понедељак, 18.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:28
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Родитељско насиље

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 05.06.2016. у 08:30
(Фото "Пиксабеј")

Шта нам медији поручују о томе какви су родитељи? Медији објављују приче које привлаче пажњу јавности, а то су углавном веома негативне приче о томе шта су све неки тамо родитељи урадили својој деци.

У најновијој ужасавајућој причи која нам долази из Јапана, родитељи су свог несташног седмогодишњег сина оставили, као у некој суровој народној бајки, у шуму, као би се уплашио и опаметио. Дечак се очигледно успаничио, тако да када су родитељи нешто касније дошли по њега, њега није било. Све се срећно завршило када је пронађен шест дана касније.

Ништа чудно. Ако неколико година пратите медије, вероватно ћете створити веома негативну слику о томе какви су родитељи. Медији нам помажу да формирамо слику о свету и појавама у њему, тако да се све те ружне приче о родитељима који злостављају или занемарују своју децу таложе у нама и стварају закључак да постоји велики број родитеља који су толико лоши да им треба одузети дете.

Сазнајући за такве приче, човек добије нагон да спашава децу од њихових властитих родитеља.

Овај погрешан и претерано уопштени закључак да су родитељи зли, постаје велики проблем када постане платформа са које неки стручњаци и заинтересоване невладине организације крену да „спасавају” децу од родитеља, а постаје још већи када покушају да га претворе у законе.

Ако сматрате да као родитељ имате природно право да своје рођено дете казните тако што ћете му наложити да изврши неки задатак, забранити излазак или му одузети мобилни телефон или компјутер, чему се оно опире, вероватно нисте ни знали да би у том случају могли да будете оптужени за „насиље у породици”.

Овакви поступци родитеља спадају у „ограничавање слободе кретања и комуницирања са трећим лицима” и као такви су према члану 2451 предлога Грађанског законика Републике Србије одређени као чинови насиља у породици. Уколико се то усвоји, онда би вас за такво „насилничко” поступање према детету држава могла казнити како би заштитила дете.

У правној теорији је јасно одређено да примена силе и насиље нису исто, да је насиље само она примена силе која је нелегитимна. Тако полицајац који заврће руку особи која се опире хапшењу не врши насиље, али ако прекорачи своја овлашћења и почне да је песничи, тада и он постаје насилник.

Није добро када ни стручњаци не разликују насиље од сваке агресивности или примене силе, а још је горе то што постоји тренд да се под појмом „насиље” обухвата бесмислено велики број различитих људских понашања.

Ова свеобухватност појма ствара слику да веома велики број људи врши насиље над подједнако великим бројем њихових жртава. Тиме они који се боре против насиља постају друштвено значајни и лакше долазе до средстава која су им потребна за борбу.

Држава која из идеолошких разлога онемогућава родитеље и подрива њихов ауторитет, нема добру будућност.


Коментари20
b7c9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bisenija
Kada jedan roditelj ograničava detetu slobodu kretanja i komunikacije sa trećim licima, drsko, bezobzirno i zlonamerno se odnosi prema njemu, onda taj roditelj čini nešto što se NAROČITO smatra nasiljem u porodici. Porodičnim zakonom, članom 197. stav 2. tačke 5. i 6. to je izričito odredjeno, kao oblik nečega što se NAROČITO smatra nasiljem u porodici. Članom 10. stav 1. Porodičnog zakona - zabranjeno je nasilje u porodici. Praksa Vrhovnog kasacionog suda, u više predmeta, podrvrdjuje da država Srbija ima nultu toleranciju na nasilje u porodici. Centri za socijalni rad imaj pravo i dužnost da zaštite decu od ovog oblika nasilja u porodici. I to, sprovodjenjem neizbežne interevencije u cilju zaštite psihofizičkog zdravlja deteta, a rok za njeno sprovodjenje je 24 časa. Neizbežnom intervencijom dete bi trebalo da odmah bude oduzeto od roditelja koji sprovodi ovaj oblik nasilja u porodici i bude predato drugom roditelju, ukoliko ne postoje neke prepreke za vršenje roditeljskog prava tog
http://srbijica.blogger.ba
Zasto Politika ciljanim izborom komentara ovom zagovorniku srednjevekovnih metoda vaspitanja dece stvara iluziju da ima vecu podrsku sunarodnika nego sto je ima? Srbija, fakat, jeste raj za nasilnike, a ponajvise za onu najpodmukliju podvrstu - kucne nasilnike. Ali nije bas toliko crno kao sto je to ovde prikazano. Dovoljno je malo zaci u prostor nekih drugih elektronskih medija pa videti odijum koji Milivojevic svojim stavovima izaziva i kod kolega i kod laika. Odujum koga u Politikinim paziljivo biranim komentarima nema ni u tragovima.
Ivan J.
Potpuno tačno: određene zainteresovane grupe koje od toga imaju korist i drug dobiti svojim tumačenjima "proizvode" nasilje tako što šire njegovu definiciju, da bi mogle da stanu na čelo borbe protiv "nasilja" i nasilja. Time svi postajemo žrtve njihovih interesa.
Stefan Petkovic
Volim da slusam primere gde deca fizicki maltertiraju one roditelje koji pomno sprovode ovakve predlozene ideje iz teksta, a medju njima su i oni sto su NVO clanovi i ostalo. Politicka korektnost me u ovom slucaju ne zanima, bas volim da slusam te price
Савјета
И аутор и коментатори мешају бабе и жабе. Насиље у породици није само насиље родитеља над децом, него је дефиниција много шира. А лако је замислити насилног мужа како ограничава слободу кретања и комуницирања са трећим лицима супрузи, па да, и детету. Једно је васпитно одузимање телефона, што је као санкција прихватљиво и у тој тако либералној Шведској којом српским родитељима претимо, а друго спречавање злостављаног детета/партнера/родитеља, да ступи у контакт са неким ко би могао помоћи. Господин Миливојевић износи опасне тезе, а нажалост, Политика му даје платформу, што је заиста алармантно. Слобода говора је једно, а давање подршке насилницима, што г-дин Миливојевић чини, нешто сасвим друго, и верујем да би могло да се оквалификује и као кривично дело да је некоме још стало до тога.
Mirjana
Ako zakon oduzme moje dete od mene kao nasilnog roditelja, kome će da ga da? Kako da me ubedite da ste Vi bolja opcija od mene, biološkog roditelja? Kako da znamo da niste pedofil koji želi decu izdvojiti od roditelja? I šta će mom detetu telefon, ako je u kazni? Gde je tu potreba za sprečavanjem zlostavljjanja? Ja zlostavljam kad kažem:,,Dosta je igrica, knjigu u šake, bre, nema tel. dok se ne popravi biologija''.
Препоручујем 12
Boris
Ovo je čista zamena teza, iz nekih samo Vama znanih razloga. Cilj ovog teksta je da (po)kaže da su roditelji odgovorni da od dece naprave ljude, a to podrazumeva i postavljanje granica, odnosno da deca nauče šta je društveno poželjno ponašanje. Ako nema sankcija za nepoželjno ponašanje, onda nema ni društveno poželjnog ponašanja danas dece, a sutra odraslih ljudi... Ako će "država" preuzeti ulogu vaspitača dece, onda neka preuzme i ulogu roditelja... Samo, u tom slučaju, Srbi će kao nacija nestati mnogo brže nego što to iko može da pretpostavi.
Препоручујем 49
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља