђијанг Енџу, раст буџета је нешто већи од просека у последњим годинама (15,8 одсто) из два главна разлога: да се у војсци подигну плате и побољшају услови за образовање и обуку војника и да се покрију ванредни трошкови проузроковани скоком цена нафте на светском тржишту. Само је део намењен „умереном” наоружању војске.

Овај функционер је рекао оно што Кинези, у оваквим приликама, често говоре: да је „ограничена војна моћ Кине искључиво намењена очувању независности, суверенитета и територијалног интегритета” и да то „не представља претњу ниједној земљи”.

У прилог томе он је упоредио војни буџет Кине са војним буџетима других великих сила. Прошле године, на пример, војни издаци у Кини (45 милијарди долара) чинили су 1,4 одсто бруто националног продукта. САД су, тада, у војни буџет издвојиле 4,6 одсто, Велика Британија три одсто, Француска два одсто, Русија 2,63 одсто, а Индија 2,5 одсто бруто националног продукта. Слично је и са уделом војних трошкова у укупном буџету државе. У Кини војска оптерећује државну касу са 7,2 одсто, у САД са 16,6 одсто, у Француској са 13,5 одсто, у Русији са 15,1 одсто, а у Индији са 14,1 одсто.

У једном чланку, који је објавила агенција Синхуа, истиче се да је војни буџет Кине заправо 10 до 12 пута мањи од војног буџета САД. (Бушова администрација је од Конгреса недавно тражила одобрење суме од 515 милијарди долара, мимо ратних трошкова у Ираку и Авганистану.)

Луо Јуан, члан Војне академије наука, допунио је ова објашњења оценама да Кина, као земља у транзицији, у свим областима, па и у војсци, мора да улаже више у модернизацију и савремену технологију, јер за развијеним земљама касни за „целу једну, а некад и две генерације”. Она настоји да свој одбрамбени потенцијал саобрази својим економским могућностима, а њена армија је, као и модерне армије других земаља, данас суочена са „неконвенционалним безбедносним претњама”.

Стицајем околности, истога дана, у прошли понедељак, кад су кинески званичници објашњавали зашто се све више даје на наоружање и модернизацију армије, објављен је годишњи извештај Пентагона у коме се изражава „забринутост због успона војне моћи Кине”. Тако је пре расправе о буџету избила полемика с Американцима о кинеској војној моћи.

Кинеска армија, са новим подморницама на атомски погон, ловачким авионима без пилота и софистицираним стратегијским ракетама, оспособљена је за ефикасне превентивне ударе, каже се у извештају Пентагона. Иако је, додаје се, „превентивна одбрамбена стратегија фокусирана на пограничне области”, у њој се рачуна са могућношћу америчке војне интервенције у Тајванском заливу и с тим да кинески пројектили могу, за случај рата, да досегну циљеве на целој територији САД. Уз то, Кина може „ефикасно да учествује у сукобима за туђе ресурсе и територије”.

Посебно забрињава „активност Кине у космичком и кибернетичком простору”. Кинеске ракете су у стању да оборе сваки – па дакле и сваки амерички – сателит у Земљиној орбити. Кинези су то убедљиво доказали кад су пре годину дана плански и јавно уништили један свој застарели метеоролошки сателит. А што се тиче кибернетике, оптужују се кинески хакери за „упаде” у стране, међу њима и америчке, компјутерске мреже.

Тврди се још да су кинески војни издаци знатно већи од јавно исказаних. Тако се процењује да они прошле године нису износили 45 милијарди долара, како је било наведено у буџету, него између 97 и 139 милијарди. У документу нема образложења како се дошло до овако великих разлика. Раније се говорило да кинеска статистика не убраја у ставке војног буџета издатке за набавку модерног наоружања и опреме у иностранству. Објашњење није, чини нам се, потпуно: због ембарга Запада на извоз оружја, Кина модерну војну технологију купује само од Руса. У те сврхе је, за последњу деценију, издвајала у просеку две милијарде долара годишње.

Највећу америчку главобољу, међутим, није проузроковало ново кинеско оружје, него „недостатак транспарентности, како око војних издатака, тако и око војних циљева”. „Било би добро, да је више транспарентности, како бисмо из прве руке, од Кинеза, чули шта они хоће и какве су им намере”, жали се Роберт Гејтс.

Кинези на то кажу да су, саобразно америчкој отворености према њима, довољно „транспарентни”. Понављају да нису претња Америци и да се залажу за интензивнију војну сарадњу. Иницирали су отварање „вреле линије” између Пентагона и Министарства одбране Кине како би се избегли неспоразуми и неизвесности као могући узрочници напетости и криза. А иза захтева за већом транспарентношћу – кажу отворено – виде амерички хладноратовски менталитет и опсесију „кинеском претњом”, као и мешање САД у њихове унутрашње послове.

Они, притом, оцењују да је америчка јавност у приступу Кини подељена. За једну струју у естаблишменту, израженију у Пентагону, јачање Кине, а посебно јачање њене војне моћи, представља „претњу” интересима САД. Друга струја војни успон Кине доживљава као „природну последицу” њеног економског и политичког успона. Утисак је да се у Кини верује да ће друга струја, током времена, однети превагу. Ваљда због тога контраадмирал Јанг Ји, професор на Универзитету народне одбране, и каже: „Што се више буду уважавали напори Кине за очување регионалног и светског мира и безбедности, то ће поборници теорије о кинеској опасности брже губити публику.”


Коментари1
7a0c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gaki gaki
da li su to Ameri poceli da se plase svuda i od svakoga.Kakav cinizam, zemlja koja u zadnjih dvadeset godina kreira ratove svuda u svetu, gde se pominju zatvori svuda po Evropi, Gvantanamo na Kubi, slike mucenja jadnih zarobljenika koje su obisle svet, raznih mesanja CIA-e svuda gde imalo nesto smrdi, zemlja koja je javno slagala da Irak poseduje oruzje za masovno unistenje, pa ih je napala uzevsi to kao razlog, zemlja kojoj medjunarodno pravo nije vazno i koje interpretira kako njoj odgovara, zemlja koja je prva i do sada jedina upotrebila nuklearno oruzje i pobila na stotine hiljada civila u Japanu,i na kraju zemlja koja nam je otela deo teritorije, deo jednoj suvernoj i demokratskoj drzavi, zemlja..., nema ama bas nikakvo moralno niti ikakvo drugo pravo da danas govori o moralu, zabrinutosti, jednom recju Amerika je izgubila pravo na pravo. I hvala Bogu da postoje zemlje kao sto su Rusija, u ovom slucaju Kina, Indija i td koje ce ovom zlu stati na put. Jer kao sto i biblija kaze, zlo ce se vratiti i sotona ce opet hodati zemljom, i ja mislim da je to ovaj cas kada je Amerika u svakom smislu dotakla dno, i da je vec vreme da se zlu stane na put, jer sutra moze biti kasno. Sifra: ovo je pocetak kraja Amerike, i naravno pocetak kraja svakog zla u svetu!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља