недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:33

Бугари неће на Свеправославни сабор на Криту

Бугарска православна црква, а по свему судећи ни Антиохијска патријаршија, неће учествовати на заседању на Криту – Руска православна црква затражила хитну предсаборску седницу због бројних проблема – Васељенска патријаршија саопштила да нема одлагања Сабора, којим ће председавати њен поглавар
Аутор: Јелена Чалијауторак, 07.06.2016. у 22:00
Православна академија у којој ће крајем јуна бити одржан сабор (Фото Православна академија Крит)

 

Остало је свега десет дана до почетка историјског заседања Свеправославног Сабора на Криту и велика дилема да ли ће његов најважнији циљ – исказивање јединства православних цркава – бити остварен. Бугарска православна црква категорички је саопштила да остаје при одлуци да не учествује на заседању, првом те врсте после хиљаду година.

Врло је неизвесно и учешће Антиохијске патријаршије на скупу где би први пут после шест векова требало да се расправља о православној доктрини.

Због свега тога, Руска православна црква предлаже хитну ванредну предсаборску конференцију. „Домаћин“ Сабора, Васељенска патријаршија, саопштава да је изненађена и зачуђена реакцијом неких сестринских цркава, као и да одлагања Сабора неће бити јер нема институционалног оквира за измену процеса који су већ у току.

Сви православних патријарси још једном су позвани да учествују на заседању на Криту.

Пре овог саопштења из секретаријата Васељенске патријаршије, објављеног у понедељак, бугарска црква је не само поновила да неће учествовати на Сабору ако он не буде одложен, већ и да је отказала планирани лет владиним авионом до Крита.  

Исказивање и учвршћивање свеправославног јединства један је од најважнијих циљева Сабора – долазак поглавара и делегација свих православних цркава на Крит и доношење одлука искључиво једногласно треба да буду јасни показатељи тог јединства. Али, оваква завршница предсаборских припрема прети да тај циљ остане неостварен.  

На званичном сајту Московске патријаршије, после заседања Светог Синода Руске православне цркве 3. јуна, објављено је да постоје  проблеми који захтевају хитно заједничко православно деловање. Истиче се да највише забрињава став Бугарске православне цркве, као и бројне критике на крајем јануара објављене нацрте докумената о којима ће се расправљати на свеправославном заседању.

У овом тексту, цитира се став Светог архијерејског Синода Бугарске православне цркве који има замерке на предсаборске документе, недостатак важних тема за православље у агенди заседања, али и на распоред седења.

Предложени план седења у главној сали, по њиховом мишљењу, нарушава јединство поглавара аутокефалних цркава, а неодговарајући су и простори за седење за посматраче и госте Сабора. Бугарска црква сматра да је потребно још времена за припреме и неће учествовати ако заседање буде одржано по првобитном плану од 18. до 27. јуна.

Зачуђена је и Антиохијска патријаршија и то реакцијом председавајућег Сабора, васељенског патријарха Вартоломеја, који је предложио да се о њиховом евентуалном помирењу са Јерусалимском патријаршијом разговара после заседања на Криту. Антиохијска и Јерусалимска патријаршија годинама се споре око црквене јурисдикције у Катару, због чега су прекинуле канонско општење.

Проналажење заједничког решења проблема због кога су прекинути односи две цркве требало би да дође пре критског заседања, сматра Антиохијска патријаршија, јер је циљ Сабора да покаже православно јединство.

Позив да се дијалог две завађене цркве одложи обесмишљава сврху Сабора, упозорава Антиохијска патријаршија, и упозорава да њена делегација неће доћи на Крит уколико се пре заседања не превазиђе проблем општења са Јерусалимском патријаршијом.

Снажну реакцију у црквеној, али и лаичкој јавности изазвали су и нацрти предсаборских докумената. Поједине цркве, попут бугарске, имале су примедбе и на организацију и начин рада Сабора. На предсаборској конференцији крајем јануара у Шамбезију, где је утврђен датум Сабора и место одржавања, усвојено је шест тема о којима ће се разговарати.

То су аутономија цркава и начин њеног стицања, православна дијаспора, значај поста, света тајна брачне заједнице, мисија православне цркве у савременом свету и однос православне цркве према другим хришћанским црквама. На предлог руске цркве нацрти су јавно објављени.

Према правилнику рада Сабора, све православне цркве имају право да дају своје амандмане на ове нацрте, о њима ће се на заседању расправљати, а они око којих буде постигнуто једногласно мишљење биће усвојени и унети у коначан текст.

На нацрте су стигли бројни амандмани и примедбе из православних цркава. Најспорнији су били документи „Мисија православне цркве у савременом свету“ и „Однос православне цркве према осталом хришћанском свету“.

Што се тиче овог другог, Грузијска православна црква, на пример, сматра да би он требало да буде суштински измењен, а уколико се то не деси потпис грузијског патријарха неће се наћи испод њега.

Свеправославном Сабору био је посвећен и највећи део мајског заседања највишег тела Српске православне цркве, Светог архијерејског Сабора. И СПЦ сматра да би нацрте требало изменити и појаснити како би били у складу са изазовима црквеног живота и мисије, али и да би на Криту требало разговарати и о аутокефалији и начинима њеног стицања.


Коментари64
209ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван М
А зашто сте намерно изоставили да се под "Света тајна брака" предлаже и разматра омогућавање женидбе епископа, затим да се предлаже "ублажавање" односно готово укидање постова, да се тражи једничарење и изједначавање са римокатолицима и гомила других неправославних одлука, да Сабор организује Ватикан у ствари и све друге скверности? И да тај Сабор уопште није православни сабор због чега БПЦ и неће да учествује? А не ова идиотска објашњења о распореду седења!!! Осим тога, тај "распоред седења" је проблематичан само зато што ће се у пром реду и равноправно са другима наћи јеретици, римокатолици, неправославни! То је једини проблем а не ове лажи за малу децу! Даћете одговор пред Богом за ово лажирање и подметање јереси, напад и уништавање православља, упамтите то.
AcaS
I nasi su trazili odlaganje, i sta sad?
bata
Šta mislite po čijem naredjenju ne idu ? Po naredjenju istih onih koji im narediše da ne grade južni tok.
Sloba
Bugarska i Antiohijska Crkva imaju ubedljivo najmanje monaha prema broju vernika i ubedljivo su "najmanje pobozne". Treba samo videti pojedine antiohijske Vladike koji izgledaju kao da su neki katolicki svestenici a ne Pravoslavne Vladike. Obrijani, sa crnim kosuljama i belim kolarima... bas izgleda ponizavajuce za Pravoslavlje.
HISTORIA MAGISTRA VITAE EST
Da se svi podsetimo : Srpska pravoslavna crkva je dobila autokefalnost 1219. (Sv.Sava je bio prvi Arhiepiskop) , a status Patrijaršije 1346. da bi se mogao krunisati Car Dušan Silni (Patrijarh Joanikije). Po značaju, SPC se nalazi na 6 mestu, odmah iza Ruske patrijaršije, kasnije dolaze Rumunska, Bugarska,...
poredak
U odnosu na koga je SPC šesta a Ruska Patrijašija peta po znacaju? To je nerazumiv poredak...
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља