Технолошки џин Гугл оптужен је да запошљава бивше функционере многих европских влада, док су с друге стране његови бивши „намештеници” нашли посао у истим тим владама. Све се то, наравно, објашњава утицајем који ова компанија жели да постигне.

Како пише британски „Гардијан”, Гугл је у Великој Британији запослио људе из Даунинг стрита, Министарства унутрашњих послова, Трезора, Одељења за образовање и Одељења за саобраћај. Од 2005. године ова компанија је запослила најмање 28 британских званичника.

Истраживање које је спроведено на основу иницијативе ЦФА – америчке организације која проверава корпорације и политичаре, показује да је Гугл у Европи од 2005. године ангажовао најмање 65 владиних званичника. У исто време 15 радника Гугла именовано је на разне положаје у многим европским владама.

У Британији су запослили Сару Хантер, политичку саветницу Тонија Блера из времена када је био премијер, док је сам Блер постао Гуглов шеф за јавне политике.

У супротном смеру, што значи да су Гуглови људи постављени у владу, показују примери баронице Џоане Шилдс, бивше извршне директорке Гугла, која је постала министар за безбедност интернета и Ерика Шмита, Гугловог извршног председника кога је Дејвид Камерон, актуелни премијер, именовао у пословно саветодавно веће.

Гугл је такође запослио и службенике администрације Европске уније, Европског парламента, НАТО, британске амбасаде у САД, литванског министра спољних послова, пољског министра економије, шпанског министра правде...

Гардијан сугерише да су ова именовања део смишљене Гуглове стратегије како би остварили утицај у јавној сфери. Иначе, Европска комисија је званично оптужила Гугл да злоупотребљава тржишну доминацију и да систематски фаворизује сопствену мрежу за онлајн куповину.

Ана Вајсман, извршни директор ЦФА, рекла је да је Гуглов утицај у Вашингтону без премца. Компанија на лобирање троши више од било које друге, а њени лобисти имају приступ Белој кући без премца. У просеку, Гуглови руководиоци посете Белу кућу више од једном недељно. Ова организација је на примеру САД документовала да постоји чак 250 случајева да је Гугл запошљавао владине намештенике или своје „намештао” у државне органе.

Лобирање на Западу није забрањено, штавише прецизно је уређено, док се ми још копрцамо да тако нешто упакујемо у легалне оквире.

Да велике компаније преко својих људи могу да утичу на то да држава донесе одлуке које су баш у њихову корист има примера и код нас. Сигурно је најсвежији пример то што се премијер Александар Вучић прошлог септембра јавно пожалио да је сестра једног актуелног министра покушала да рекетира и њега и државу. Убрзо је изашло на видело да се ради о Лидији Удовички, сестри Кори Удовички, министарке за државну управу и локалну самоуправу, која је била запослена у америчкој компанији „Континентал виндс”( власништво њеног супруга Марка Крендала), која је хтела да гради ветропаркове у Србији, с тим да им се плати чак три пута виша цена од оне која је актуелна у Србији. Афера је постала још интересантнија када је у јавност доспео снимак у коме се чује да се Лидија Удовички жали Бојану Пајтићу, председнику Демократске странке, да јој је директор ЕМС-а Никола Петровић, иначе кум премијера, тражио рекет. Афера се данима „вртела”, актери су порицали учешће и на томе се све завршило.

Министарства енергетике, али и пољопривреде, несумњиво су плодно тло за лобирање, иако нико јавне оптужбе о томе није изнео. Нафтна компанија НИС је тако две године добила ексклузивно право да само код ње земљорадници могу да купују дизел за своје потребе што је било покривено условима тендера да посао може да добије само понуђач који има баш онолико пумпи колико има и НИС.

У круговима блиским влади шушкало се да су пре две године, у време пред расписивање тендера за набавку паметних бројила ЕПС-а, што је посао вредан 300 милиона евра, ходници те исте владе били пуни лобиста домаћих компанија. Подсећања ради, паметна бројила код нас производе фирме Дејана Бодироге, Војина Лазаревића…, али авај посао је на крају поверен страној компанији.

НИС није једина компанија која је добила ексклузивно право у случају пара из аграрног буџета, већ је својевремено то важило и за „Викторија групу” и набавку минералних ђубрива.

И министар просвете Срђан Вербић пожалио се колико прошле године да поједине издавачке куће утичу на доношење Закона о уџбеницима. Познат је и утицај фармацеутске индустрије, односно њихове борбе за то чији ће се лекови наћи на такозваној листи позитивних лекова. Такође је познато и да је мултинационална компанија „Филип Морис”, која је купила фабрику цигарета у Нишу, у више наврата запошљавала управо службенике Министарства финансија, јер оно одређује висину намета на овај производ. Произвођачи цигарета у Србији знају да се похвале како су у буџет уплатили силне милијарде, али то баш и није тако, јер су их заправо платили пушачи који су куповином паклице цигарета држави платили и ПДВ и акцизу.

Није занемарљива ни трговина утицањем бивших државних функционера, који ухлебљене проналазе у добро стојећим компанијама, одмах по одласку са власти. Борис Тадић, бивши председник Србије, по одласку са власти ухлебљење је нашао у „Теленору”, односно његовом саветодавном телу за регион и Европу. Тадић се правдао да није тамо запослен, већ да је члан саветодавног тела које се састаје неколико пута годишње и да његов посао нема везе за српским делом „Теленора”.

Бившим министрима економије и финансија омиљени је банкарски сектор. Горан Питић задужен за односе са иностранством у првој петооктобарској влади отишао је на место председника Управног одбора Сосијете Женерал банке. Божидар Ђелић је из фотеље министра финансија запослење нашао у Креди агрикол банци, а са функције потпредседника владе за европске интеграције отишао је право у француску консултантску кућу „Лазард”... Бивши министар финансија и економије Млађан Динкић, који је скоро деценију одлучивао о економији и финансијама државе, по одласку са власти запослење је нашао у банци као члан Управног одбора Сбер банке. Бивша министарка финансија, Дијана Драгутиновић, вратила се у Народну банку Србије, а некадашњи гувернер Радован Јелашић је са ове функције отишао право на место директора Ерсте банке у Мађарској.

Мада Закон о Агенцији за борбу против корупције јасно каже да функционер коме је престала јавна функција, две године по престанку функције не може да заснује радни однос, односно пословну сарадњу са правним лицем, предузетником или међународном организацијом која обавља делатности у вези са функцијом коју је функционер вршио, осим по добијеној сагласности Агенције.