уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 14.06.2016. у 18:05 Јасна Петровић-Стојановић

Мини ОПЕК после пола века у Србији

Србија као члан Енергетске заједнице Југоисточне Европе мора на залихама да има нафте и деривата довољних за 61 дан
Петар Шкундрић (Фото Танјуг)

Србија и њен Национални нафтни комитет поново ће у четвртак 16. јуна, после 46 година, од када је ОПЕК (Организација земаља извозница нафте) први и једини пут заседао на Брионима, у бившој великој Југославији, бити домаћин глобалног скупа нафташа – ОПЕК-а у малом. Међународни енергетски скуп, који се одржава у Београду, окупиће више од 170 представника нафтних експерата из 70 земаља света, од Русије, САД, Ирана, Киргистана, Норвешке, Чешке, Бразила, па до Индије и других, који ће говорити о перспективама нафтног сектора у „енергетском миксу будућности”, што је и званичан назив скупа.

С обзиром на актуелну тему и турбуленције у нафтном сектору које потресају цео свет, о трендовима у нафтној индустрији од 2030. до 2050. године, говориће представници „Гаспромњефа”, Светског нафтног савета, али и саветник комесара за енергетику Европске уније. Тема ће бити и енергетска безбедност земаља где ће представници Центра за енергетске студије Чешке изнети своја искуства.

Како компаније послују у време када је нафта доживела историјски пад предочиће представници познатих светских компанија – „Статоила” из Норвешке, Тјуменске нафтне компаније које су у великој мери погођене оваквим кретањем цене црног злата, јер редом бележе губитке.

На скупу ће говорити и експерти секретаријата Енергетске заједнице и Међународне агенције за енергетику. Представник Ирана, земље чланице ОПЕК, рећи ће и шта ће бити с вишковима нафте који су и даље већи од тражње, будући да се према последњим најавама из ове организације очекује да ће се вишак на светском тржишту највероватније смањити, што ће уравнотежити тржиште до краја ове године.

Цене нафте тренутно су нешто мало испод 50 долара за барел, што је дупло скупље него само пре пола године, када се барел продавао испод 25 долара.

– Представници светских нафтних компанија, предочиће јавности каква је будућност најмоћније индустријске гране на свету, нафте – каже за наш лист Петар Шкундрић, председник Националног нафтног комитета Србије, који је део глобалне организације са седиштем у Лондону.

Нафта ће без обзира на најновија дешавања, која нису само последица глобалних, стратешких и политичких интереса великих сила, и у наредих пола века остати доминантан енергент.

– У укупној производњи учешће црног злата биће између 70 и 80 одсто. Истовремено су доказане резерве фосилног горива довољне да задовоље потребе у наредних 100 година – каже Шкундрић.

Важно је да се, каже, у наредном периоду утврде праве резерве домаће нафте и да ли је то ових 10 милиона тона, које се сада произведу, или је то више.

– Нафтна индустрија Србије у овом часу само по основу домаће производње нафте пуни буџет са 12 do 13 одсто, a укупна енергетика od 20 do0 30 одсто – додаје Шкундрић.

На питање да прокоментарише информацију која се појавила у медијима да Србија има резерве нафте само за 18 дана, одговара да то нема никакве везе с несташицом нафте или горива, како може на први поглед да се схвати, већ да Србија као члан Енергетске заједнице Југоисточне Европе мора до 2023. године на залихама да има пола милиона тона колика је процењена дневна потрошња нафте и деривата за 61 дан.

Реч је о кризним резервама, које морају да се обезбеде, с тим што се залихе мењају сваке године у зависности од потрошње у претходној години. Друго је питање зашто Србија у овом часу нема већих залиха, ако се од прошле године државне резерве нафте купују од надокнаде коју на сваки литар горива плаћају потрошачи и произвођачи по 3,12 динара на сваки литар горива, што је додатни разлог због кога је гориво скупље у малопродаји.

Он се осврнуо и на домаће резерве нафте из уљних шкриљаца, чије се залихе у Алексинцу процењују на око две милијарде тона шкриљаца.

– То су количине довољне за 70 година српске потрошње нафте, каже Горан Радосављевић, генерални секретар овог нафтног комитета.

У том смислу, план је био да НИС настави с истраживањима започетим још осамдесетих година, будући да је домаћа производња најсигурнија и најјефтинија, иако је овде реч о скупој технологији прераде, каже бивши министар енергетике и додаје да је ниска цена црног злата последњих година успорила ова истраживања.

Коментари1
5b890
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zika Zikic
U Francuskoj se odrzava evropsko prvenstvo u fudbalu i mediji stalno izvestavaju o tome koliko ce takva sportska manifestacija doneti novac. Odnosno, prica se o ceni hotela, koliko turisti trose, koliko ce ljudi posetiti zemlju itd. Kod nas se prica o problemima OPEK-a. Pitanje nije da li se nesto odrzava u Srbiji vec da li ce Srbija imati ekonomske koristi od ovih internacionalnih skupova. Da li ce cena hotelskih soba da ide navise, koliko ce gosti potrositi u Srbiji i koji su drzavni rashodi ovakvog skupa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља