среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Славни конструктор Јосиф Хвој ипак није заборављен

Борба против заборава у коју су се упустили ћерка Нада и зет Вук Петровић дала је плода, али би било још боље да се у комплексу ХЕ „Ђердап” поново постави спомен-табла с именом чувеног пројектанта
Аутор: Слободан Кљакићуторак, 07.06.2016. у 09:05
Јосиф Хвој *Фото Породична документација(

Пре три недеље, 16. маја, обележена је 43. годишњица рада Енергетско-пловидбеног система „Ђердап”, чија је градња започета 1964, а у оквиру којег се налазила спомен-табла с именом пројектног менаџера „Ђердапа 1”, инжењера Јосифа Хвоја (1911–1997).

У октобру 2014. чланови удружења Чеха у Београду – познате и угледне „Чешке беседе” –посетили су овај комплекс. У групи су били и ћерка инжењера Хвоја Нада Петровић и његов зет Вук Петровић. Спомен-таблу с именом оца ћерка Нада је видела 1988, а сад је није било, као ни одговора на питање кад је уклоњена.

Одмах су Петровићи започели преписку с надлежнима, доставили им податке и документе из којих се види да је Хвој у „Енергопројекту” био водећи електро и машински инжењер и дизајнер. Почео је рад на елаборату Ђердап 1953. да би на пословима пројектног менаџера био ангажован од 1963. године. На том одговорном послу радио је ”све до пуштања ХЕ ’Ђердап 1’ у рад, 16. маја 1972”, учествујући у свим преговорима, пројектним радовима, дефинисању и набавци опреме и изградњи електране.

Током градње „први пут су примењена оригинална решења по Хвојевој замисли”, навели су Петровићи и у дописима указали да је „дао и предлог локације за ’Ђердап 2’”. Градња друге електране првобитно је, наиме, планирана „на локацији код Радујевца, али је на предлог Јосифа Хвоја промењена, тако да је ’Ђердап 2’ изграђен узводно од Прахова”.

Поштовани читалац може помислити да су ћерка и зет можда и субјективни, због чега наводим детаљ из чувених мемоара „Коријен, стабло, паветина” шпанског борца, народног хероја и генерала Гојка Николиша, који су објављени 1981. године. Пишући о школовању у гимназији у Сремским Карловцима 1929, Николиш је навео: „До матуре стигло нас је петнаесторо, а тројица су били ослобођени обавезе да полажу усмени део матуралног испита: Јосиф Хвој, Тошо Тишма и Душан Поповић. Јоза Хвој, у данашње доба славни конструктор ђердапске хидроцентрале, бијаше ноторни одликаш. Тај плавокоси момак, доброћудног и као мјесец насмијешеног лица, био је универзални таленат. Баш као што их је бивало у доба ренесансе!”

За обавештеног и истинољубивог Николиша његов школски друг још 1981. био је „славни конструктор ђердапске хидроцентрале”, а ћерка и зет инжењера Хвоја били су, нажалост, приморани да тако нешто доказују од краја 2014. године, да би њихова борба делимично уродила плодом.

Крајем 2015. урамљена фотографија инжењера Јосифа Хвоја, с његовом кратком биографијом, постала је у ХЕ „Ђердап” део изложбене поставке која говори о историјату ове електране. Зато и није било потребе да за потребе ове приче чујемо и „другу страну”, која је излагањем поменуте фотографије и биографије прихватила аргументе ћерке и зета инжењера Хвоја.

Њихова борба против заборава дала је плода, али било би још боље кад би се у комплексу ХЕ „Ђердап” поново нашла и спомен-табла с именом Јосипа Хвоја. На њој би морао да нађе место и посебно дирљив, симболичан детаљ: умро је 16. маја 1997, на дан кад је 25 година раније пуштен у погон „Ђердап 1”.

Кад Чех постане велики Србин

Јосип Хвој је пореклом Чех и по очевој и по мајчиној страни, из породице која се више генерација бавила рударством. Рођен у Врднику 1911, у тадашњој Аустроугарској, заволео је Србију и постао велики Србин, сведоче најближи. Његов допринос градњи енергетског система Југославије и Србије заиста је импресиван. По окончању студија 1936. на Техничком факултету у Београду почео је да одржава електричну централу и уређаје у руднику Ртањ, а до 1941. већ је учествовао у градњи низа енергетских објеката: хидроцентрала у Власотинцу, Призрену, руднику Брежице, централа у Старом Бечеју, Инђији, Бачкој Паланци, Доњем Милановцу, у рудницима Баковићи, Благојев камен и Леце; градио је станице за одводњавање и водоводе у Дарди, Таору код Скопља, Перлезу, Цетињу, Шибенику...

После рата и учешћа у борбама на Сремском фронту, од 1946. заузео је више него истакнуто место у струци као аутор пројеката изградње низа хидроцентрала: „Ђердапа 1”, „Бајине Баште”, „Перућице”, „Бистрице”, „Кокиног Брода”, „Зворника”, „Врле 1–4”, „Међувршја”; такође и термоцентрала „Косово 2” и „Костолац”. Од 1952. до пензионисања 1976. радио је у „Енергопројекту”, а 1965. постао је заменик генералног директора и директор инжењеринга ХЕ „Ђердап”.

Висок углед који је стекао у струци водио га је у Того, Гвинеју, Пакистан, Сијера Леоне, Сирију, где је градио црпне станице за наводњавање. Све у свему, прегршт студија и пројеката изведених у Југославији и иностранству.


Коментари16
11860
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nadezda petrovic
Hvoj Josip ie bio zamenik generalnog direktora 'Energoprojekta' I tehnicki director' Energoprojekta' Odlikovan je Ordenom rada 2 reda,Ordenom rada sa crvenom zastavom,Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom I Rumunskim Ordenom rada 1 reda
Olivera
Postovana da li raspolazete sa informacijom da li je g-din Hvoj bio clan Saveza inzenjera i tehnicara Srbije i da li je ucestvovao u radu njegovih struktura?
Препоручујем 0
Милан Топалов
ТЕК ЊЕГА НИКО НЕ СПОМИЊЕ Имао сам професора, 1969., из "Производња и пренос електричне енергије", на ВЕТШ у Суботици, ту и рођен, који је пројектовао и градио ХЕ "ЈАБЛАНИЦУ". Сталожен и уман инжењер! Презивао се Милер (Müller). Moжда је то разлог, то што није на "ић"!?
Jovo
Malte ne srbin po zanimanju.
Dusan Milicevic
Da mi volimo I cijenimo rad I strucnost ovakvi clanci bili bi npotrebni. Svi bi znali za covjeka koji je napravio dva Djerdapa.
артиљерац
@ toman Поштовани,ни Sir Reginald Mitchel није сам конструисао чувени енглески ловац из 2.св.рата Spitfire.Постојао је пројектни биро компаније Supermarine који је то урадио.Али је Мичел био spiritus movens као што је то био за "Ђердап" покојни Јосип Хвој.И мора му се одати дужно признање и поштовање.
Јулијана
То је то. Али Срби ем не виде суштину ствари, ем не поштују своју историју ни своје гробове - у најширем смислу. И поред свих свакодневних трзавица и борбе за живот, дај да будемо прави домаћини. Зашто да будемо прваци у игнорисању наших великих људи, у игнорисању наших дедова и прадедова, а ми смо ту захваљујући њима.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља