среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 27.05.2016. у 22:05 Бојан Билбија

Високи Дечани – седам векова духовности

(Фото Ж. Јовановић)

Највећи очувани средњовековни хришћански храм на Балкану – Црква Христа Пантократора (Сведржитеља) у манастиру Високи Дечани – чудесно је и јединствено место на планети, што је потврдио и Унеско 2004, када је Дечане уврстио на своју листу светске културне баштине. Прожет необјашњивом универзалном духовношћу којој не могу да се одупру ни људи који долазе из удаљених земаља, манастир већ скоро две деценије живи под опсадом. После одласка српских безбедносних снага са Косова и Метохије, јуна 1999, Дечани су под заштитом припадника италијанског контингента Кфора, који спречавају честе покушаје агресије албанских терориста. Италијански војници долазе на јутарња богослужења и у овој светињи често примају православну веру.

Манастир Високи Дечани део је Епархије рашко-призренске и на списку је Унескове Светске баштине заједно са још три манастира Српске православне цркве, под именом „Средњовековни споменици на Косову и Метохији”. Унеско наводи да су дечанске фреске једна од највреднијих збирки ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у 14. веку. Смештен у подножју Проклетија, манастир је удаљен петнаестак километара од Пећке патријаршије. Средњовековна српска држава, између Византије и Италије, окупљала је велике уметнике и мајсторе тог доба, који су ишли са Истока на Запад. Била је то епоха ране ренесансе, или предренесансе, чија је ватра упаљена на нашем подручју, а најсјајнији пример су Дечани – као храм који спаја источну и западну уметничку и верску традицију.

Задужбина краља Стефана Трећег Дечанског и цара Душана завршена је 1335. године. Око хиљаду фресака са неколико хиљада ликова, у наредних 15 година осликавало је неколико група најбољих сликара Душановог царства. Присутна је и веома ретка фреска Исуса Христа са мачем у руци, као и загонетни мотиви који подсећају на млазне авионе или космичке бродове – насликани пре седам векова.

Изградња је почела 1327. под ктиторством Стефана Дечанског, који је сазидао угаони камен. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем – Спасовдану. Архитекта и главни неимар храма високог 32 метра био је Вито Которанин, један од најпознатијих мајстора каменара из Боке. У манастиру почивају свете мошти Јелене и Стефана Дечанског, које су последњи пут пресвучене 1964. у одећу коју је сашио тадашњи епископ и каснији патријарх српски Павле.

У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, манастир су опљачкали Турци, а 1903. године захватио га је пожар, али су у помоћ притекли Арнаути. Колекција рукописних књига манастира Дечани по значају и богатству је одмах иза хиландарске. Пљачкала га је и аустроугарска војска током Првог светског рата, а у Другом светском рату, манастир је био на удару албанских балиста, али је Рим, под чијим протекторатом је било албанско краљевство, ипак послао војнике у заштиту.

Током рата на Косову 1999, Дечани су били уточиште за око 200 албанских и 300 српских избеглица. Још у мају 1998. недалеко од манастира пронађена су тела двојице старијих Албанаца, које је ОВК убила због наводне колаборације са Србима. Локални Албанци, изузимајући екстремисте, током векова били су поносни на Високе Дечане и своју припадност светињи. У доба турске окупације најугледнија албанска породица – „албанске војводе” – била је заштитник манастира, за шта су добијали и посебну надокнаду.

У погрому 17. марта 2004, три и по месеца пре стављања на листу Унеска, Кфор је бранио Дечане од екстремиста са Молотовљевим коктелима, при чему је неколико нападача рањено. Пре девет година, 30. марта 2007, светиња је нападнута минобацачем, али је причињена мања штета.

У априлу 2009, манастир је посетио и потпредседник Џозеф Бајден, а гости из Америке често се изненаде када им монаси на течном енглеском језику објасне да је црква изграђена век и по пре него што је Колумбо открио њихов континент. У манастир долазе православни хришћани и свештеници из Албаније, као и муслимани. „Ово је спој Истока и Запада, јер ови простори су увек били за Исток Запад, а за Запад Исток”, преноси поуку Светог Саве игуман манастира ахримандрит Сава Јањић.

Манастир Дечани имао је некада 700 хектара земље, али је то одузела комунистичка власт 1946. године. Уз Дечане се налазе 24 хектара око којих је 16 година трајао судски спор, док недавно косовски уставни суд није потврдио власништво српске цркве. Локални бизнисмени радо би изградили хотеле и друге садржаје поред манастира и убирали профит од туриста. Манастирско земљиште је уговорима о поклону из 1997, Република Србија пренела у власништво Високих Дечана, али друштвена предузећа „Апико” и „Илирија” сматрају да је њихово. Српска Дирекција за реституцију вратила је непокретну имовину манастира на Косову и Метохији у фебруару 2008, пре једностраног проглашења независности Космета.

Данас манастир има око 50 хектара земље, углавном за пољопривреду. Монаси имају краве, овце, козе, живину и производе качкаваљ и пармезан. Помажу храном призренску Богословију и сиромашне. У Великој Хочи код Ораховца, манастир има винограде где се производи црно и бело вино и ракија.

Инциденти су забележени пре две године, када су на манастирском имању исписани графити ОВК, АКСХ, ИСИС и Калифат долази. О непријатностима монаси обавештавају јавност преко друштвених мрежа, а Сава Јањић, који је и шеф информативне службе Рашко-призренске, у западним медијима назван је „сајбер монах”.

Коментари10
d6c56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља