четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Нето извоз српског ИТ већи од „Фијат“ и „Железара” заједно

Извоз компјутерских услуга у прошлој години достигао је 678,3 милиона евра, а њихов трговински салдо од 317 милиона евра знатно је премашио укупан учинак „Фијат Крајслер Србије” и „Железаре Смедерево”
Аутор: Александар Микавицачетвртак, 09.06.2016. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

 

Сектор информационо-комуникационих технологија (ИЦТ) у Србији може бити један од покретача привредног раста и развоја, тврди Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” економског института. Ова грана индустрије брзо расте.

Готово да вапи за новим кадровима којих нема, нарочито за програмерима. Према неким проценама, одмах би могло да се запосли 30.000 ИТ стручњака који би имали најмање двоструко већу плату од просечне у привреди. Невоља је у томе што годишње неопходну диплому стекне 1.000 до 1.500 младих људи.

Извозни приходи од ИЦТ услуга у периоду 2008–2015. су утростручени, а од компјутерских услуга су чак четири пута већи, али његов допринос српској економији могао би да буде и знатно већи, указује Николић.

Према подацима НБС, укупан извоз ИЦТ услуга у 2015. достигао је 678,3 милиона евра. Да се за наше компјутераше с правом може рећи да су најбоље што Србија има, потврђује и податак да је њихов прошлогодишњи нето извоз, односно разлика вредности увоза и извоза, достигла 317,4 милиона евра.

– Једина два производа у Србији која су у 2015. имала бољи трговински биланс и већи допринос смањењу спољнотрговинског дефицита су кукуруз и смрзнуто воће – указује Николић. – Лане смо кукуруз извезли за 342,9 милиона евра, а увезли за 12,3 милиона, тако да је нето извоз кукуруза износио 330,6 милиона евра. Укупна вредност извоза смрзнутог воћа достигла је 340,8 милиона евра, а његов суфицит трговинског биланса вредео је 318,2 милиона.

 „Фијат Крајслер Србија” наш највећи извозник, рекордне 2013. на страна тржишта продао је модел „500-Л” за 1,53 милијарде евра, 2014. за 1,36 милијарди, а према подацима Министарства финансија у 2015. је извезено „500-Л” за 1,09 милијарди евра. С почетком производње „великог фиће” Крагујевац је оживео, али Николић напомиње да је његов прошлогодишњи нето извоз вредео само око 200 милиона евра. На листи 15 највећих извозника Министарства финансија „Железара Смедерево” је на другом месту. Она је у 2015. извезла за 319 милиона евра, али је њен нето извоз вредео само 56,4 милиона.

– Право је чудо да сектор ИЦТ услуга остварује одличне резултате без озбиљнијег присуства страних стратешких компанија, али њихово одсуство се осећа у делу ИЦТ прерађивачке индустрије, односно производње хардвера – указује Николић. – У том делу је, поред људског капитала, потребно имати и врхунску технологију, новац и економију обима. За разлику од Србије, много је значајних светских ИЦТ компанија изградило своје производне капацитете у суседним земљама.

Николић наводи пример Румуније, у којој су: „Нокија”, „Алкател-Лусент”, „Флекстроникс”, „Интраром”. У Мађарској су још моћније компаније: ИБМ, БТ, „Ериксон”, „Самсунг”...

 – Србија мора да се потруди да привуче неке од ових компанија да овде инвестирају. Можемо им понудити образоване и прилагодљиве ИТ професионалце, финансијске и иновативне државне подстицаје, атрактивно пословно окружење и конкурентну цену рада – сматра наш саговорник.

За развој ИЦТ сектора у нашој земљи неопходна су већа улагања у образовање, као и стално унапређивање нашег образовног система с потребама тржишта. Потреба за повећањем уписних квота у школама и на факултетима за ову грану индустрије је очигледна.

Према подацима Министарства просвете и сајта Послови.инфостуд, на листи најтраженијих занимања у Србији убедљиво доминира ИТ струка, међу којима су најтраженији: програмер, ЈАВА програмер, ПХП програмер, НЕТ дивелопер и софтвер инжењер.

У овој години предузетништва, Влада Србије издвојила је 50 милиона динара подршке за иновативне пројекте у информационо-комуникационој области. За спровођење конкурса за доделу ових средстава, који је недавно окончан, задужени су Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Фонд за развој. Подршка подразумева финансирање кредита за пројекат развоја новог или постојећег производа или услуге из ове области.

До 100.000 нових радних места

Српска индустрија софтвера налази између 30. и 50. места на светским листама, што је најбољи резултат неке привредне гране у Србији, а број софтверских компанија стално расте. Према писању „Националне пословне ревије”, до 2020. у Србији би могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у области нових информационих технологија, а држава је поставила циљ да се до 2020. извоз услуга у ИТ сектору повећа на милијарду евра.

Србија у свету постаје позната по развоју такозваних „ембедид система”, апликација у индустрији забаве и апликација по захтеву. Због конкурентне цене рада високообразованих стручњака за Србију су заинтересоване највеће светске компаније.


Коментари68
1efd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bio jednom ITevac ...
Problem sa nasim ITem je sto vuciceva ekipa ne uspeva da oporezuje ni 10% vrednosti od onoga sto bi stvarno mogla (i trebala). Naravno da je prica o "velikim troskovima uvoza" za IT komicno i neistinito opravdanje. Uvoz cega? Gradjevinskog materijala, masina i goriva? Brodova i aviona? Ha ha ha, ... svako zna da je apstraktnom, neopipljivom; 'intelektualnom proizvodu' i nemoguce uci u trag i tesko ga je trzisno proceniti, ... jer tu je masa 'dilova' preko emaila umesto racuna i ugovora, ... isporuka proizvoda vrednog 50 000€ 'u email atacmentu' ... i elektronski isplacena doznaka vrednim srpskim ITevcima na racun u stranoj banci. Sto narod kaze: "Ni luk jeli, ni luk mirisali, ...". I onda nam kao, dodju ovde da 'objasne' kako ta industrija operise u Srbiji. Mnogo smesno ...
Ivan
Samo da znate da je licenca za Visual Studio nekih 13200e po developeru i dodatnih 4000e godisnje. Prost narod misli da ako je skupo mora da je i veliko i teško. E pa to nije slučaj sa softverom
Препоручујем 11
Milos
Imao sam ponudu da radim u jednoj engleskoj IT kompaniji, tj. u njihovom Beogradskom ogranku, kao radnik u call centru. Komunikacija iskljucivo sa engleskim klijentima. Ovde im je sve jeftinije, radna snaga ponajvise. A radnici rade po smenama, za malo jacu platu od prosecne. Verujem da nisu jedina strana IT kompanija koja ovde ima podruznicu. Tako da, taj clanak mi nekako izgleda neprecizan i nepotpun. Po njemu, mi bismo trebali da budemo IT sila u regionu, a u stvari, dobar deo radnika radi za strance.
Dejan Nikolic
Kakve veze ima call centar sa ovim tekstom? Ovde se radi o firmama i nezavisnim visoko kvalifikovanim izvodjacima koji izvoze softver i usluge.
Препоручујем 27
Slavko Radovanovic
Podatak od 1000 do 1500 diplomiranih programera je preuvelican ,nema ih sigurno toliko,a pitanje je koliko je onih koji stvarno imaju kvalitetno znanje da bih odmah poceli programirati,zato pored broja programera bitan je kvalitet kadra.
Sale
Mozda i nije. Izadje izmedju 50 i 300 ljudi sa privatnih i drzavnih fakulteta u BG-u, NS-u, KG-u itd, a ima ih i na visokim skolama po unutrasnjosti.
Препоручујем 4
Kompjuteras
Svaka cast nasim kompjuterasima, ali kako to da su oni najbolje sto Srbija ima ako poljoprivreda vise zaradi?
Dejan
Zato sto ovi podaci ne pokazuju koliko je potrebno ulagati u poljoprivredu da bi se ostvarili rezultati. Koliko se ceka na obrt kapitala, koliko radimo samo sirovine umesto krajnji proizvod. Softver se stvara ulozenim znanjem i vremenom. Iako i tu treba uloziti, u pitanju je desetostruko manja kolicina i potrosenog novca i vremena.
Препоручујем 10
CooLeR
Miroslave, pomenuli su ceo sektor. Ja kao maš. inženjer sam kupio CAD licencu za malo jače od 10k eur. Ta kupovina se knjiži kao uvoz za ICT sektor. O gomili sitnih programčića koje mnogi kupuju (uključujući gomilu igrica, android aplikacija, ...) da ne pričamo. Eto odakle toliki uvoz
miroslav
Hvala na odgovoru. Meni je sumnjivo da celokupnom IT sektoru pola zarade ide na uvoz. Ti imaš veće rashode ali neko ko radi android apps i cms sajtove ima jedino raahod da svakih nekoliko godina kupuje nov komp. Razvojna okruženja za te stvari su besplatne. Ok neki rade sajtove za sebe pa imaju troškove hostinga, domena ali 50 posto prihoda na uvoz mi stvarno deluje mnogo.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља