недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Писма из затвора Милована Ђиласа

Аутор: Александра Куртешсубота, 11.06.2016. у 09:40
Представљање књиге у Малој сали Коларчеве задужбине (Фото Р. Крстинић)

„Многи су робовали, али овакву књигу нису оставили, јер човеку који је тамновао девет година имао је ко да пише. Била је то његова Штефица. Из преписке с њом остала су сачувана сећања која на један другачији  начин приказују Ђиласа.”

Овако је академик Матија Бећковић многобројним посетиоцима у Малој сали Коларчеве задужбине предочио шта се налази међу корицама књиге „Писма из затвора” коју је приредио Ђиласов син Алекса у издању „Вукотић медија”.

Он је на промоцији признао да је, упркос очевој заветној молби да се не бави писмима, ипак приредио ове оригиналне рукописе јер није било никог другог ко детаљно познаје људе, догађаје и околности који се спомињу у писмима, а приказују Ђиду сентименталног према породици, забринутог за политичке прилике, али и спремног да издржи казну без покушаја да је умањи.   

Алекса је своје обраћање посветио браниоцима свог оца, називаним тада у јавности „Ђиласовим адвокатима”, описујући њихов професионални, политички и лични живот. С поносом се сетио и њихових имена – Јован Баровић, Вељко Ковачевић, Слободан Суботић, Војислав Грол и Никола Ђоновић. Ови људи, како је подсетио Алекса, поднели су многе тешкоће, али оно за шта су се борили углавном није било остварено и у том смислу су били трагичне личности, иако је рекао да их памти као људе који нису у себи гајили мржњу и гнев.

– Дивио сам се њиховој широкој култури, опхођењу, знању и, изнад свега, њиховој моралности и храбрости, а сад им се дивим још више јер знам да су такви људи ретки, а то су били – рекао је Ђилас, оцењујући да упркос свему што су трпели, рекло би се да су ови људи били срећни.

– Било би историјски оправдано, политички трезвено, а људски поштено да се Милован Ђилас Ђидо рехабилитује, и држава ту нема шта да дума – рекао је издавач Манојло Вукотић, уверен да то Ђилас не би тражио. Он је навео да се пред читаоцима налази   вишеслојна људска драма натопљена душом и срцем, изнета из пожутелих коверти сачуваних у скривеним ладицама.

О значају овог дела, за које које је Бећковић казао да представља најпотресније завештање и најтежу оптужницу једног времена, говорио је и историчар Вељко Станић, подсећајући да то није дијалог са историјом, већ оживљавање успомена. Нежна, романтична, литература у којој се открива све што крије свет раздвојених, а духом везаних супружника.


Коментари5
7d5c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Koja d Inn
Pisma Stefici nemaju veze sa Srbijom...Prikazite interwy Milosevica pred hapsenje... Beckovic neka pise pesme i cuva tajne na sentimentalne veze sa politikom iz 60-70-tih
Рајко
Писаније тог зликовца, психопате, србомрза, улизице би могло да занима само неког крими психијатра.
svako ima nekog
Verujem i da teroristi koji ubijaju na desetine ljudi u akcijama imaju svoje Štefice i prijatelje sa kojima ljudski i toplo razmenjuju emocije, kao i da veruju u svoju borbu, spremni da podnesu sve terete. Svi smo mi samo ljudi, nema ništa čudno u tome. O rehabilitacijama i prevrednovanju svih vrednosti kad će njihove akcije biti herojska borba, ne bih ali će i to vreme verovatno doći.
Јован П
Ако се човек суди по делима која је починио за живота, онда Милован Ђилас стварно заслужује рехабилитацију, али од стране НДХ или евентуално режима Мила Ђукановића.
Nebojsa Joveljic
Nažalost, ovakva nekritička rehabilitacija Đilasa očigledno je gradjena na umanjivanju silnih zločina koje je počinio u periodu od 1941. do 1954. , kao i preuveličavanju značaja njegovog „disidenstva“. Evo šta o Đidi kaže Svetozar Pejović, profesor na univerzitetu Texas A&M: “Glorifikovanje Đilasa kao borca za slobodu čini se skoro pornografskim. Smatram da je Milovan Đilas bio mazohista i psihopata. Umanjivanje Đilasovih nedela i isticanje njegove biografije nakon 1954. predstavlja loš primer za buduće naraštaje. Mlađim generacijama se kaže da je u redu počiniti ubistvo u službi ideologije i da je potrebno samo nekoliko kritičkih knjiga o toj ideologiji da bi se ubici sve oprostilo ili čak proglasio herojem. Đilas je svesrdno koristio svoju moć da direktno naredi ili indirektno odobri masakr nad stotinama intelektualaca i narodnih vođa u Crnoj Gori, na koje komunistička revolucija nije mogla da računa. Đilasova uobičajena rečenica upućena potčinjenima bila je „Ubi to pseto“.”

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља