уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 02.06.2016. у 13:09 Ненад Радичевић

Немци потврдили геноцид над Јерменима, Турци негирају

Представници јерменске заједнице у Немачкој пратили су гласање и након објављивања резултата изразили своју захвалност посланицима Бундестага (Фото Ројтерс)

Од нашег дописник

Франкфурт, Хајделберг – Безмало једногласно немачки Бундестаг усвојио је резолуцију којом се масакр и депортације око милион и по Јермена у Османском царству у току Првог светског рата признаје као геноцид, упркос жестоком противљењу Турске уочи гласања. Према сазнањима медија, званична Анкара је одмах повукла свог амбасадора из Берлина, што је потез који се у Немачкој већ очекивао, узимајући у обзир како је Турска реаговала када су сличне резолуције доносиле и друге државе, попут Француске.

Од укупно 630 посланика Бундестага против резолуције под називом „Сећање на геноцид над Јерменима и другим хришћанским народима 1915. године” био је само један посланик, један је био уздржан, а приметно је било одсуство три најзначајнија члана немачке владе – канцеларке Ангеле Меркел, вицеканцелара Зигмара Габријела и шефа дипломатије Франка Валтера Штајнмајера.

И док је канцеларка дан пред гласање, преко портпаролке, изјавила да подржава резолуцију, али да неће присуствовати дебати и одлучивању у Бундестагу због „неодложних обавеза и састанака”, Штајнмајер је у интервјуима износио мишљење да резолуција неће решити оно што је стварни проблем, а то је недостатак помирења између Турака и Јермена више од века после злочина.

Додуше, Бундестаг је у резолуцији, коју је предложила владајућа коалиција демохришћана и социјалдемократа, али на иницијативу опозиционих Зелених, истакао и одговорност Немачког рајха у геноциду, истакавши да „као војни савезник Османског царства, упркос јасним информацијама које је имао, није покушао да заустави ове злочине против човечности, због чега сноси велики део одговорности”.

Према проценама историчара, у Османском царству у току и после Првог светског рата убијено је милион и по Јермена, што стручњаци сматрају првим геноцидом у 20. веку. Међутим, Турска као наследница Османског царства негира да је то био геноцид. Она тврди да је био у питању грађански рат у којем су гинули људи на обема странама, те да је заправо погинуло између 250.000 и 500.000 људи.

И док одлуку Бундестага турски званичници означавају као „историјску грешку”, лидер Зелених Џем Ездемир, који је и сам турског порекла, рекао је у парламенту да је била „историјска обавеза” Немачке да охрабри Турке и Јермене да се помире.

„Веза са Немачком је посебно значајна због савезништва које је у то време немачка империја имала са Османлијама”, рекао је он, истичући да је Немачки рајх у то време снабдевао Османско царство оружјем неопходним за ратне злочине, али и слао војне стручњаке да помогну Османлијама. „Они (Немци) су знали тачно шта се дешава. У том смислу, ми смо криви за саучесништво и то морамо да признамо.”

И бивши немачки одбране, а сада посланик Меркелиног ЦДУ Франц Јозеф Јунг истакао је да је Немачка тихо дозволила да се догоди овај геноцид, те да, иако је Турска важан међународни партнер Немачке, мора бити и отворен пут за суочавање са прошлошћу.

„Само они који признају прошлост могу да учествују у креирању будућности”, рекао је он, додајући да они желе да ова резолуција подстакне помирење.

И Ездемир и Јунг су при том позвали своје колеге посланике да ускоро изгласају резолуцију о још једном масакру, и то оном који су Немци починили у време колонијалне власти над Намибијом, убивши од 1904. до 1907. око 100.000 припадника племена Хереро и 10.000 припадника племена Нама.

Да су посланици Бундестага настојали да умире љутњу, пре свега, турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, сведочи и то да је социјалдемократски посланик Ролф Мицених истакао да резолуција није против Турска и да је „предмет расправе геноцид над Јерменима, а не осуда председника Ердогана”.

Према оцени Мурата Кајмана, шефа Турске муслиманске уније религијских институција у Немачкој, ова резолуција неће само утицати на односе Берлина и Анкаре већ ће погоршати и односе Немаца и Турака у Немачкој. С друге стране, Јаклин Хачадоријан, председавајући Централног савета Јермена у Немачкој, сматра да ће ово помоћи јерменској заједници у Немачкој, али и да је то „неопходан одговор на турску високо професионалну политику порицања” геноцида

Коментари41
a6e5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelisaveta Bošković
Mustafa Aga debelo grešiš. Najveći saveznici Amerikanaca su Englezi i Turci. Englezi shvatili da su Nemci postigli ono što je Hitler htro pa hoće da izađu i ne dozvole Nemcima da budu toliko jaki. A ovo su Nemci uradili da bi imali još jedan izgovor da Turcima ipak ne daju zeleno svetlo za vize koje su im u Briselu olako obećane.
црни
Ово би могао да буде покајнички потез, или шта... Без обзира, ово је добра вест за наше историјске пријатеље Јермене. Међутим, мало је оних који, чак и овде код нас знају, а поготово у свету, да су Срби можда једини народ који је у читавом 20ом веку страдао, и то чак три пута! Први пут у Великом Рату, Првом Светском, страдали су на једном широком простору свог етничког бића, од аустроугарских покрајна у средњој Европи и Балкану, преко краљевине Србије, ЦГ, Албаније, Бугарске, Грчке, до понтијских обала Црног мора. Други пут у Другом Светском Рату у немачким логорима, затим мађарским логорима, талијанским, шиптарским, бугарским, а највише у хрватским логорима некадашње НДХ, као што су Јасеновац, Јадовно, Јастребарско и др, као и скоро 350 јама широм те држава, која је узгред била краљевина са талијанским принцом на челу, који се узгред исте гнушао. Саму у систему мреже логора Јасеновац страдало је 1 500 000 људи, мушкараца, жене, деце. Трећи пут крајем овога века у Босни и Хрватској.
Nije samo Jasenovac
Stotine ako ne i hiljade Srpskih sela su spaljena zajedno sa svim stanovnicima u NDH. Genocid u NDH se desavao svuda ne samo u Jasenovcu. Sto meni nije jasno je kako da nemozemo popisati zrtve. Treba da postoji registar da se prijave svi za koje se zna da su ubijeni i kada.
Радо Мир
Систематско истребљавање Јермена је рађено у континуитету око 30 година, све до 1923. У првом наврату - период 1894 - 96 између 100 и 300 хиљада (Хамидијски масакри). Према подацима немачког лутеранског мисионара Јоханеса Лепсијуса који је у време масакра служио у Турској, 88.243 особе су убијене, а више 546.000 је рањено, 2.493 јерменских градова и села је уништено, оскрнављено је и уништено 649 православних цркава и манастира, 328 цркава је претворено у џамије, а у ислам је колективно преобрађено 649 православних села. (Википедија)
Mustafa Aga
Nemacka i Turska su pored Britanije najvazniji i najodaniji saveznici Amerike u Evropi...Priznavanje genocida nad bracom Jermenima jeste samo deo jednog mnogo veceg dizajna ciji su stratezi Amerikanci...Sad ce Nemacka, kao fol, da popravi odnose sa Turskom, tako sto ce naterati ostale clanice EU, da daju Turskoj odredjene povlastice...Zivi bili pa videli...
Ana Anabela
Aga@Nemacka je priznala zlocine pocinjene u IISR. Holokaust pre svega, ali i druge zlocine.U svakom muzeju antifasizma mozete da vidite kako su nemacki vojnici streljali djake u Kragujevcu i da procitate da je Srbija bila jedina zemlja u kojoj je izdata naredba da se za jednog ubijenog okupatorskog vojnika, strelja sto civila. Tako da ako Nemci prozovu Tursku zbog genocida, to nije nesto od cega su sami bezali i nema veze sa dobrim odnosima sa Turskom. Genocid nad Jermenima se desio i ne moze da zastari. Pobijene su na stotine hiljada zene, dece, staraca, civila,a oni koji su preziveli dportovani su u sirijsku pustinju. To su samo istorijske cinjenice i danasnja Turska ne moze da ih izmeni, ali moze da se ogradi od njih. To zaista nema veze sa zeljom Nemacke da ima dobre odnose sa Tirskom. Turska je velika i divna zemlja , gostoljubiva, ima mnogo dobrih ljudi i mnogi Turci su svesni te proslosti koja je takva kakva je. To nije bio neprijateljski gest nemackog parlamenta prema Turskoj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља