петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:38
НОВИ ПОХОД ВАШИНГТОНА НА ЈУГ КОНТИНЕНТА

Хавана за реформе без шок терапије

Очекује се да сви реформски закони омогуће бржи опоравак посустале и технолошки застареле кубанске економије уз настојање да буде што мање жртава транзиције
Аутор: Слободан Пајовић*понедељак, 30.05.2016. у 09:05
Позната бразилска манекенка Жизел Бундсен позира на улицама Хаване (Фото Ројтерс)

Деведесет година је било потребно да један амерички председник дође у званичну посету Куби, а те „историјске” фотографије већ лагано одлазе у заборав услед непрекидног прилива нових углавном драматичних вести које нам говоре о нестабилности света у коме живимо.

Обамина посета Хавани била је препуна симболизма већ од самог доласка на међународни аеродром који сада носи име Хосеа Мартија – легендарног борца за независност Кубе и целе Латинске Америке – или полагања цвећа на његов споменик на Тргу револуције, односно говора у Великом позоришту Хаване, где је углавном истицао значај јачања предузетничког сектора, који према тумачењима америчких кубанолога може представљати зачетак промена у пословној сфери и у другим секторима кубанског друштва.

Ипак, након Обамине посете постало је јасно је да о судбини ове земље неће одлучивати САД или нека друга сила већ кубански народ, који од 1959. године пролази кроз динамичан и свеобухватни револуционарни период .

И сам свестан ове чињенице, то јест историјског контекста у коме је Куба суверена, независна и међународно призната држава и у којој власт има револуција са легендарним лидерима на челу, указује на високи степен прагматичности америчке политике према тој земљи. Нема никакве сумње да је Обама свесно прихватио реалност да се односи са Кубом морају заснивати на узајамном уважавању, једнакости, реципроцитету и, најзад, признавању легитимитета револуционарне власти.

Ова ситуација изненадила је кубанологе, који углавном још увек раде на америчким универзитетима или у специјализованим институтима и били су веома активни у изучавању Кубанске револуције и осмишљавању разних метода борбе против револуционарне власти. Додатно их је забринула и вест да се Обама у катедрали састао са кардиналом Хаимеом Ортегом, највишим представником Католичке цркве на Куби, једним од главних актера у процесу њене политичке транзиције и економске модернизације. При томе, не треба заборавити да је непосредно уочи Обамине посете на том истом аеродрому Хосе Марти у Хавани дошло до сусрета руског патријарха Кирила и папе Фрање, што је уједно био и први сусрет такве врсте после скоро хиљадугодишње поделе хришћанства на источну и западну цркву.

После ова два значајна међународна догађаја одржан је и шести конгрес КП Кубе, и то после 14 година, мада је статутом предвиђено да се одржава сваке пете године. Кубански комунисти одлучили су се за мирну транзицију, уз иницирање и неговање политичког дијалога, очување социјалних достигнућа, уз неминовно спровођење економске реформе постојећег социјалистичког модела. У пракси, ради се де факто о трансформацији друштвено-економског модела успостављеног револуцијом, то јест сету мера усмерених на укидање дуалног монетарног система, смањивање државне администрације, јачање малих и средњих предузетника, посебно у пољопривредном сектору, и подстицај страним инвестицијама, економско отварање, модернизацију и подизање ефикасности кубанског економског модела, који мора бити „друштвено одговоран, просперитетан и одржив”. Очекује се да сви ти реформски закони омогуће бржи опоравак посустале и технолошки застареле кубанске економије уз настојање да буде што мање жртава транзиције.

Све ово указује да се Куба већ више година налази у процесу економске транзиције, пошто предузете економске мере нису само козметичке природе, посебно одлука о отварању земље за стране инвестиције, што подразумева и пружање гаранција инвеститорима, убрзани процес економске децентрализације уз постепено смањивање државног интервенционизма, али и укидање бонова за снабдевање и других видова помоћи.

Револуционарни преображај Кубе дао веома позитивне резултате. Пре свега, уочљива је еманципација, развој образовања, науке, здравства, захваљујући чему је просечни животни век подигнут на 75 година.

Уз све то, очигледно је да се званична Хавана залаже за тзв. кубански пут реформи и процес транзиције. Ова стратегија оштро критикује шок терапију као меру и начин трансформисања економског система једне земље по рецептима неолибералне школе. Кубанско оштро супротстављање неолибералној школи базира на темељним проучавањима негативних последица које су уочене у појединим земљама Латинске Америке, али и у Русији и неким другим бившим социјалистичким државама.

*Професор и ректор Универзитета „Џон Незбит”, координатор Сектора за Латинску Америку и Карибе, Геоекономски факултет


Коментари4
6d43d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zemlja-zemlja
Jasno je da svaka veštački proizvedena ekonomska kriza (rat ili bez rata), ima za cilj dodatno urušavanje socijalnog standarda, osiromašenje, pljačku, obojene revolucije i neokolonijalizam izveden korporacijama, bankama i NATO, a u cilju totalne kontrole životnih i ljudskih resursa.
маттко
Нема реформи без шокова. Прелаз из једног система у други увек се врши због економске нужности а економија има своје законе који се не обазиру на социјалну правду како ми то обично замишлљамо. Држава је ту да социјални момента мало коригује, али само до мере да гладни то не буду. Све остало диктира крупни капитал који неће дозволити да Куба остане црна рупа на тепиху средње Америке, да парафразирам једног нашег великог мислиоца.
Радо Мир
Оно што је за Вас 'Црна Рупа', за многе је Светла Тачка на том истом небу (код Вас - тепиху). Ексепшенал америчка Корпоратократија не одустаје и не бира средства, нити начина. Ваљда су Кубанци свесни са ким 'тикве саде', ако то већ Бразилци и многи други слуђени латиноамериканци нису. Џон Перкинс, аутор аутобиографске књиге Убице Економија или 'Confessions of an Economic Hit Man' између осталог, каже: ''...Требало је да оправдам каналисање новца од енормних међународних кредита (ММФ, УСАИД, Светска Банка...) у америчке компаније (као што су Bechtel, Halliburton, Stone & Webster, и Brown & Root) кроз огромне инжењерске и грађевинске пројекте. Друго, ја бих радио на банкроту земаља које су добиле те кредите (након што исплате моју фирму и друге америчке извођаче, наравно), тако да заувек дугују својим повериоцима, па постају лаке мете кад год смо требали услуге, укључујући и војне базе, гласање у УН, или приступ нафти и другим природних ресурсима...''
Препоручујем 7
nesto razmisljam
''Нема никакве сумње да је Обама свесно прихватио реалност да се односи са Кубом морају заснивати на узајамном уважавању, једнакости, реципроцитету и, најзад, признавању легитимитета револуционарне власти.'' Наравно да Куба мора да се уважава. Све само да се не врати руски утицај.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља