уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:44

На трагу Десанке Максимовић

Српска књижевна задруга објавила је књигу песама Милене Јововић
Аутор: Зоран Радисављевићнедеља, 12.06.2016. у 21:00

 

 

У угледној песничкој едицији Српске књижевне задруге, библиотеци „Атлас”, објављена је збирка песама Милене Јововић под насловом „Прстенована тамом”. О књизи су говорили Славица Гароња, Ђорђе Ј. Јанић и Драган Лакићевић. Милена Јововић (1931), ауторка десет песничких књига, живи у Добрачи, у Гружи. У њену част, у овом селу, сваке године, одржава се књижевна манифестација „Миленини извори”. Припадала је генерацији „сељака – песника”, коју су још чинили Момчило Тешић, Србољуб Митић и Добрица Ерић.

Чињеница што песникиња Милена Јововић није активно присутна у књижевном животу, што није „на видику” критичара и различитих жирија, сматра Славица Гароња, не умањује значај поезије коју је исписивала читавог живота.

Напротив, само различитост биографија можда је „кумовала” да се у бројним сегментима свог класично исписаног песничког рукописа Милена Јововић не упореди, на пример, са Десанком Максимовић, јер бројне песничке реминисценције по свим нивоима текста читаоца могу често асоцирати на поређење ове две, по свему аутентичне и богомдане песникиње: од Миленине песме о Грачаници, или циклуса „вилинског зова” и света природе и дубљих лирских преиспитивања („Сагрешење”), до песме дословног наслова „Зовине свирале” (наслов, само у једнини, последње збирке Десанке Максимовић). Наравно, то значи првенствено да су инспирације обе песникиње настајале независно једна од друге, али из истоветног сока родног тла, историје и традиције сопственог народа.   

Аутентичност и трајан допринос Милене Јововић српској поезији, сматра Славица Гароња, остаће свакако кроз ванредно суптилну реинтерпретацију и ресемантизацију косовског завета и косовске епопеје, као својеврсна црвена нит која варира косовски мит и мотиве кроз читаву збирку. Многи песници, нарочито од деведесетих прошлог века, певали су о Косову, али чини се да је Милена Јововић сачинила најцеловитију савремену песничку реинтерпретацију традиционалног усменог и уопште песничког наслеђа косовског мита.

Књига Милене Јововић драгуљ је у српском песништву с краја 20. и почетка 21. века. Мапа српских песникиња, закључује Славица Гароња, проширује се одсад и именом Милене Јововић које у неким новим сагледавањима и антологијским вредновањима поезије не би смело бити заобиђено.

Поезија Милене Јововић, сматра Драган Лакићевић, женска је лирика – сва у елипсама које трепере у ритму задиханости – од живота и од рада и од брига и од опсесија – опстанком вредности српске земље и српског искона у људима.

У тој лирици смењују се гласови мајке и невесте, Богородице и Србије, молитве и народне поезије. Сва од боја и музике језика, сва од тајне и самоће, поезија Милене Јововић исказује „свевишње заповести” срца.

Срце песникиње је казаљка која се, као компас, помера према Љевишкој, Бањској, Грачаници... У истој песми Бановић Страхиња и ловћенски Владика. Историјске и географске тачке–одреднице само су међаши међу баштама и лејама небеске земље коју су обликовали ратари и песници, јер је она родила и њих, и хајдуке, и устанике, реке и Косово и велику породицу Светог Саве и кнеза Лазара.

Ђорђе Ј. Јанић је подсетио на велику улогу Драгише Витошевића и Владете Кошутића, као и часописа „Расковник”, у откривању и афирмисању талентованих песника са села.


Коментари0
f39af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља