уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 02.06.2016. у 14:42 Војислав Лалић

Анкара: Одлука Бундестага неодговорна и ништавна

Оправдани страхови да ће потез Берлина утицати на нагодбу ЕУ и Турске о заустављању мигрантског таласа
Турски председник Ердоган (Фото Ројтерс)

Одлука Немачке да злочин над Јерменима који је извршен пре сто година назове геноцидом узбудила је духове у Анкари. У првим турским реаговањима истиче се да ће то „озбиљно погодити односе између две земље”.

Шта ће то практично значити, биће јасније после разговора са турским амбасадором, који је одмах из Берлина позван у Анкару на консултације и када се председник Реџеп Тајип Ердоган врати у земљу из државне посете афричким земљама.

Председник Ердоган је у Најробију изјавио да ће резолуција немачког парламента „погодити односе између Акаре и Берлина”, пренели су локални медији. На конференцији за новинаре он је најавио да ће влада ускоро конкретно одговорити на овај немачки изазов.

Осуде немачког потеза стижу са свих страна, поготово што се резолуција темељи, како се наглашава, на измишљеним оптужбама. Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу нагласио је да је гласање у немачком парламенту било „неодговорно и неосновано” и да је та резолуција „ништавна” јер се не заснива на историјским чињеницама.

„Неке земље, које ми сматрамо пријатељима, када се суоче са унутрашњим проблемима, на овај начин покушавају да скрену пажњу јавности са њих. Усвајање ове резолуције, која нема везе са историјским фактима, пример је за то”, изјавио је представник за медије владајуће Партије правде и развоја Јасин Актај.

Резолуција је усвојена у незгодном тренутку за Немачку и ЕУ – када Турска на својој територији треба да заустави талас избеглица са Блиског истока. У тим преговорима досад су Берлин и Анкара имали главну реч и страхује да ће ово довести до поремећаја у погађањима која трају већ месецима.

Немачка није усамљена. Геноцид над Јерменима досад је признало двадесетак земаља: Француска, Италија, Белгија, Шведска, Русија, Грчка, Канада, Аргентина. Било је и неколико покушаја да се резолуција о геноциду изгласа и у америчком Конгресу, али је она у последњем тренутку скидана с дневног реда због жестоких реаговања Анкаре.

Европски парламент је пре годину дана усвојио декларацију у којој је тај злочин назван геноцидом и позвао своје чланице да прихвате ту историјску истину. То је изазвало оштра реаговања Анкаре, иако тај документ није обавезујући.

„Злочин над Јерменима је био први геноцид у 20. веку”, изјавио је у априлу прошле године папа Фрањо, на шта је Анкара жестоко реаговала и привремено повукла свог амбасадора из Ватикана.

Јермени упорно тврде да је у време распада Османске империје, почев од 1915. године, на просторима Турске страдало 1,5 милиона припадника тог народа. У Турској упорно демантују те оптужбе.

Признаје се, додуше, да је у тадашњим немирима погинуло „неколико стотина хиљада Јермена”, као што су у масовним немирима страдали и припадници других народа, укључујући Грке и саме Турке. Изнова се, међутим, демантује да је то био смишљени злочин против припадника једног народа.

У Турској су веома осетљиви на покретање овог питања. То није случајно. Признање геноцида над Јерменима у Уједињеним нацијама отворило би многа болна питања – пре свега повраћај огромне имовине и надокнаду штете. То је главна препрека што Турска и Јерменија још нису успоставиле дипломатске односе.

Коментари17
b496c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
У библијској хришћанским земљама земљи - Малој Азији и Источној Тракији - нема ни 0,5% хришћана. Како је то могуће, ако је та земља демократска, људска, отворена, културна, цивилизована ... ? Кападокија, Понт, егејска обала, Арарат, Никеја, Ефес, Констатинопољ ... то су све места у којој су хришћани живели 2000 година и која су превише важна за хришћане - а њих тамо једноставано више нема. Где су?
Ana Anabela
Pa poubijani, proterani, presli u Islam i slicno. U Turskoj postoje zaista moderni delovi drustva, ali to svakako nisu oni koji vode drzavu i nisu vecina. Tesko je i Turcima da se suoce sa prosloscu kada ih u skoli i porodici uce drugacije, a to znaci da su oni sirili kulturu, prenosili pravu veru i slicno. Do nedavno je cini mi se i u Ustavu pominjalo da ce svako ko uvredi "turcinstvo", kao neki uzorni i najvisi eticki kodeks odgovarati pred sudom. Nobelovac Orhan Pamuk je prema toj odredbi bio u zatvoru, pred sudom i ta je odredba uz veliki pritisak spolja ukinuta. Mislim da je Pamuk uvredio tursku cast upravo time sto je rekao da je zlocin nad Jermenima bio genocid. U Turskoj dakle, postoje i ljudi kao Orhan Pamuk.
Ana Anabela
Neverovatno je da savremena Turska u kojoj ima toliko pametnih ljudi i koja je dozivela ekonomski uspon u doba opste krize, ima predsednika kao sto je Redzep Erdogan. Covek je toliko zaostao i predstavnik je nazadnih stavova i neopisivo je zadrt. Posebno ima neke stupidne izjave tipa da mu je pok. Alija Izetbegovicf ostavio Bosnu u amanet (?!), da je Kosovo Turska i slicne stupidne provokacije, ali nije u stanju da pogleda u zlocin koji se planirano dogodio pre sto godina. Verujem da ce Turska pronaci neku savremeniju, ali i siru i stabilniju licnost za predsednika.
Milos Miokovic
Tako se to radi, povuces ambasadora a ne Turci,kazu bice Srbija deo Turske i deo Albanije a mi nosimo darove u dzamiju, sto kaze gosn Baja, treba shvatiti da tu nema dobre namere
Milos Miokovic
Tako se to radi, povuces ambasadora a ne Turci,kazu bice Srbija deo Turske i deo Albanije a mi nosimo darove u dzamiju, sto kaze gosn Baja, treba shvatiti da tu nema dobre namere
Mustafa Aga
Nemacka i Turska su pored Britanije najvazniji i najodaniji saveznici Amerike u Evropi...Priznavanje genocida nad bracom Jermenima jeste samo deo jednog mnogo veceg dizajna ciji su stratezi Amerikanci...Sad ce Nemacka, kao fol, da popravi odnose sa Turskom, tako sto ce naterati ostale clanice EU, da daju Turskoj odredjene povlastice...Zivi bili pa videli...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља