уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Трст је наш, а можда и швајцарски

Велика лука на северу Јадранског мора имала је богату историју а сада у њој делује и покрет за независност
Аутор: Жарко Ракићпонедељак, 13.06.2016. у 08:10
Демонстрације Покрета за слободан Трст (архивски снимак)

На локалним изборима у Италији један од најслабијих одзива бирача забележен је у Трсту. Према званичним подацима, тек 53 одсто становника севернојадранске луке који имају право гласа изашли су на биралишта, што је далеко мање од просека за целу Италију, који износи око 66 одсто.

Један од разлога слабијег изласка Тршћана на локалне изборе јесте вишегодишња активност Покрета за слободан Трст – организације основане 2011. године која заговара независност ове велике луке на северу Јадранског мора. Извештач конзервативног швајцарског дневника „Ноје цирхер цајтунг” (НЦЦ) боравио је у Трсту у време локалних избора, када је имао занимљив сусрет са представницима овог покрета.

Активисти су прво покушали да новинару дају промотивни летак у којем се грађани позивају да бојкотују локалне изборе и уместо тога потпишу проглас у којем се тражи независност за Трст. Када су схватили да пред собом имају представнике седме силе, новинар је „спроведен” у седиште покрета, где је имао занимљив разговор са самопроглашеним министром иностраних послова слободног Трста Паолом Паровелом.

„Ноје цирхер цајтунг” текст о Трсту и тамошњем покрету за независност почиње овако: „Да Трст припада Италији, знало је, према резултатима испитивања јавног мњења спроведеног 1999. године, тек 67 одсто анкетираних Италијана. Нимало чудно када се мало проучи историја. Овај лучки град је до 1918. године – готово пет векова – био под влашћу Аустроугарске монархије.”

Такав историјски увод, чињеница да је Трст тек по окончању Првог светског рата припојен Италији и да је после Другог светског рата тадашња Југославија имала територијалне претензије према овој јадранској луци – били су оквир у који је НЦЦ сместио своју причу о захтевима за независност.

„Италијанска влада је 1954. године добила само провизорно право да управља градом и луком”, објашњава Паровел. „Таква одлука била је утемељена на мировном уговору из 1947. године, који су, између осталог, потписале и силе победнице, а међу њима и Швајцарска... Да, Швајцарска”, закључује он. „Због тога ми и сматрамо да би Швајцарска требало да буде међународни гарант слободног Трста: неутралног града где се делимично говори италијански.”

Тако Трст, у другој деценији 21. века, постаде и – швајцарски. Не тако давно, после 1945, желели смо да буде наш (југословенски), а када то није успело, освојили смо га преко новчаника – у једном тренутку постао је незванична трговачка престоница оне велике Југославије. Био је град у који се одлазило да би се купиле добре фармерке, „вијетнамке”, „старке”, најлон-кошуље, ципеле. „Југовићи” су тамо набављали и сатове, жваке, виски, кафу, „зипо” упаљаче, плоче... Возови из Трста били су најчешће претрпани робом – за личну употребу, али и шверц.

Трст је наш био неколико недеља 1945. године. Југословенска армија је град заузела 1. маја 1945, а већ 12. маја потписан је споразум између западних савезника и Југославије о напуштању ове територије, што је југословенска војска и учинила 12. јуна 1945. Овај кратки период остао је забележен као „40 дана Трста”.

У Паризу је 10. фебруара 1947. потписан мировни споразум с Италијом којим је основана Слободна територија Трста. Ова територија подељена је у две зоне. Зона А (222,5 квадратних километара и 262.000 становника) са градом Трстом била је под управом британских и америчких снага. Зона Б – 515,5 квадратних километара – била је под управом југословенске армије.

На први поглед мали гранични спор између Италије и Југославије око Трста био је, заправо, много више од тога. Запад је југословенске територијалне претензије према овом простору доживљавао као продор комунизма према Италији. Тршћанска криза била је, свакако, део хладног рата у Европи после Другог светског рата, који је званично окончан тек падом „гвоздене завесе” 1989/1990. године.

Први, опрезан корак ка постепеном разрешењу тршћанске кризе учињен је 1954. године, када је у Лондону потписан споразум којим је Слободна зона Трста престала да постоји. Зона А прикључена је Италији, а зона Б Југославији. И поред постигнутог компромиса питање Трста је још дуго оптерећивало односе Југославије и Запада.

Коначна граница између Југославије и Италије договорена је тек 1975. године Осимским споразумима, који су потписани у италијанском месту Осимо у близини Анконе. Након распада бивше Југославије обавезе из Осимских споразума преузеле су Словенија и Хрватска, које су фактички поделиле бившу зону Б.


Коментари15
4cbc4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mile
...nažalost autor teksta kao i mnogi novinari barataju shvatanjem...''Након распада бивше Југославије....'' Činjenica da je država Jugoslavija razbijena,kako spolja tako i iznutra nekako u omjeru 50%-50%, na ovaj način pokušava se sakriti istina o ulozi unutrašnjih faktora i ''zapadnih prijatelja'' koji su narode uveli u horror drame.
zorka petrovic
deda Paune a sta to nije istina sto je Lazansi rekao? ili vas istina nervira.
Bianca B.
Jos jedno od mnogih prostora sa kojih je Slavenska populacija nestala, absorbirana, zaboravljena. Tisuce godine jantarskog puta, I tisuce godina povezanosti Slavena Centralne I Zapadne Evrope sa Jadranskim morem do danasnje Venecije I Trsta. Koliko historije, koliko zaborava.
Ivan Navillo
Trst su oslobodili partizani Dalmatinci. A grad je bio i ostat će slovenski, iako u Italiji.
Lini Musso
Kako da ne.
Препоручујем 1
Slobodan
Tako i Liga za Sever (Lega Nord) vec punih 20 godina odvaja sever Italije od ostatka zemlje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља