среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

Београд на води, (прво)класно питање

Није у питању брљотина с маскираним силеџијама које су усред ноћи порушиле кварт где – „сасвим случајно” – треба да никне постмодерна ружноћа: ако ова брљотина има улогу, то је онда улога капи која прелива чашу.
Аутор: Стефан Алексићсреда, 08.06.2016. у 08:15

Историја градова и урбанизације у САД последњих неколико деценија пружиће нам увид у кључни глобални проблем: промене у стратегијама урбанизације. Комбинованим утицајем какве-такве еманципације коју је омогућила држава благостања и политичких покрета одоздо (феминистичког, црначког и антиратног, у првом реду) педесетих и шездесетих долази и до извесне репрограмације структуре урбаних средина: границе између класа се растачу и маргина се излива у урбане центре, почиње да обитава на Менхетну, Волстриту, Централ Парку (Филм „Коса” је солидно осликавање тог феномена) и слично. Очитована као навала алавих феминисткиња и црнаца, прљавих хипика, злих панкера и осталих маргинализованих група – провала маргине у центар била је колико естетски, толико и политички и економски проблем: „ружни, прљави и зли” на улицама били су знак еманципације, али су у исто време значили и јефтине квадрате у урбаним срединама.

Седамдесетих година настаје прелом: економске елите су у потрази за новим просторима инвестирања и налазе га управо у урбаним срединама. Тада почињу процеси озбиљне и организоване, технократски потковане џентрификације: процеса у којем се делови града „чисте” од отпада и терета не би ли се њихова финансијска вредност – која се, у крајњу руку, огледа у цени квадрата простора – подигла. Једини проблем: у датом случају „отпад” и „терет” су људи, па су тих деценија развијани различити финансијски, дисциплински и полицијски механизми пацификације не би ли се „чишћење” олакшало. Стога испада да процеси џентрификације нису чишћење ђубрета зарад ослобађања простора, већ чишћење „људског отпада” зарад повећања финансијске цене квадрата у урбаним срединама. На концу, не ради се само о власништву: како приватно власништво доноси и одређене хијерархијске односе, очекивано је и да нови власнички односи доводе до смањења демократског потенцијала кроз умањење могућности управљања градом. Другим речима: приватно власништво, приватна правила.

Tо је кључна тачка отпора: намерно или случајно, политички или инстинктивно – грађани су нањушили да је „Београд на води” процес џентрификације, да је у директном интересу крупног капитала и да је супротстављен интересима града као колективног политичког ентитета, интересима маргинализованих класа и на концу – интересима сваког становника понаособ; нањушили су да се у том питању преламају и сва остала политички бременита питања: бусплус, комунална полиција, финансијске малверзације, политички волунтаризам, укидање јавних сервиса, угњетавање радника итд. Парола „чији град? – наш град!”: ово „наш” има органски инкорпорирано, не само као део пароле, већ као темељни део политичког покрета. Политичког покрета за власништво над градом: наш а не град власника капитала.

Магистар политичких наука


Коментари42
1024b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milosrdni andjeo
Casa se nije samo prelila,nego i razbila,kada ju je gdin Vucic ispustio na prijemu u RUSKOJ ambasadi,uz komentar ISTINA JE!ON sigurno nece da dobrovoljno prihvati da ga smenimo sa fukcije zbog politicke odgovornosti!Istina je da jedan KUM BESPRAVNO GRADI,a drugi bespravno rusi!Gdin Nikolic izjavio je da odgovorni za rusenje u Savamali ne mogu ostati na funkciji!A sta je sa odgovornima za bespravno zidanje?KUMOVI,ne treba da vode Srbiju,po svom ukusu i uz lex specialis,nego posteni politicari!Ove ne treba streljati,cega se gdin VUCIC PLASI,mada kaze da se nasalio,ali ih treba zameniti i to sto pre,da se svi spasimo!
Vlada
A sa kim da zamenimo? Novim lopovima? Drzava se raspla ljudi moji !
Препоручујем 0
Paja Patak
Ја се не бих много узбуђивао око овог чланка (мишљења) јер свако има право да мисли како хоће. Нечије мишљење заврши у новинама а нечије у кафани. Колико ја знам Београд, а знам га већ дуго година, грађани нису против Београда на води. Ми смо против овако вођеног и пласираног пројекта, против силеџијског понашања какво спроводи наш Велики Вођа и његов Мали потрчко над комплетним становништвом Београда. Ако се већ окрећемо западу, а нисам сигуран да они требају да нам буду узор, и тамо има градова без кула високих 250 метера. Зашто се не окренемо себи, нашем укусу и жељама како да наш град изгледа?
deda Trifun
@Paja Patak dobio zadatak... da uvede PATKOKRATIJU!Mislite o tome!
Препоручујем 7
Dragoslav
Posle ovakvih tumačenja, taj projekat i ne zvuči kao tako loša stvar. Bio sam protiv, iz razloga što predloženi projekat jednostavno ne odgovara realnosti grada kakav je Beograd, pa sam bio protiv zbog načina na koji država sprovodi realizaciju projekta, međutim ako je alternativa tome marksizam, onda bolje nemati nikakav stav. Jer ako nam se nudi da budemo zapadni Kirgizistan ili istočna Venecuela, jedini razuman odgovor je pobeći što dalje od toga.
Дарак
Да слажем се да уопште није лоше на том месту саградити стамбену кулу, јер кад власници станова пожеле да са својих једно 40.000 аутомобила крену на посао град Београд са оваквим саобраћајницама ће постати ужасно ИНТЕРЕСАНТНО место за живљење. Такође мислим да ће се архитектонски одлично уклопити у околину, што би рекли ко песница у око.
Препоручујем 0
deda Trifun
"Beograd na vodi" je pomogao da dodjemo do jedne ruzne spoznaje o nama:Srbija je duboko(i tragicno)podeljeno drustvo!Sa jedne strane imamo one koji ulazu energiju i znanje da Srbiju izvuku iz gliba,stave na zdrave noge i uvedu u red normalnih i razvijenih drzava Evrope.Sa druge strane imamo kocnicare razvoja,koji sve opstruisu.Oni nisu opozicija rezimu.ONI SU OPOZICIJA SRBIJI!Zasto to rade?Neki zbog sujete i ljubomore,neki iz neznanja i zatucanosti,a neki ,bogami,zato sto su placeni od pojedinih interesnih grupa(iz zemlje i inostranstva).Ideja "Beograda na vodi" je stara decenijama i predstavlja veliki RAZVOJNI PROJEKAT i za Beograd i za Srbiju.Do sada nije realizovan jer nije bilo para.I sad kad je pronadjen realan partner i kad se krenulo u realizaciju ,KOCNICARI razvoja samo smisljaju kako da to zaustave,kako da ubace klip u tockove pokrenutog mehanizma...I,gle cuda,odjednom im se tu nasla "ZUTA PATKA" da im pomogne.Ona upravo trazi takve klijente:OPOZICIJU SVOJOJ DRZAVI I RAZVOJU!
Дарак
Браво деда тако се брани оно што ти лично финансираш са својих 10% пемзије.
Препоручујем 0
035
Bravo na energiji deda , potraži na "Slobodnoj Evropi" ko je najveći "strani investitor", oni tvrde da smo to mi , tj. budžet Srbije ...
Препоручујем 12
lale
Kad ste mnogo pametni.Napisite neki tekst o Njujorku i njegovoj izgradnji da nije dobro za indijance,neznaju da se voze liftom.Ovde je mnogo pametnjakovica na malom prostoru.
Дарак
Ок ауторе, видиш да лалета боли стомак од сендвича, опусти се шта ти је... Узгред, лале ни не види да је то класично отимање јавне површине, паркова итд. и претварање исте у приватну својину коју ни он, ако је уопште грађанин БГД-а више неће моћи да користи.
Препоручујем 0
035
@lale Kakvi smo mi Njujorčani takvi su nam i Arapi , a na prostoru Njujorka ne živi 30% Amerikanaca sa tendencijom da ih bude 80% , kao što je kod nas !!!
Препоручујем 0
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља