понедељак, 23.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Изетбеговић одао почаст Србима убијеним на Казанима

Бошњачки члан Председништва обишао место где су сарајевски Срби после ликвидације 1993. бачени у јаму Полагање венца на Казанима
Аутор: Душанка Станишићпонедељак, 13.06.2016. у 16:12
Полагање венца на Казанима (Фото: Д. Станишић)

Од нашег дописника

Сарајево – Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић је данас, како је и најавио, дошао на Казане, место које је било стратиште сарајевских Срба 1993, положио цвеће и одао почаст и даље неутврђеном броју српских цивила који су, након што су их убили припадници Армије РБиХ, бачени у ту јаму. Изетбеговићу су се на Казанима, како је речено, самоиницијативно придружили и председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић, премијери Федерације БиХ и Кантона Сарајево Фадил Новалић и Елмедин Конаковић, те још неки високопозиционирани чланови СДА, међу којима и Шефик Џаферовић.

Посету једном од већих стратишта сарајевских Срба Изетбеговић је назвао својеврсним дугом према невиним жртвама, а у обраћању новинарима навео је да је то његов индивидуални чин и да то ради у своје име, те да не очекује да га неко следи у томе.

„Имао сам осећај дуга у односу на Казане, да изразим свој пијетет и саучешће породицама чији су чланови овде на ужасан начин завршили”, казао је он, додавши да би било добро да сви то учине на својим странама како би се изградило поверење неопходно за суживот. Поручио је и да нема ништа против да се на Казанима подигне спомен-обележје Србима који су извођени из својих станова и довођени на то место и убијани.

Иницијативу да се примерено обележи место злочина на Казанима покренуо је својевремено бивши председник Федерације БиХ Светозар Пударић, али она никада није и реализована, што је изазивало додатно незадовољство сродника Срба који су ликвидирани на том месту.

Данашњем догађају на Казанима, који је изазвао велику медијску пажњу – пре свега због чињенице што је ово прва посета једног високог бошњачког политичара месту на коме су убијени Срби – присуствовао је и председник Српског грађанског већа Покрет за равноправност у БиХ (СГВ) Миладин Видаковић, који је раније у изјави за медије поздравио Изетбеговићев гест, рекавши да је „то важно не само за породице жртава и Србе у Сарајеву него за целу БиХ”.

Представници породица убијених Срба очекују много више, траже да се „јама детаљно испита и утврди тачан број жртава”, а отворено изражавају и страх да је Изетбеговићева посета можда и покушај да се у БиХ „бетонира” истина о српским стратиштима у Сарајеву.

„Ако Изетбеговић обезбеди средства да се до краја уради ексхумација на том локалитету да би се отклониле све сумње, то би био добар потез који би водио помирењу”, изјавио је Милан Мандић, председник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије.

Коментаришући Изебеговићев изненадни одлазак на Казане, члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић казао је како се „боји да је све то покушај спречавања да се дође до истине о судбини несталих сарајевских Срба и процесуирања одговорних”.

Из јаме Казани након рата извађени су посмртни остаци 29 људи, а број убијених никада није званично утврђен. Поуздано се зна да су на јаму на Требевићу одвођени српски цивили које су по улицама хватали или из станова изводили припадници Армије РБиХ, то јест 10. брдске бригаде под командом Мушана Топаловића Цаце, локалног команданта који је убијен 1993. године у обрачуну због криминала.

За злочине на Казанима осуђено је 14 припадника Армије РБиХ на казне затвора од 10 до шест година, а многи њихови саборци и помагачи у извршењу тог монструозног дела и данас су на слободи.


Коментари19
37341
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Ubijanje nevinih srpskih civila i bacanje u jamu Kazani je zlocin ili genocidna radnja?.Molim strucnjake da konacno objasne terminoloske razlike genocidnih i ratnozlocinackih radnji.Izetbegovicu nije palo na pamet da kaze da jet o bila genocidna radnja-radnja da sracunato ubija nevine srpske civile.???
Твртко
Постоји једно дубоко уверење међу Бошњацима да су они праведници и да су у праву - увек свуда и у свему. То је просто - уверење. Веома је тешко, готово немогуће, разговарати на објективним принципима са таквим људима. Овај чин је стога вредан похвале јер може пробудити свест међу појединцима да ствари нису ЦРНО-БЕЛЕ.
Sofija
Bez obzira na sve,lepo je sto je Bakir i ostali iz vlasti obisao mesto stradanja Srba.Nema pomirenja u regionu dok svi ne priznaju svoje zlocine i odaju pocast svim zrtvama rat!
Анка
О Боже драги, па докле ће те овако? Како сте могли оволике злочине чинити једни- другима, па ни сада послије толико година не признајете и не увиђате ту катастрофу, коју сте направили, сви, свима. Зашто сакривате, увеличавате, смањујете.... што не кажете истину, зар нисте довољно јадни, како можете да живите, зар вас не гризе савјест... ?
Пред страшним мјестом стојим...
Нема кутка Сарајева из којег се не могу видјети Казани, који нису никакав "усјек на Требевићу" већ права усташка јама отвора 2 х 3 м и дубине око 20 метара. Све што је у тој јами било извађено је током рата, постоји и видео запис о тој акцији. Оно што није извађено покопано је тајно около по обронцима Требевића, па на градској депонији, па као "дупло копање" на градским гробиштима, па по Игману и ко зна којим све не буџацима. Тајна је јавна, о томе се солидарно ћути. Да Србе некуд одводе понајчешће "ради гајби" (станова) сазнало се у љето 1992, тамо негдје у јуну, али све је то у почетку било некако мутно. После су се ствари разбистриле... Да би боље схватили ситуацију нека Бакир Изетбеговић одговори гдје су земни остаци, напримјер, Миливоја Штековића, Србина, предратног директора Фероелектра, одведеног у љето 1992 из стана. Жена Клара никада није сазнала гдје јој је муж убијен. А хиљаде је таквих Срба несталих бестрагом у Сарајеву. И нико није чуо од комшија, нико не зна. Ни Бакир.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља