понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.06.2016. у 08:30 Мирослав Лазански
ПОГЛЕДИ

Пета и шеста колона

Да ли један Крим геостратешки вреди, и краткорочно и дугорочно, више од три одсто националног БДП-а? Па наравно да вреди

Немојмо се заваравати, живот у Европи још увек је диван. Седамдесет и једна година мира и сарадње исплатили су се. Вина су изванредна, мода цвета, у свакој је гаражи аутомобил, продавнице су богато снабдевене, друмски и железнички саобраћај је сјајан, добре хране је у изобиљу. Ствари никада нису биле боље. Наравно, ако имате посао...

Заправо, незапосленост у ЕУ скоро је два пута већа него у САД, радна места данас су највећа брига Старог континента. Али не и једина, неке људе брине то што тамнопути странци преплављују њихове земље отимајући им не само радна места већ и насрћући на културу домаћина неким навикама и религијом. Улице, које су у прошлости углавном биле без криминала, више нису тако безбедне, а то још више поспешује ксенофобију и потхрањује латентну затуцаност.

Према једној студији из Брисела данас је сваки шести Европљанин сиромашан, односно у Европи има више од 13 милиона деце која живе испод границе сиромаштва. Истина, дефиниција сиромаштва коју даје ЕУ нешто је сложенија од стандарда које обично примењују агенција УН и друге, али по тој дефиницији највећи број сиромашних у ЕУ живи у Великој Британији, затим у Ирској, Немачкој, Шпанији и Француској... Подаци потврђују да сиромаштво у ЕУ не ишчезава аутоматски с прогресом и привредним растом. А сиромаштво је увек претња демократији јер демократија не значи само расподелу политичке моћи, она је, или би барем требало да буде, и расподела економске моћи. У том контексту апстиненција бирача може се тумачити само на два начина – као ратификација или као процес...

И сада та и таква ЕУ, по свему судећи, намерава да Русији продужи санкције за још шест месеци. Нису сви у ЕУ тиме одушевљени, али када тата с друге стране Атлантика подвикне, онда нема врдања. А то што су тата и Руси, и поред званично уведених санкција, повећали међусобну економску размену за 40 одсто, то је дозвољено тати, али не и дечици. Дакле, неки у Европи, неки у Бриселу и многи у Вашингтону мисле да Русију данас могу да економски сломе, попут некадашњег Совјетског Савеза, тиме што ће је држати под економским и другим санкцијама. Па је због тога БДП Русије опао.

Да ли један Крим геостратешки вреди, и краткорочно и дугорочно, више од три одсто националног БДП-а? Па наравно да вреди, Крим је геостратешки чвор-пивот безбедности данашње Русије и нема тог пада БДП-а који Русија није спремна да плати за то полуострво.

Санкције ЕУ против Русије несумњиво наносе штету руској економији, као и диктиран пад цена нафте на светском тржишту. Но, удео зависности руског БДП-а од нафте смањио се са 45,5 одсто у 2000. години на 18,7 одсто у 2014. години. Иначе, у делу извора пуњења руског буџета слика је апсолутно супротна „општевладајућем мишљењу”. Буџетски приходи Русије највише зависе од пореза на доходак, око 28,8 одсто. Рента, односно порези од експорта сировина, било којих, а не само нафте, доносе 27,4 одсто новца, око 8,6 одсто даје порез на добит, око 14,7 одсто долази од ПДВ, 3,7 одсто су порези на приватну имовину, 2,9 одсто порези од државне имовине, а 13,9 процената остали извори. Русија је диверзификовала изворе пуњења свог буџета при чему је укупна пореска стопа у Русији 29,5 одсто, односно свих пореза уопште. За све. За приватна лица, за бизнис, за корпорације.

У Финској, Шведској, Француској укупна је стопа пореза 45 одсто. У Норвешкој и у Италији је око 40 одсто. У Немачкој и у Великој Британији је 35 одсто. Само је у САД мања него у Русији, око 25 одсто. Порез на добит је у Русији један од најнижих у свету, 13 одсто, а то је нешто што јасно одређује ниво економске слободе грађана. Уз све то, он је исти за све.

Испада да је Карл Маркс био у праву када је говорио о лошим странама капитализма, испада да је Русија одбацила комунизам, али није сасвим одбацила и Маркса.

Трећи светски рат Запада против Русије већ траје. И није почео после Мајдана 2014. у Украјини, већ у Грузији 8. августа 2008. После краткотрајног оружаног сукоба око Јужне Осетије и Абхазије, уследиле су и прве дискретне економске санкције Запада Русији зато што није пристала на избијање снага НАТО-а на њене јужне границе. И зато је Русија и данас под санкцијама. Међутим, за читаву критичну групу роба, Русија данас има ниво самосталног снабдевања од 80 до 85 одсто. Наравно да курс долара још остаје као значајан показатељ, али одавно не и као критични. Напади, односно садашњи економски рат против Русије, имају за циљ изазивање панике код становништва и побуну против председника Владимира Путина. Руска „пета” и „шеста” колона су спремне. „Пета” колона отворено ради против Путина, док је „шеста” колона дискретно смештена у постојећи апарат власти у Москви и чека „дворски преврат” како би Русију опет претворили у јефтину и бесправну светску бензинску пумпу.

Мајдан је искуство које треба да проучавамо.

Сви...

Коментари153
35924
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља