субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Да ли се плагирање исплати

Студентима за које се испостави да су плагирали своје радове, биће онемогућено да у неком периоду полажу неке или све испите, што у пракси значи да неће моћи да сакупе довољан број бодова и да ће изгубити годину
петак, 10.06.2016. у 17:00

Одомаћена појава међу студентском популацијом јесте штедра употреба Википедије и тзв. копи-пејст приступ, који подразумева некритичко преузимање података са којекаквих веб-сајтова. Многи српски студенти у данашње време као да верују да им је боље да купе или наруче нечији готов рад преко seminarskiradovi.com, pisemradoveza20evra.net и слично него да га сами напишу.

Александар Павловић

 

ПУТОПИС

Смрт на путу

Мада сам јео и пио што и остали, по повратку из Националног музеја Египта, с малом сасушеном мумијом Тутанкамона, пао сам у кревет, с лицем зеленим од стомачних тегоба и провео кошмарну ноћ

Велико Трново (Фото Л. Блашковић)

Пошто би, за моју књижевну маленкост, два некролога била пуна капица, Бајац би могао да напише извештај с нашег путовања, о томе како је дао интервју египатској телевизији, договорио превод свога романа на арапски... Евентуално, могао би да каже, негде у дну странице да на помињане велике успехе српске књижевности у северноафричком свету сенку баца један немили догађај...

Ласло Блашковић

 

АРХИТЕКТУРА

15. БИЈЕНАЛЕ У ВЕНЕЦИЈИ

Како променити свет

Активистичка и често босонога архитектура даје наду да можда још имамо шансе да будемо господари своје судбине

Венеција је облепљена плакатима са фотографијом жене која на врху кућних мердевина, на пустопољини, гледа у нешто, нама окренута леђима. У шта је загледана? Са врха она има бољи поглед преко хоризонта и тиме симболички најављује тему овогодишњег главног кустоса Бијенала, чилеанског архитекте, актуелног добитника Прицкерове награде, Алехандра Аравене – Извештај са фронта. А шта она види? Упропашћену насељену земљу, уништене пределе, види безбројне пропуштене прилике наше цивилизације, трагичну реалност или баналност архитектуре. Али, види и креативне могућности – обећавајућу стварност, уместо планова за несигурну будућност умотаних у лажну наду и идеологију. Тако би отприлике требало схватити поруку овог плаката, у ствари самог Аравене. Овај наш свет смо скоро уништили, али није још све изгубљено.

Снежана Ристић 

 

НЕМАЧКА БЕЛЕЖНИЦА

Сецирање „Мајн кампфа”

Таман када се чинило да су се сви у Немачкој договорили на који начин ће у научне и образовне сврхе бити штампано Хитлерово дело, појавио се издавач који „у научне сврхе” жели да изда ову књигу, али без уредничких коментара

Александар Тодоровић, Иконостас нацизма, 2008.

Од нашег дописника

Да ли књиге могу бити зле и опасне или такви могу само људи да буду? Да ли књиге убијају или то пак чине људи? И да ли се демократске државе плаше књига и забрањују их или је то само знак страха и слабости која уобичајено гони диктаторске режиме да забрањују различита штива?

То су само неке од дилема које минулих месеци заокупљају немачко друштво, иначе веома отворено и либерално, осим у једном погледу – неславној нацистичкој прошлости.

Ненад Радичевић

 

КУЛТНИ АЛБУМИ

Највеће чудо у популарној музици

Чешће виђамо Халејеву комету него што на Земљи свићу дани попут 16. маја 1966, када су објављени Pet Sounds Бич Бојса и Диланов Blonde on Blonde

Замислите да су Да Винчијева Мона Лиза и Ван Гогови Сунцокрети насликани истог дана, да су Маркесових Сто година самоће и Злочин и казна Достојевског објављени исто вече, односно да су исте суботе премијеру имали Кополин Кум и Кјубрикова Одисеја у свемиру. Само постојање једног таквог ремек-дела већ је чудо само по себи, а помисао да су два таква уметничка бисера рођена истог дана већ задире у научну фантастику. Или не?

Владимир Скочајић


Коментари2
50b0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Истраживач сарадник
Зашто би студенти били на удари због плагијата, који то већином и нису. Од њих се не очекује да стварају нову вредност у науци, јер је факултет још увек једна врста школе, која их тек припрема за науку, ако се тако определе. Зашто се не крене од врха, од купљених научних звања и доктората на основу плагијата. Наравно да се плагирање исплати. Зашто нико не критикује јавно препознате и доказане плагијате директора Института Никола Тесла из области физике (јер је ту успео да их купи у Заводу за физику)? Са овим плагијатима је упозната јавност, али и већи број професора ЕТФ-а, па ипак, поменути доживотни директор је и поред тога, на тај начин, прво постао доктор наука, а затим и научни саветник из области енергетике, која баш нема никакве везе нема са физиком.
zika
Kad bi dr. Nebojsa Stefanoviv iskreno priznao, isplati se....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља