петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Србија међу пет најатрактивнијих за стране инвеститоре

Наша земља на другом месту по стопи раста броја нових радних места створених из директних страних улагања, показало је истраживање „Ернст и Јанга”
Аутор: А. Микавицауторак, 07.06.2016. у 09:28
„Горење” у Зајечару отворило трећу фабрику захваљујући субвенцијама (Фото Танјуг)

Србија је једна од пет најатрактивнијих држава за стране директне инвестиције (СДИ) у европској индустрији, и друга је по стопи раста броја нових радних места створених из СДИ, према истраживању које је спровела ревизорско-консултантска компанија „Ернст и Јанг”, пренео је Танјуг. Резултати овогодишњег истраживања о атрактивности Европе као одредишта за директне стране инвестиције показали су да је Србија у 2015. години имала раст од 108 одсто у броју створених радних места – са 5.104 у 2014. години на 10.631 у 2015, изјавио је Стивен Фиш, руководећи партнер ове компаније у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.

– Овакви резултати су поставили Србију на друго место на листи топ 10 земаља по критеријуму стварања нових радних места од активности страних директних инвестиција – казао је Фиш.

Ове оцене угледног „Ернст и Јанга” делују веома охрабрујуће, јер не само што указују да расте привлачност Србије за стране инвеститоре, него су улагања у индустрији у 2015., која ствара разменљива добра намењена извозу, отворила двоструко више радних места него у претходној години.

Србија је од 2001. године остварила релативно високе годишње нето приливе страних директних инвестиција, али су странци код нас свој капитал углавном улагали у куповину друштвених фирми и сектор услуга, за разлику од већине земаља централне и источне Европе у којима су више градили фабрике. За разлику од Србије, чак 71 одсто раста БДП-а у земљама ЦИЕ (Централноисточне Европе) резултат је прилива страних директних инвестиција. На несрећу, баш кад су наш дефицит и обавезе према страним кредиторима почели вртоглаво да расту, СДИ су у 2012., 2013. и 2014. години осетно опале. Економисти годинама указују да је за стабилан и дугорочан раст српске економије домаћој привреди неопходан устаљен годишњи прилив директних страних инвестиција од најмање 1,6 милијарди евра.

У последњих годину-две ипак нам се догађају промене набоље. Један од убедљивих показатеља да српска економија оживљава јесте и податак Народне банке Србије да се укупан износ СДИ у 2015. приближио износу од две милијарде евра.

Са нето приливом СДИ од просечна 183 евра по становнику у периоду од 2001. до 2013. Србија је била на 11. месту од 13 посматраних земаља ЦИЕ. У преткризном периоду у Србији је нето СДИ у просеку чинило шест одсто БДП-а, тако да је по овом показатељу била на четвртом месту, а у периоду 2009–2011. просечна вредност прилива СДИ износила је 4,5 одсто БДП-а.

Од 2006. Србија је давала високе директне подстицаје домаћим и страним инвеститорима у виду субвенција – од 4.000 до 10.000 евра по новом радном месту. Просечна вредност одобрених подстицаја до 2013. износила је 4.693 евра. Укупно је одобрено 289,9 милиона евра, а од те суме око три четвртине додељено је страним инвеститорима, тако да се по висини подстицаја Србија нашла у самом врху земаља ЦИЕ.

Влада Александра Вучића наставила је да подстиче инвеститоре после 2014. године. У зависности од развијености општине у којој улажу и других критеријума, домаћи и страни инвеститори могу да рачунају на три до седам хиљада евра по радном месту.

Према оцени економисте Милојка Арсића, остварени раст СДИ Србије у 2015. већи је него у другим земљама региона. Веома је битно открити узрок тог раста, сматра овај професор Економског факултета у Београду и уредник „Кварталног монитора”.

– За креирање укупне економске политике и политике подстицања инвестиција, важно је да се процени чиме су привучене високе СДИ. Да ли је тај раст последица постигнуте макроекономске стабилности, односно смањења буџетског дефицита, реформи и напретком на ранг листама конкурентности, или субвенција – поручује Арсић економским властима.

У стручним круговима преовлађује мишљење да треба отклонити све што одвраћа стране инвеститоре од улагања.

– То су макроекономска нестабилност, односно такозване високе спољне неравнотеже – јавни и спољни дуг, дефицит текућег рачуна платног биланса, али и политички ризици, услови пословања – став је др Мирјане Глигорић, професорке београдског Економског факултета и сараднице Фонда за развој економске науке (ФРЕН). – Ту су и институционални фактори, као што су неефикасна правна регулатива и бирократске препреке, лоша инфраструктура. Давања директних субвенција треба напуштати, уз истовремено унапређивање привредног амбијента, што пре свега подразумева смањење трошкова и ризика пословања, унапређење ефикасности администрације, судства, уређивање јавних финансија и смањење фискалног дефицита и јавног дуга, али и побољшање инфраструктуре и смањење корупције.

Уколико се само укину субвенције, истиче наша саговорница, а не остваре реформе, стране директне инвестиције ће опасти.


Коментари36
ad3cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bela ekonomija
Pa i stara drustvena preduzeca su bila subvencionisana. Oprastanjem gubitaka... Zatvorili domacu 'Slobodu', otvorili strano 'Gorenje'...
Slobodan Petrović
Kako i nebi bila atraktivna kada se pogleda iz ugla stranog preduzetnika ili bankarskog mešetara (investicioni fondovi)? Školovana, obućena i dobro izgladnjena jeftina radna snaga spremna da radi danas za manje para nego Indici i Kinezi, a pri tome u Evropi i bar 5000 km bliže većini zapadnih prestonica u kojima oni provode svoje mondenske dane. Sa druge strane predusetljiva, i lako podkupljiva elita sa kojom se lako upravlja i prave dogovori, uz sve to spremna da nas u svakom trenutku učini "još povoljnijim" i eto ga rešenje koje uspešno traje već +15 godina. Zemlja i mesto prava fantazija za investicije, još da postoji zakon o dozvoljenom držanju robova svi oni bi bili ovde na svojim južnim plantažama.
Racunica
Lepa statistika, nego mi imamo 700000 nezaposlenih i u planu jos otpustanja iz javnog sektora. Kada i gde ce se svi ti ljudi na ovaj nacin zaposliti? Puta 10000 evra po radnom mestu, divota.
Dragan Todorovic-Pik-Lon
Tako je i holansko ugostiteljstvo, prosle godine,najvise naprdovalo u EU?Za citavih 10%.Dok se broj gostiju i turista smanjio.Kako???Jednostavno su podigli cene pica i hrane.Pa je zarada veca iako se smanjila poseta?Negativni eknomski perpetum mobile.Tako i u Srbiji!Poboljsanje 108%.Ali morate dobro pogledati cifre.Od 5000 radnih mesta imamo 10 ooo.To je na nivou jednog Bukuresta.Ne treba se zanositi.Nego istini u oci pogledati.Ja mgu reci da je moj restoran prosle godine napredovao 1000%.Jer sam u 2014.godini prodao jedno pivo,dok u 2015-stoj celih deset piva???
Bosko Nemanjic
To je sjajna vest, da je Srbija medju najatraktivnijim drzavama za strane investitore. To i jeste posao Vlade i to je veliki uspeh. E sad, sto ovde nece doci NASA, Google ili IBM to je zbog toga sto preko 90% ljudi ima zavrsenu samo osnovnu i eventualno neku srednju skolu i sto ne ume da radi znanjem vec ume (ako i to ume) da radi samo manuelne poslove koji su slabo placeni i koje niko i nece da plati vise jer moze da nadje takve radnike gde hoces. Vise od 50 godina je skolovanje besplatno ali vecina nije htela da uci i stice znanje i sada zasluzeno mora da radi slabo placene manuelne poslove. Ako su sebi, zbog lenjosti, unistili zivote, vazno je da ukapiraju da je ovo 21. vek, da je u Srbiji obrazovanje jos uvek besplatno i da se potrude da dobrim savetima usmere svoju decu ka obrazovanju i usavrsavanju.
Optimus Prime
Problem je upravo suprotan od onoga o cemu vi pisete. Mi imamo hiperprodukciju visokoobrazovanog kadra ( o drzavnom trosku naravno) koji misle ( iako su vecina dugorocno nezaposleni) da su neki poslovi ispod njihovog nivoa tj. nece da rade poslove za koje se nisu skolovali. A sa druge strane nemamo tkz. Blue collar jobs -zanate i tehnicke pozive sa SSS jer gledamo niz nos na sve poslove koje ne zahtjevaju lakovane cipele i agendu pod miskom. Dok nam ne dodje u glavu da je bolje da budes dobar vodoinstalater ili auto mehanicar u vlastitoj firmi nego menadzer u najam u tudjoj nece se drustvo pokrenuti sa mrtve tacke.
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља