Културно-уметничко друштво „Ђока Павловић”, које негује и од заборава чува традиционалне песме, музику и игру српског живља, свечаним концертом у Установи културе Па„лилула” обележило је завршетак 71. сезоне. Ансамбл народних игара и песама, група певача и народни оркестар даривали су верну публику деведесетоминутним програмом.

Брижљиво увежбане кореографије фолклораша преплитале су се с традиционалним изворним песмама у вишегласју из грла мешовите групе певача. Играчи су оплели „Шумадијске пејзаже”, игре из околине Кладова, па оне особене за нишки крај. На репертоару су се нашле и шопске, влашке, врањске, шаљиве игре... све од корака и поскока који дочаравају жетелачке обичаје из Срема до девојачког надигравања из Црне Траве и „Врањске свите”.

– Наступило је око 250 људи, то је, чини ми се, половина укупног броја активних чланова културно-уметничког друштва, ако рачунамо од оних најмлађих пионира, до нас највремешнијих ветерана. Као и увек, за приказано умеће играчи, певачи и оркестар награђени су дугим аплаузима. Дичим се што сам, такорећи, дете „Ђоке Павловића”. Придружио сам се овој великој породици чувара традиције кад ми је било 15 година, на почетку средње школе. Наставио сам да играм и касније, док сам радио у ПТТ-у. Сад ми је 50 лета. И дан-данас наступам у ветеранима. А кад дођем да гледам наступ свог друштва у публици седим у првом реду – поносан је Зоран Ђурић, иза кога су три и по деценије чувања и представљања народног стваралаштва у крилу КУД „Ђока Павловић”.

Извођачки фолклорни ансамбл срце је овог друштва пониклог давне 1945. године, кад је тадашња Дирекција пошта, телеграфа и телефона одлучила да га оснује у намери да музиком и игром окупира своје раднике и омладину. Није дуго прошло, а ансамбл је отворио врата свим грађанима заинтересованим да се опробају и умеће покажу у некој од бројних секција. Многи касније успешни уметници прве професионалне кораке направили су у ансамблима народних игара, певачким групама, хору, драмској секцији и оркестру „Ђоке Павловића”.

– Међу тим изузетним ствараоцима је и чувени Цуне Гојковић, потекао из друштва ПТТ-а, као и Зоран Калезић. Ту су и браћа Бајић, сестре Милошевић и многи други – подсетила је Радмила Љубић, с безмало четири деценије чланског стажа у „Павловићу”, који је за више од седам деценија постојања израстао у један од потпорних стубова очувања културне баштине. Одувек је окупљао признате српске кореографе, диригенте, музичаре и педагоге који су се постарали да уметнички састав опстане и завреди бројна престижна домаћа и међународна признања.