среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 02.06.2016. у 19:05 А. Микавица

Евроазијски споразум до краја године

Припадање Заједници зоне слободне трговине ЕЕУ, која има 182 милиона потрошача, Србију ће учинити привлачнијом за страна улагања
Сир наш извозни адут за тржиште Русије, Белорусије, Казахстана... (Фото Танјуг)

Упућени у садржај претходно постигнутих договора међувладиног Руско-Српског комитета за трговину, економију и научно-техничку сарадњу тврде да се потписивање јединственог споразума о Заједници зоне слободне трговине наше земље и пет земаља ЕЕУ може очекивати до краја године. Одлука Врховног савета Евроазијске економске уније (ЕЕУ) да започне преговоре са Србијом о унификацији трговинског режима, прошириће важење нашег споразума о бесцаринској трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном и на Јерменију и Киргизију.

Србија рачуна на више пута најављено проширење листе производа који ће се извозити без царине на тржиште ЕЕУ са 182 милиона потрошача. Пре свега „фијата 500-Л”, затим живинског меса, неких врста сирева и других прехрамбених производа. Поред тога, кажу упућени, за нашу земљу је значајније што ће је припадање Заједници зоне слободне трговине ЕЕУ учинити привлачнијом за страна улагања.

Дејан Делић, координатор Центра за сарадњу са Русијом у Привредној комори Србије, напомиње да је руско тржиште за Србију у саставу ЕЕУ од приоритетног значаја, али да стварање заједничке зоне слободне трговине Србије и пет земаља ЕЕУ омогућава повећање обима робне размене са Јерменијом и Киргизијом, која је до сада били симболична.

Српски извоз у Русију од 2010. до 2013. сваке године у просеку је растао за 33 одсто и тако премашио милијарду долара, колико је износио и у 2014. години. Због пада вредности рубље, који се од почетка године стабилизовао, српски извоз у 2015. вредео је 726,3 милиона долара, али је у прва четири месеца забележено повећање од 22 одсто.

– Раст нашег извоза у Русију од почетка ове године наговештава милијарду долара до краја 2016, а са очекиваним растом наредних година приближаваће се цифри од 1,5 па и две милијарде долара – каже Делић.

– Србија постаје све привлачнија за стране инвеститоре, јер је међу првих десет извозника из Србије у Русију чак осам компанија са капиталом из земаља Европске уније. После прекјучерашње вести да ће споразум о бесцаринској трговини, који Србија има са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, потписати и са Јерменијом и Киргизијом, звала нас је једна водећа светска компанија из Француске у области фармације и козметике. Распитивали су се о покретању производње у Србији, како би могли без царине да извозе у земље ЕЕУ.

Делић указује да је Србија привлачна за страна улагања и за земље чланице Евроазијске економске уније, јер има споразум о слободној трговини са европском унијом, ЦЕФТА и Турском.

На питање да ли Европска унија на било који начин може да нам „замери” што намеравамо да будемо део Заједнице зоне слободне трговине ЕЕУ, Делић сматра да за то нема разлога.

– Уласком Србије у Европску унију сви њени споразуми ове врсте са другим државама које нису њене чланици суспендују се, а Србија до тада мора да живи –  каже Делић за „Политику”.

„Политика” је питала и делегацију Европске комисије у Србији да прокоментаришу намеру Србије да уђе у ЕЕУ, али одговор нисмо добили.

Руска Федерација је четврти партнер Србије у извозу и трећи у увозу, посматрајући њену укупну трговинску размену са светом. Највећи удео у српском извозу у Русију већ годинама имају компаније у већинском или апсолутном страном власништву. Предњачи „Таркет” са извозом паркета и других подних облога, а следи га „Вали” – италијански произвођач чарапа из Валјева, затим „Хемофарм”, „Грундофс”, „Горење” и „Тигар тајерс”.

У укупном нашем извозу у Русију највећи удео имају женске чарапе – око осам процената, следе свеже јабуке, свињско месо, лекови, брескве, бакарне цеви... У Белорусију највише извозимо подне облоге, челик, црева за кобасице, боје... Казахстан из Србије највише увози алуминијум, паркет и друге подне покриваче, намештај и лифтове, а у овој земљи наши грађевинари, на челу са „Енергопројектом”, одавно граде вредне објекте.

Киргизија из Србије увози цигарете, топлотне пумпе, врата, лампе и каблове.

Коментари1
4f69e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pitanje
А где је то Валјево?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља