уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:47

Хоће ли сваки Швајцарац добијати 2.500 франака месечно

На биралиштима алпске конфедерације данас пада одлука о увођењу основног дохотка за све грађане
Аутор: Милош Казимировићнедеља, 05.06.2016. у 11:40
Плакат иницијативе: „Основни доходак = мање државе и вишe слободе” (Фото: Иницијатива за безусловни основни доходак)

Две хиљаде и пет стотина швајцарских франака месечно – за сваког пунолетног грађанина алпске конфедерације, а њиховој малолетној деци по четвртина тог износа: толико би сваком Швајцарцу требало да „легне” на текући рачун, уколико данашњи плебисцит о увођењу безусловног, основног дохотка буде усвојен већином гласова бирача.

Шансе на успех су релативно мале – све анализе расположења јавног мњења указују да данашњи реферeндум о основном дохотку грађана не само да неће добити потребну већину, већ ће његови организатори претрпети „политички бродолом”. Ипак, у Европи се са интересовањем гледа на овај експеримент „групице сањара”, којима је пошло за руком да задобију наклоност и потпис 126.408 Швајцараца за своју идеју. Ако је веровати политичким лидерима Западне Европе – штавише онима из табора противника иницијатора швајцарског референдума, попут следбеника немачке канцеларке Ангеле Меркел, на пример – модел основног дохотка би у некој даљој будућности могао да се наметне као решење, а у најмању руку, као алтернатива актуелном, неолибералном поретку богатог Запада.

Немачки дневник „Фракнфуртер рундшау” забележио је у „Уводнику с поводом”, да ће ова „конкретна утопија” још неко време остати оно што јесте, дакле утопија, али да у догледном времену има перспективу. Уводничар немачког дневника парафразирао је тезу неомарксистичког теоретичара и филозофа Ернста Блоха – и сврстао се у ред коментатора који су идеју о основном дохотку већ оквалификовали као левичарску утопију. Међутим, у присталице и пионире теорије основног дохотка не убрајају се марксисти, већ – либерали. Амерички нобеловац Милтон Фридман, један од водећих економиста 20. века, представио је и разрадио концепт такозваног „Негативног пореза на доходак” још 1962. године. Управо у САД представљени су даљи алтернативни модели основног дохотка, попут „Гарантованог основног дохотка”, односно и социјалне дивиденде, по идеји Британке Џулијет Рис-Вилијамс из 1942. и 1943. године...

На северноамеричком континенту, у Канади – узгред речено – ових дана су у припреми регионални експериментални програми завођења праксе основног дохотка... А у Финској ће у јануару идуће године бити покренут такозвани пилот пројекат расподеле основног дохотка. И то што Финска планира да уведе, већ је пракса у неколико комуна и атара у Холандији...

Присталице идеје расподеле основног дохотка, без обзира било реч о швајцарским „сањарима” или о водећим либералима и финансијским магнатима Немачке, на пример, кажу да је основни доходак „идеја без идеологије”. Њихов кључни наум је лако објаснити: задовољно и збринуто друштво, ослобођено бриге за „насушни хлеб”, кадро је изнедрити кадрове који ће се усредсредити на остварење сопствених идеја и доказивање талента, а тиме обезбедити држави и друштву даљи социјални напредак – кроз иновацију и такозвани „ноу хау”.

Вратимо се данашњој теми – швајцарском референдуму: групица поменутих „сањара” подстакла је глобалну расправу у којој су се, у међувремену, опробали бројни светски политичари, од некадашњег грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса, до бившег америчког министра за рад Роберта Рајха.

Бројни индустријски и привредни магнати, такође, сврстали су се међу присталице основног дохотка. На пример, Гец Вернер, власник глобалног ланца парфимерија „ДМ” који је присутан и у Србији. Или, на пример, демохришћански политичар Дитер Алтхаус, бивши премијер покрајине Тирингије. У ред присталица сврстао се уочи референдума и швајцарски министар унутрашњих послова, а истовремено шеф ресора за социјална питања Ален Берсет...

Шта би модел безусловног основног дохотка донео, а шта узео Швајцарској? Према прорачунима националних економа, безусловна додела основног дохотка сваком грађанину стајала би Конфедерацију око 200 милијарди франака годишње. Баснословна сума која би, међутим, била финансирана незнатним повећањем пореза на додатну вредност (ПДВ) и вишим порезима предузетницима (који би, на другој страни, имали мање расходе и доприносе за плате запослених – с обзиром на то да се плата не би исплаћивала у пуном износу, већ као додатак на основни доходак).

У Финској, узгред речено, експеримент основног дохотка који ће бити покренут почетком 2017. године, далеко је скромнији, а са друге стране је заиста у духу неолиберализма: одређени основни, или базни приход износиће око 800 евра, што би на европском нивоу одговарало куповној моћи од око 650 евра. Другим речима, основни доходак не би представљао егзистенцијалну гаранцију, већ би био подстрек да Финци прихватају и слабије плаћене послове, а финансирао би се из фонда за социјалну помоћ, која би увођењем основног дохотка била укинута.

У сваком случају, фински, холандски, канадски, а пре свега швајцарски модел представљају идејну прекретницу у будућој социјалној оријентацији Европе. Истовремено, сматрају се подстреком грађанству да се посвети својим могућностима и способностима и тако обезбеди будућност. Јер, како све присталице основног дохотка кажу – ум царује, снага кладе ваља. Другим речима – на основни доходак би се могло гледати као на гаранцију да нација неће спасти на ниво надничарског друштва, које јевтино продаје своју радну снагу и ради за баснословни профит светских концерна.


Коментари12
cc1c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радован
Да се присјетимо, Швајцарска је папина држава, настала за вријеме пљачке Блистог Истока, као и Константинопоља, у крсташким ратовима. Ту се гомилало и чувало опљачкано благо, у име папе и крста. Мала држава, чију неутралност сви поштују и у којој сви држе паре. Они имају превише новца у односу на број становништва. Народ је сит и задовољан, па је логично да се никад не буне. Њима нико никад неће гурати клипове у точкове, јер су заштићени из прве руке од оних који то другима раде. Кад се то све сагледа, не чуди то што та земља просперира.
Не знам
мислим да је Ватикан папина држава, а гарду су му чинили Швајцарци, који су 1291. основали државу као конфедерацију и изборили слободу... Данас је лако прочитати само укуцаш шта те интересује, ако језик не знаш има и преводилац.
Препоручујем 1
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Uvođenju osnovnog dohotka za sve građane predstavlja, izgleda, jedini nacin da se u danasnje vreme cetvrte industrijske revolucije, kada radna snaga masina, automata, kompjutera i robota, u vlasnistvu malobrojnih industrijskih i drugih privrednih pojedinaca, ubrzano zamenjuje ljudsku radnu snagu. resi ekonomska finansijska kriza, obnovi proizvodnja, trgovina i potrosnja, i tako sprece dublji drustveno-politicki problemi. Cini se da je uvođenju osnovnog dohotka prvrnstveno u interesu krupnih kapitalista.
Peta revolucija.
Čudi me da niste pomenuli da i presveta Evropska komisija razmatra "helikopterske pare" sa neba (500 EUR svakom građaninu EU). Hoće da podstaknu potrošnju. A narod racionalan pa neće da troši po svaku cenu. A investitori izgubljeni pa nikako da smisle koju novu maglu da prodaju. I milijarde dremaju na računima sa negativnom kamatom ... Totalna hibernacija! Četvrta revolucija je pukla, mora da se smisli nova.
Благо
Швајцарцима, чак и да не буде изгласано на референдуму, они већ живе у друштву благостања. Њихова елита бринула се о народу и била је довољно паметна да постигне успех за све, нису се поубијали међусобно мада има разних основа по којима их је било могуће увести у грађански рат. Захваљујући мудрости и интелигенцији они су успешни, за разлику од разних других они се не хвале како је рад њихових људи нај јефтинији у Европи а и у Африци.
voya montoya
A i Srbija ima svoje Velike sanjare već 25 godina,i tako nastade džungla...Truli socijalizam u Švajcarskoj,a zdrav kapitalizam na srpski sivocrni način svuda oko nas ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља