понедељак, 01.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Нестајање Србије

У селима нема ко да ради, у градовима нема шта да се ради
Аутор: Бранислав Гуланпетак, 10.06.2016. у 08:15
(Фотодокументација „Политике”)

У Србији нису запостављена само села, него цело њено рурално подручје. У селима нема ко да ради, а у градовима нема шта да се ради. Сељак не служи само да би производио храну, он је особа која би требало да има живот достојан човека. Да друштво зна шта ће са селом, имало би ваљану, реалну стратегију, односно акциони план. Mеђутим, све досадашње владе као да нису разумеле потребу за опстанак села. У стратегијама су били нетачни, нереални и неоствариви програми и жеље. Tо је показала и њихова реализација. Уместо планираног физичког раста аграрне производње у прошлој години од девет одсто, имали смо пад од осам одсто! Tо су била само неостварива обећања за 631.000 сељачких газдинстава. Сточарством се бави њих око 330.000, који имају у стајама око 436.000 крава. Креатори аграрне политике као да су заборавили да се рурални развој не односи само на пољопривреду, већ и на социокултурни развој села и заштиту животне средине.

На село се гледало из кабинета, без реалних теренских истраживања. Сељака једном убеђују да „баци што више ђубрива”, други пут да изврши комасацију, затим да сади ову или ону сорту. Држава сељаку треба да помаже континуирано. Проблеми морају системски да се реше, а уредбама само да се „гаси пожар”. Аграром и селима у Србији бави се више од 25 институција, али и поред низа обећања о бољитку, селу је све теже, а свако четврто нестаје!

За пола века на просторима некадашње СФРЈ из села у градове је прешло осам милиона људи! У Европи је за такав процес требало око 120 година. Tако су се стари из села готово неприметно преселили у градове: некад млади досељеници са села сада су остарели пензионери по градовима. Другим речима, потпуно је нормално да се број, размештај и структура сеоских насеља прилагоде савременим условима организације привреде и друштва, што подразумева и гашење и дислоцирање насеобина насталих у отоманско време по принципу „утећи у што већи крш и забит” ради опстанка.

Нажалост, произлази да је последњи озбиљан просторни планер у Србији био кнез Mилош, јер се још од тог времена до данас гашење или премештање села доживљава као највећи ударац на „традицију”. Tако се и долази до саме суштине демографског проблема одсечености села од градова. За спасавање села и Србије потребна је реиндустријализација и комбиновање традиционалног и модерног. Но, битка за села већ је изгубљена и сад је потребно водити борбу за опстанак варошица које нестају! Јер, у Србији годишње умре чак 40.000 житеља више него што се роди.

Шта нас очекује у будућности? У свету данас око 50 одсто укупног броја становника живи на селу. У Србији, у руралним подручјима се налази више од 40 одсто житеља. У условима данашње цивилизације, код нас и у свету, био би огроман ризик ако би се становништво концентрисало само у градовима. А то је случај данас у Србији, где нам трећина становништва живи у Београду и околини, па је потребно зауставити такав процес.

Резултати пописа у Србији:

7.163.034 становника, 2.487,886 домаћинстава.

Ван градских средина живи 2.914.990 становника (40,5 одсто).

Од 4.709 насеља – села, 1.200 је у фази нестајања, у 1.034 је мање од по 100 житеља.

Стање у селима:

* У 550 је мање од по 50 становника.

* У 86 одсто насеља смањује се број житеља.

* Око 50 насеља је празно, док још 85 има мање од по десет становника.

* У сеоским насељима има 50.000 празних кућа, а на још 150.000 пише да тренутно нико у њима не живи.

У 500 села не постоји асфалтни пут ни веза са светом, у 400 села нема продавнице, пошту нема око 2.000 села, у 2.140 нема амбуланте!

* Више од 200 села су без иједног становника млађег од 20 година.

Република Србија располаже са 5.097.000 хектара пољопривредних површина. Од тога су 4.224.000 хектара обрадиве површине. Према попису, обрађује се 3.355.859 хектара. Знатан део њива, око 860.000 хектара, у парлогу је. Просечна величина поседа по домаћинству износи 4,5 хектара, а учешће сточарства у укупној аграрној производњи износи око 35 одсто (у свету је то више од 60 одсто).

У Србији се узгаја око 908.990 говеда, 3,4 милиона свиња, 1,783 милиона оваца, 235.576 коза, 26,6 милиона живине и постоји 673.651 пчелиње друштво. Газдинства поседују 408.734 трактора и око 25.000 комбајна. Mеханизација је стара око две и по деценије.

Водни режим је повољан, али неискоришћен. Наводњава се до три одсто или до 100.000 хектара. У свету се наводњава 17 одсто површина.

* Осигурава се само осам одсто површина и имања.

* У пензиони фонд уплаћује 155.720 пољопривредника. Просечна пензија је 10.800 динара.

Члан Одбора за село САНУ

Коментари35
c480c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сава
Леп чланак. Био би још бољи да је аутор рекао своје виђење о променама које би помогле људима на селу. Ја бих лично питао жене шта би требало да се промени.
Jovan Joksimovic
Gospodine Wongar Vas komentar na ovaj clanak je uvredljiv za sve dobronamerne ljude u ovoj Srbiji.Vi ne zalite stotine ljdi poginulih na tom putu bez puta,nezalite hiljade odseljenih zatosto nemaju puta,nezalite sto vojvodjanski muljtori nisu dali da se pre da se sagradi ovaj put,vec zalite hrast koji je sluzio za obrede za prizivan je kise.Hvala sto ste vratili pocastni doktorat,n e z a s l u z u j e t e takvu diplomu
Sreten Bozic -Wongar
Pre godinu dana u Savincima kod Takova osecen se hrast-zapis star oko 600g po naredbi ministra zaduzenog za izgradnju koridora prema Crnog Gori. Na povrsini zemljista 20 X 20m godisnje je rodevao oko 250k zira i vermenom bio dragoceniji nego da je u zemlji pod njim bila nafta. Hranio je narod i stoku kroz istoriju .Nisu ga posekli Turci, Nemci niti NATO bombardovanje. Dolazio sam iz daleke Australije u Savinac da bi se na njim inspirisao da napisem kjigu Raki koja je u stolskoj lektiri u Australiji i USA.Ucestovao sam u seoskim litijama dok su mestani pod Zapis-hrastom pesmom molili da polja budu sto plodnija kao sto se radilo u davna paganska vremena. Hrast je osecen po naredbi iz Beograda . Napisao sam Hrastu - zapisu umrlici a potom vratio pocasni doktorat koji mi je ranije dat iz Srbije .
Ph.D.
" I niste me ubedili." Stojance, nisam ni ocekivao da cu Vas 'ubediti' vec jednostavno sam izneo neke zapaske iz pracenja nedavnih novina iz 'starog kraja' i kazivanju jos od nekih preostalih od sire familije iz rodnog mi Banata od kojeg sam otisao pre vise od pola veka. I ovde gde sam postoje sela i 'mala privreda' koja plasira svoje proizvode vecinom kroz 'wholeslers' tj. nakupce za lokalne prodavnice za prehranu (Kroger, Publix, Safeway, Walmart, etc.) a samo mali deo ide direktno na seoskim pijacama (farmers market). Naravno ti tz. chain stores dok se vecinom snabdeva iz uvoza sa inostranog tzista (zavisno sta i u kojoj sezoni) ali potkrepljuju i malu privredu/proizvodjace sa pozitivnom racunicom kako za 'seljaka' tako i njih iz trgovinskog lanca. Znaci, moze se, tacnije, i tu kod vas bi se moglo samo kad bi se htelo u nekom cooperativnom aranzmanu...., nego mora da je nesto trece posredi(?). Pozdrav iz -Nashville. :)
Marko Pezrović
Ako se osvrnemo videćemo podizanje države iz pepela, industralizaciju i izgradnju moderne države a sve to preko leđa seljaka koji je sve proletere odhranio dok su gradili novo društvo. Cena je bila visoka, svako je davao šta je imao a ako nije imao onda su mu otimali i šta nema. Stvarala se Jugoslavija. Gazde i seljake pretvorili su u drugove, njive su zamenili fabrikama, živeo se san....punili su se fondovi, gradila infrastruktura, nicala su odmarališta. Tridesetak godina kasnije videli su se plodovi nove ideje u punom sjaju, svi su bili ponosni na svoj rad, trud, krv i znoj. Živelo se lepo petnestak godina, toliko lepo da su samo retki videli tamne oblake na horizontu, čuli grmljvinu iza sedam brda...a onda je udario grom i porušio sve do samih temelja velike ideje. Temelje smo sami raskopali želeći da stvorimo nešto novo pa iako je loše, bitno je samo da je novo. To novo nas jede, to novo nas uništava, topi nam salo kao sunce izgubljenom putniku u pustinji. Nismo ga dobro postavili, više nas košta nego što vredi, rezerve su nam na izdisaju.... Ponovo nismo u stanju da čijemo grmljavinu iza sedam brda niti da vidimo krošnjama zaklonjene oblake. Dolazi oluja....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља