понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Комшије спасавају Сандићеву кућу

Потреба да се реконструише грађевина која има вишеструк значај за нашу културу појавила се пре пола века, али решења још нема. – Кад су институције немоћне, у помоћ притекли грађани
Аутор: Ђуро Ђукићнедеља, 05.06.2016. у 22:08
Комшије пред Сандићевом кућом (Фото: Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Ко се све није залагао да се Сандићева кућа заштити од пропадања, али њој, изгледа, нема спаса. Грађевина која има вишеструки значај већ је пола века склона паду и привремено је, двадесетак година, покривена најлоном. Ипак, некако одолева времену, а докле ће – нико не зна. Пошто институције нису успеле ништа, сада се јавила група грађана из комшијске улице не би ли се реконструкција покренула с мртве тачке.

Кућа на чији помен у Зрењанину одмахују руком јер је временом постала симбол небриге, саграђена је 1790. године и јединствена је по стилу градње. Представља оригиналан и најстарији пример српског народног градитељства у Банату. У њој је рођен Александар Сандић (1836–1908), књижевник и својевремено писар Вука Караџића. Студирао је права и словенску филологију у Бечу. Између осталог, био је и професор гимназије у Сремским Карловцима и у Новом Саду, где је учествовао у раду Матице српске и Српског народног позоришта. Превео је десетак позоришних комада, проучавао српску стару књижевност, а бавио се и публицистиком.

Све су то разлози због којих је још пре пола века указано да би интересантну грађевину требало сачувати за наредне генерације. Међутим, она је већ дуго склона паду и тако „погурена”, прекривена најлоном, а предвиђена реконструкција помера се унедоглед. Највећа препрека је противљење наследника, који су за евентуално препуштање своје имовине у општекорисне сврхе тражили велики новац и, најблаже речено, уцењивали државне институције. Проблем није успело да реши бар петнаестак градских гарнитура, колико их се отприлике сменило на власти од појављивања потребе да се нешто учини с оронулом, а вредном грађевином. Извесни Александар Бата Сојановић, који је кућу наследио преко женских сродника, био је годинама омиљени саговорник новинара који су га свако мало сликали у Сандићевој кући у којој није живео, али је долазио да пред камерама глуми брижност. Није устукнуо до смрти, а пре ње кућу је поклонио даљем рођаку, јер директних потомака није имао. Многи тврде да се ту могло много шта урадити да се неко из власти озбиљније заложио. С друге стране, власници су се одупирали нагодби јер су их злонамерници подстрекивали на то да понуде нису адекватне, а и долазе од „власти која је увек непријатељска” .

Као и у сваком од многих претходних покушаја да се спасе Сандићева кућа, решење је и сада на видику. То процењује Савет Љубљанске улице, група грађана која себе назива удружењем комшија, а оно је и основано последњег петка у мају, који су УН управо прогласиле за међународни Дан комшија. Оснивачи су Србољуб Ћетковић Јовановић и његов син Ћетко, а до сада су окупили угледне грађане: архитекте, економисте, доказане спортисте, а свима је заједничка карактеристика да се никад нису бавили политиком. Комшије су одлучиле да, на свој начин, реше проблем адаптације Сандићеве куће јер им је у комшилуку и, пре свих, њима „боде очи” . Окупљају се око ње, ките је цвећем, не би ли привукли пажњу јавности. Обратили су се на стотине места, тражећи подршку за обнову чувене куће. До сада су је добили од Завода за заштиту споменика културе, Народног музеја, Историјског архива, Градске народне библиотеке, Друштва архитеката, Културног центра, Туристичке организације, а подржали су их и Народно позориште „Тоша Јовановић”, Градско удружење пензионера, Регионална привредна комора Зрењанин и ко све не. Интересантно је да су подршку дале и друге институције, попут свих тридесетак зрењанинских основних и средњих школа. Изузев основне школе „Вук Стефановић Караџић”!


Коментари8
8619f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Ama,svako naselje u zadnjoj pošti Srbija ima po više ovakvih ruiniranih kuća,koje su nemi svedok naše nebrige prema čuvanju sopstvene životne okoline,u koju i spada arhitektura,pogotovu iz prohujalih dana.Zato niču, kobajagi ,kojekakve kič etnokuće,salaši.Ofajde se korisnici podsticajnih sredstava,uz pomoć davalaca tih sredstava,najčešće iz lokalnih političkih krugova,i to je krajnji domet.Siguran sam da hiljade starih objekata posećuju samo duhovi.Ahhh...
M. Mirko
Nisam procitao da su se u ovu akciju, spasavanja kuce uljucile porodice Budakov iz Novog Sada. Tri sina Gorice /prof. srpskog jezika/ i Milutina Budakov / sudija okr. suda u Kikindi, Zrenjaninu i Novom Sadu/su najbliza rodbina Sandica /molim proverite podatak/. Sva tri sina su lekari u N. Sadu. Pavle, najstariji, Branislav /moj drug iz osn. skole/ i Predrag /ginekolog/. Mislim da je njegov rod bio Sandic /ucitelj po prof./ fudbaler u Kikindi koji je igrao utakmicu za Jugoslaviju, kada je postigao gol /proverite podatke/. Hvala.
Deda Radovan i Kompanija
Ima joj spasa. Napravite njenu sliku i okacite je gde hocete. Ne moze da se spasi sve u zivotu. Zub vremena nagriza sve. nekome ili necemu dodje kraj kasnije a nekome ranije. Cak ni slike ne traju vecno. Sve ima svoje vreme - kaze nas narod.
Sreten Bozic -Wongar
Slika buduce Srbije. Pola Srpskog naroda zivi u diaspori i salje natrag 5 milijardi evra godisnje bez cega bi Beograd pao pod stecaj .Oni se retko pominju u Srpskom javnom zivoru i stampi.Even akademic Matija Beckovic u nedavnom govoru u Hramu Svetog Save izostavio je da napomene da je taj hram podignut od dobrotvornog priloga nasih vernika iz diaspore . Crkva ima podatke ko je dao novaz za izgradnju hrama, i duzna je da obavesti javnost i ispravi nepravdu. Drakovic , Seselj , Beckovic i drugi dolazili su u inostranstvo da skupljaju od radnih Srba novac za izgradnju hrama. Na hramu treba biti i ploca zahvalnosti narodu iz diaspore da se zna stvarni kitor. Sramota.
@Čedomir Novaković
ja licno ne ocejkujem nikakvu zahvalnost jedino malo manje zlobe, zavisti i pakosti. Taj novac koji se, kako vi kazete " Pa ne šaljete Vi taj novac Beogradu nego rodbini u Srbiji za Boga miloga, kakvu zahvalnost očekujete" se trosi u toj istoj Srbiji u kojoj Vi zivite ili ako hocete ulaze se na ovaj ili onaj nacin u njenu ekonomiju
Препоручујем 5
пријатељу,
пусти ти Матију и такве к'о он што је. Они су увек били незахвални. То се ваљда тако рађа. Него де бога ти јави своју мејл адресу да ти ја пошаљем мој банковни рачун. Ти само шаљи паре! Имаћеш моју вечну захвалност а хвалићу те свуда и на сва уста. Видим ја теби је само до хвале а нама јесте нешто и до пара, па тако свима добро! Та ти је работа с несебичним дародавцима и захвалним примаоцима дарова од кад је света и века била и остала иста, па не знам ђе се баш ти сад нађе да је мењаш. Иде ево већ неко време да нам шаљу донације баш ови што нас уче да нема бесплатног ручка. Јел' да је то мало чудно, ал' опет биће и да они то све само због свог доброг срца. Буде понекад и да нас подсете како нам баш они дају паре, к'о ономад немачки амбасадор и ево сад ти, ал' то су само ретке прилике. Ти паре шаљеш својој драгој родбини а они нашој мудрој влади (то њима ваљда дође некаква својта) и могло би се сад о томе баш доста писати, ал' "преостало ми је нула карактера" :) . Поздрав и сети нас се!
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
pera detlić
Zašto Zavod za zaštitu spomenika kulture daje „podršku komšijama“ umesto da sprovede odluku o eksproprijaciji koja je potvrđena od strane Vlade Republike Srbije. Taj predmet je dostavljen od strane Zavoda i u nadležnosti je opštinskog pravobranioca. Svi podaci o postupku se nalaze u Zavodu za zaštitu spomenika u Zrenjaninu još od 2005 godine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља