четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.06.2016. у 20:05 Бошко Ломовић

Устаничка пушка у Коњуши

Устанак је рођен у нашем селу, а крштен је у Такову – кажу мештани гружанског села где је, на Лазареву суботу 1815. године, пукла прва пушка
Раденко Петронијевић: „Под овим грмом је пукла прва пушка” (Фото Б. Ломовић)

Горња Гружа – Да ли је устанак подигнут кад се кнежеви окупе и договоре о почетку буне или кад опали устаничка пушка? За мештане Коњуше, села под планином Јешевац у Гружи, нема дилеме: Други српски устанак је „рођен у Коњуши, а у Такову је крштен”. Тако сликовито тврди Раденко Петронијевић (81), пензионисани стоматолог, аутор књига „Коњуша и Брестовац у Гружи” (2001) и „Родослов коњушко-брестовачких породица” (1998).

– Овде, под овим храстом, који је запис села, опалила је устаничка кубура и потегнут јатаган на турске харачлије. Они су побијени, а то су учинили Јован Добрача из Добраче, Јован Обреновић из Бруснице, Сима Паштрмац из Рамаће, Благоје Томић из Кнића, Тома Вучић Перишић (прича се да је тада и рањен) из Доње Врбаве и Антоније Пећанац (његови потомци су данашњи Јанковићи) из нашег села. Заплењени новац, још мокар од турске крви, истога су дана, однели Милошу у Горњи Црнућу, где му је био конак и захтевали да се одмах паше оружје јер они су буну започели и нема се натраг – описује догађај хроничар села Раденко Петронијевић који се десио у подне на Лазареву суботу; сутрадан су већ освануле Цвети и познати договор на вашару у Такову.

Прича нам Раденко крај старог храста за који Коњушани тврде да је ту постојао и 1815. године, те да му је данас бар 300 лета. Храст је у центру села где су задружни дом, школа и повећа травната ледина. А у Такову је, 1903. године, гром спалио грм под којим је устанак подигнут, осушио се и његов наследник после стотинак година, а недавно је засађен нови – унук.

О сечи харачлија у Коњуши пише и Вук Караџић („Српска историја нашега времена”, Нолит, 1975). Милош се спремао за буну, али „науми да одложи почетак још до неколико дана”, пише Вук, али „Милошев брат Јован и Симо Пастрмац и Благоје из Кнића отиду на Лазареву суботу, те у поподне убију порешчије у Коњуши”. Знају Коњушани да се Милошу није журило, да се био побратимио с брусничким Хашим-бегом; зарекли су се да један другог чувају, те да је, кад је видео да ће „сваког часа пући”, у ноћи уочи Лазареве суботе, извео свог побратима до Ужичке нахије. О томе и Вук сведочи у поменутом делу.

– Не, не желимо да преотмемо прославу устанка у Такову, велики је то био догађај на Цвети, хоћемо само да се и за нас чује, да се и у Коњуши, под аутентичним грмом где се огласила устаничка пушка и пролила крв харачлија, нешто догађа сваке године на Лазареву суботу. Знате, договор о устанку у Србији, 1941. године, био је у Рибникаровој вили у Београду, 4. јула, али је устанак отпочео у Белој Цркви кад су одјекнули први хици, 7. јула. Нажалост, Шпанац је пуцао у жандарме Србе, али шта се ту може – новијим примером поткрепљују Коњушани своју тезу.

Показују нам скице и цртеже како ће се обележити место на којем се догодило оно што напред описасмо. Имаће позорницу, трибине за публику, пригодан споменик. Смишљају и назив манифестације, програме. Ићи ће се и ван догађаја од пре 201 године – обележиће се успомена и на Словенце који су, протерани почетком Другог светског рата, овде сачекали ослобођење. Потом, део меморијалног простора ће бити посвећен писцима рођеним у гружанским селима, а то су: Живадин Стевановић, Драгиша Витошевић, Добрица Ерић, Милена Јововић, Милутин и Петар Бељаковић и други.

Досад се ни на који начин није обележавала прва устаничка пушка – Виљушани су уверени да је она пукла баш у њиховом селу – а од сада хоће. Само да изграде што су наумили, па ће на Лазареву суботу устанак славити код себе, а сутрадан, на Цвети, одлазити у Таково.

Коментари0
79754
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља