петак, 15.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Бошњачки није босански

Одлука Уставног суда БиХ не може обавезивати „јавне власти у РС” да у српском језику и у Републици Српској „језик бошњачког народа” називају „босанским”, него само „бошњачким”
Аутор: Милош Ковачевићпетак, 03.06.2016. у 08:15
Новица Коцић

Уставни суд БиХ, поводом описне дефиниције „језик бошњачког народа” у Уставу Републике Српске, донeо је очекивану и ни на каквим правним нити научним аргументима утемељену одлуку да је та дефиниција „неутрална одредба која не одређује назив језика, већ садржи уставно право конститутивног бошњачког народа да, као и сви конститутивни народи и остали који се тако не изјашњавају, језик којим говоре назову како желе”. Притом Уставни суд БиХ наглашава да оваква одредба не даје право јавним властима у РС да у конкретним случајевима одређују име језика којим говоре Бошњаци супротно од њиховог уставног права да језик којим говоре назову именом којим желе и да би „свако супротно поступање у пракси водило кршењу Устава БиХ, али и Устава РС”.

Своју одлуку Уставни суд темељи на три назовиаргумента: 1) да „Устав БиХ даје право конститутивним народима и осталим да језик којим говоре назову именом каквим желе”, 2) да „Устав БиХ нигде не прописује да се називи језика којим говоре конститутивни народи морају повезивати с називима конститутивних народа” и 3) да „назив језика не може бити условљен ни лингвистичким правилима зато што је уставно право на назив језика одвојено од садржаја језика, стандарда језика”.

Ниједан од наведених критеријума нема ни научно ни правно утемељење. Ево и зашто.

1) Не наводи се у којем је то члану Устава БиХ записано да конститутивни народи и остали имају право да „језик којим говоре назову именом каквим желе”. Међународни прописи који се тичу језика показују да такво право нигде у свету није законски санкционисано. То су измислили, без потврде у правним документима и Уставу БиХ, чланови Уставног суда БиХ. А и кад би такво право постојало, подразумевало би нужно спецификацију: ако није на штету или против интереса другог конститутивног народа. А управо то је случај с називом „босански језик”: избор тог назива језика директно је уперен против српског народа и српских интереса у Босни и Херцеговини. То „право” ништи уставну равноправност српског народа у БиХ, а равноправност конститутивних народа темељније је уставно право од било којег другог права. Назив „босански језик”, наиме, подрaзумева садржај: „језик Босне и Херцеговине”, у односу једног „босанског” као земаљског, и „српског” као националног – „босански” је нужно надређен и подразумева „српски” као свој подређен појам. Због тога би прихватање назива „босански језик” био почетак краја не само српског језика у БиХ, него и српског народа у БиХ, јер би то значило самоукидање и „интегрисање” српског језика у „босански”, а самим тим и Срба у пројектоване „Босанце” као нацију.

2) Тачно је да Устав БиХ нигде не прописује да се називи језика којим говоре конститутивни народи морају повезивати с називима конститутивних народа, из чега се не може закључити да је све дозвољено што уставом није прописано. Устав БиХ, као ни други устави, нигде не прописује да је забрањено канибалство, али то не значи да је оно дозвољено. Осим тога, Устав БиХ не прописује да назив језика једног народа мора бити истоветан у језику другога народа! Као што се словенски језик у српскоме језику именује словеначким, тако је и „босански језик” у српскоме језику једино исправно именовати „бошњачким језиком”. У србистици, за разлику од „боснистике” и њених „уставних симпатизера”, назив језика није одвојен од назива народа који тај језик користи. Према томе, ако се Бошњацима и признаје право да језик којим говоре зову „босански”, то право важи само за употребу у „босанском језику”, и никако не може важити за употребу у српскоме језику, на коме је и (на)писан Устав РС.

3) Уставни суд констатацијом да је „назив језика... одвојен од садржаја језика, стандарда језика” жели да арбитрира у томе шта (не) улази у предмет лингвистике као науке. Пошто су имена језика везана за имена народа, а не за имена земаља у којима ти народи живе, да би оправдао „уникатни” случај „босанског”, Уставни суд би да укине надлежност лингвистике о језичким питањима.

Одлука Уставног суда БиХ, дакле, ништи равноправан статус српскога народа и српскога језика у БиХ, и не може обавезивати „јавне власти у РС” да у српскоме језику и у Републици Српској „језик бошњачког народа” називају „босанским”, него само „бошњачким”.

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду


Коментари50
71053
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ban Kulin
Naziv “bosanski jezik” je zvanično ukinut internom naredbom Zemaljske vlade Bosne i Hercegovine od 4. 10. 1907. godine. Međutim, mnogi su još uvijek ponosno govorili o postojanju tog jezika. Pa čak pisci koji su dolazili iz komšijskih država nisu zaboravili na naš lijepi bosanski jezik. O njegovoj ljepoti najljepši sud izriče Isidora Sekulić, davne 1941. godine, dočekujući bosanskohercegovačke pisce u Beogradu, riječima: “Bosanski jezik i književnost to je jedna ogromna livada koja se guši od rasta, cveća i mirisa. Livada ostaje blizu, zemlju krasi i preliva, u zemlju otresa seme.” Isidora Sekulić je prva žena akademik Srpske Akademije Nauka i Umjetnosti (SANU). Rođena 16.2.1877. a umrla 5.4.1958. godine. Danas se dodjeljuje nagrada za doprinos u književnosti, koja nosi njezino ime.
Стари библиотекар
Шта мислите, како Турци зову језик Бошњака? Веровали или не, Турци за језик Бошњака кажу: "boşnakça", а то значи "бошњачки"! Поврх тога, у турском језику од давнина постоји и реч "босански" која гласи "bosnali". Међутим, када се недавно појавила савремена бошњачка нација, Турцима није падало на памет да мењју изворно значење своје старе речи "bosnali" већ су за означавање језика Бошњака скловали сасвим нову реч: "boşnakça", односно "бошњачки"! Е па, ако могу Турци да праве ту разлику, зашто не би могли и Срби?
Nesporazum
Au, pa možda se Ustavni sud BiH sprema da junački doskoči i Turcima? :) Naravno, ni jedan bošnjački političar ili intelektualac ne sme ni da pomisli na upućivanje zahteva Turcima da izvrše promenu značenja pomenutih ili bilo kojih drugih reči u turskom jeziku. Svi znaju da bi poradi takove drskosti odmah proradio stari sultanski lek u vidu slanja svilenog gajtana :) Pamti se dobro 1682. godina u Sarajevu, zaboravljena nije.
Препоручујем 41
Zbunjen
Koliko sam ja onomad ucio u osnovnoj skoli u Bosni i Hercegovini zive Srbi, Muslimani i Hrvati. Ljudi iz Bosne su Bosanci iz Hercegovine, Hercegovci. Jezik koji govore jeste Srpsko-Hrvatski ijekavskog narecija. Ovih dana se pojavljuje neki novi narod Bosnjaci ja stvarno ne znam ko su oni i koji je to Bosnjacki ili Bosanski jezik??? Da li treba da idem ponovo u skolu?
Srbin
Vi stanovnici Bosne koji sada govorite "bosanski" ili "bosnjacki" setite se kako ste govorili pre 20 godina i u cemu je razlika izmedju tog jezika i ovog danasnjeg, ne pravite komediju od sebe kad vec znate ko ste i sta svi misle o vama!!!
Etko
Dzaba vam sve diskusije. Google prevodi na bosanski!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља