петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Вране нападају само кад бране птиће

Пролазнике, псе, мачке и друге животиње црне птице виде као опасност за своје младунце, па због тога настоје да их заштите, највише у мају и јуну
Аутор: М. Бракочевићпетак, 27.05.2016. у 18:05
Нападају када су птићи ниско у жбуњу или у нижим деловима крошње

Мај, а каткад и јун, јесу два месеца у години кад суграђани, без наизглед посебног разлога, могу да очекују изненадне нападе врана. У таквим непријатним ситуацијама, које нису никаква новост стручњацима за проучавање птица, недавно су се нашли пролазници у Земуну, а од канџи и чврстих кљунова ових дана бране се и житељи Бежанијске косе, Новог Београда, Звездаре...

Орнитолози поручују да напад врана није неуобичајена појава и, ако је за утеху, траје само неколико недеља. Једини разлог – птице штите своје младунце.

– У ово доба године птићи врана уче да лете и под будним су оком својих родитеља. Будући да не умеју добро и вешто да користе крила, они често падају на оближње дрвеће или тротоаре. Пролазнике, псе, мачке и друге животиње одрасле вране виде као опасност за своје младунце, па због тога настоје да их заштите. То је једини разлог зашто баш у мају и јуну вране нападају суграђане – поручује орнитолог Горан Секулић, додајући да ова врста птица није агресивна, и човека прати искључиво због хране.

– Вране нису опасне јер су се навикле на присуство људи. Веома су интелигентне. Сваштоједи су који се, између осталог, хране инсектима и другим бескичмењацима, ситним глодарима, јајима других птица, а у градској средини и остацима хране која завршава у отпаду. Ако неког озледе, то раде искључиво да би заштитиле своје младунце. Када суграђани примете ову појаву требало би што пре да означе место како би упозорили и остале пролазнике – сматра Секулић.

У Заводу за заштиту природе Србије подсећају да вране углавном нападају када су младунци ниско у жбуњу или у нижим деловима крошње дрвета. Гнезде се углавном на дрвећу, а све чешће и на далеководним стубовима или сличним објектима.

– Одрасле птице најпре снажним гакањем шаљу знаке упозорења, након чега могу да се упуте ка потенцијалном „уљезу” да би одбраниле младунце. Овакво заштитничко понашање врана траје десетак дана, после чега су младунци потпуно спремни за лет и више нема бојазни од напада на људе – подсећа Милош Радаковић, из завода, додајући да је баш зато, у периоду када младунци излазе из гнезда неопходно бити опрезан.

– Уколико птице упорно бране младе, потребно је, приликом проласка, понети кишобран или неко друго средство којим се може заштитити од потенцијалног напада. Требало би што пре, и по могућности без панике и наглих покрета, удаљити се од места где птице бране територију, односно младунце који су испали из гнезда. Вране могу и најмлађе пролазнике да доживљавају као уљезе, тако да се родитељима саветује додатни опрез. Зарад безбедности људи, а нарочито деце, пожељно је поставити таблу са упозорењем да су могући напади врана на том простору – додаје Радаковић.

У Београду постоје две врсте вране – гачак, који је познат по стварању колонија у крошњама платана у Булевару краља Александра, и сива врана. Прва врста је птица која потиче из степских крајева, али се прилагодила урбаној средини. Сивих врана има по целом граду и њихов број је у порасту, док се бројност гачака смањује из године у годину. Сива врана се храни разноврсном храном биљног или животињског порекла, врло је прилагодљива и користи различите технике да би дошла до оброка. У Србији је заштићена према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, а такође је означена као ловна врста.

Вране су птице које у просеку живе четири-пет година. Према грубим проценама, у престоници има неколико хиљада парова врана.

Обавезна антитетанусна заштита у случају повреде

Најбољи начин да се људи заштите јесте да избегавају места на којима се налазе гнезда врана, или да се, уколико се нађу у близини, што пре удаље из те зоне. Али, ако приликом напада суграђани задобију повреду на телу, најпре треба да је дезинфикују, а потом и да се јаве у најближу амбуланту.

– Вране и те како могу да озледе пролазнике, а такве ране се увек сматрају отвореним па им тако треба и приступати. Потребно их је најпре испрати сапуном и водом, а обавезно је и превијање у наредним данима. Треба проверити и да ли је пацијент већ вакцинисан против тетануса па, у случају да није, мора обавезно да прими антитетанусну заштиту. Требало би превентивно укључити и неки антибиотик, а у зависности од величине ране, лекар ће проценити да ли треба да се ушива или не – објашњава др Мирјана Лапчевић, из Дома здравља „Вождовац”.


Коментари0
f90cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља