понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Кад су сви плакали био је професионалац

Спикер Радио-телевизије Београд Миодраг Миле Здравковић ушао је у легенду још за живота прочитавши ону чувену реченицу: „Умро је друг Тито.” – Убрзо затим отишао је у пензију и сви су некако заборавили на њега
Аутор: Давор Марушићпонедељак, 13.06.2016. у 08:50
Миодраг Здравковић (Фото лична архива)

Одлучио сам се за пензију у 55. години јер сам достигао свој максимум. Онолико колико сам могао. Био сам уредник Дневника, да будем главни уредник знао сам да не могу, а било ми је већ доста и „славе”, каже за наш лист Миодраг Здравковић.

Миодраг сад живи неки други живот у Рготини, селу удаљеном десетак километара од Зајечара, где су његови од старине били насељени, па им је и кућа у центру. О њему се мало зна јер догађај и реченица по којој га памте увелико превазилазе све остало.

Са непуних 15 лета Миодраг се 1942. године прикључио партизанима којима је годину раније однео пушку украдену од оца. Нису му признали статус првоборца јер, како каже, није имао 15 година. Непосредно пред ослобођење Зајечара (1944), пошто је одлично познавао терен, кришом је у град увео два припадника НОП-а и Црвене армије. Мало је недостајало да буду откривени те вечери. Демобилисан 1946. године као стрелац на авиону.

После рата, Миодраг Здравковић се бавио и певањем. Његов баритон ушао је у енциклопедију урбане музике у граду на Тимоку „Зајечарска рапсодија” аутора Зорана Алексића. Крајем четрдесетих и почетком педесетих година прошлог века пунио је салу Дома ЈНА, а репертоар му је била забавна и евергрин музика. Певао је и у чувеном „Божидарацу” за 500 динара за ноћ, што је било равно једномесечној претплати за студентску мензу.

„Уписао сам грађевину јер су ми ратни другови сместили да не могу да упишем машинство које сам волео”, прича нам. Тако је, од одличног ђака који је био ослобођен матуре, постао лош студент, а факултет никад није завршио.

Да је уписао машинство, наш саговорник се, готово сигурно, никада не би јавио на аудицију Радио Београда 1955. године и живот би га одвео на другу страну. „Алтернатива је била да код мог оца, у сеоској кафани, носим чокањчиће пијаним сељацима, или да урадим нешто са животом. На аудицији је било много кандидата, на стотине их се јавило, а изабрали су нас шесторицу. Од те шесторице ја сам био најгори јер је међу њима било глумаца и оних који су већ били спикери на другим радио-станицама”, каже Миодраг Здравковић и наставља:

„С овим нашим акцентом, узели су ме више ради експеримента. Да пробају да ли могу и мене да науче правилном изговору. На срећу, допао сам у руке лектору Радмили Видак која је била амбициозна жена, сјајан стручњак. После једно месец дана ми је рекла: ’Миле, нема вајде даље да наставимо.’ Сав успаничен сам завапио: ’Немојте, Рацо, ајде још да радимо.’ ’Имате ли стрпљења?’, питала је она. Кажем да имам. За недељу дана ја сам проговорио.”

Поред Радмиле Видак и Бранислав Сурутка му је била јако наклоњен. Миодраг каже да су му обоје много помогли. На питање како је остао прибран тог 4. маја 1980. године када је цела држава плакала, Миодраг каже: „Била ми је част да тако нешто припадне мени. Иначе, стајала ми је кнедла у грлу, што се и види на снимку, јер нисам могао одмах да почнем.”

Миодраг Здравковић увек је био на висини задатка. Његов препознатљив глас, савршена дикција, логички акценат, још увек је у ушима многих који су га макар и једном чули. Био је у стању да чита два и три сата без престанка у живом преносу. Једанпут, за време совјетске интервенције у Чехословачкој, а други пут за време самита Покрета несврстаних у Каиру, с телепринтера је читао вести неколико сати.

„Шездесетих година одбио сам понуду Дојче велеа и плату од 3.000 ондашњих марака уз једногодишње учење језика. Да сам прихватио, сада бих живео много лагодније”, открива нам и овај детаљ.

На питање шта је најважније да зна један спикер и да ли га боле уши од оних, који данас читају на телевизији, Миодраг одговара: „Једна реч. У тексту од пола сата најважнији је један део. У том делу једна реченица, у тој реченици једна једина реч која је најважнија. А данашњи спикери, или презентери како их зову, пребрзо говоре, од тога ме највише боле уши, а потом и од оних који не знају место логичког акцента.”

Један од најбољих спикера и у некадашњој Југославији никада није држао ни једну школу доброг читања, нити га је неко звао да то ради. „Душанка Калањ је држала предавања у Дому културе у Божидара Аџије. Ја сам јој завидео из дна душе што мене не позову. Ал’ шта да радим, мене нису звали”, каже помало сетно.

Одлазећи из Рготине, питамо га да ли га његови мештани још увек препознају по реченици: „Умро је друг Тито.” Здравковић каже: „Знате шта, старији нестају, млађи за то не знају.”


Коментари11
2b100
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Теоретичар завере
Шта бре то хфали "овом нашем акценту" земљаче?
Перча Контраш
"Миодраг Здравковић увек је био на висини задатка. Његов препознатљив глас, савршена дикција, логички акценат, још увек је у ушима многих који су га макар и једном чули. Био је у стању да чита два и три сата без престанка у живом преносу. Једанпут, за време совјетске интервенције у Чехословачкој, а други пут за време самита Покрета несврстаних у Каиру, с телепринтера је читао вести неколико сати". Данашњи спикери на 1. програму радио Београда нису у стању да без прекида прочитају дневне вести које трају 3 минута. После прве реченице почну да мутирају глас за октаву више као пубертетлије, прекину читање за неколико тренутака, дубоко уздахну или се накашљу и наставе да читају. Смучи ми се када слушам те неспособњаковиће како се муче да прочитају неколико реченица. Међу њима има и мушкараца и жена, па ако им је то једини посао на радију, питам се шта они уопште знају да раде када ни тако кратке вести не умеју течно да прочитају? Све честитке и дуг живот господину Здравковићу!
Zlopamtilo
Oni su jos dobri... Po lokalnim i privatnim stanicama se cere i laprdaju polupismeni "voditelji", "novinari" i prezenteri sa govornim manama, valjda da dokazu sebi, roditeljima, a i nama da ne treba citati lektiru i uciti maternji jezik. Sad se pokazuju posledice politike upisa najgorih djaka na Pedagosku akademiju i sto je svako mogao da postane uciteljica s fakultetom... Ovo sve vise postaje posao za logopede.
Препоручујем 8
ZAGOR
Prelepi bariton! I Radmila Vidak je bila velili znalac srpskog jezika. A danas, Radio Beograd ima dobre spikere. može se čuti dvoje , troje na RTS. a voditeljke...Tužno!
Milorad
Lice i glas koje se ne zaboravlja bez obzira na vest oi kojoj ga svi naj više pamte, hvala mu za sve...... divne trenutke u njegovom radu..........
Сале Земунац
Сви ти некадашњи спикери имали су знање, држање и дикцију које данашњи ''новинари'' и ''водитељи'' могу само да сањају.
vt
Imali su gradjansku kulturu, porodicno vaspitanje i moralni kodeks. Nikada nisu provocirali pojavom vec samo onim sazeto izrecenim mislima koje je recimo u formi aforizma, svako jutro saopstavao D. Radovic, a slusao ceijeli Beograd. ( Subota je dan kada se menja posteljina u boljim kucama i jeftinim hotelima)
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља