среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:24
ИНТЕРВЈУ: ХУАНГ ПИНГ, директор Института за европске студије Кинеске академије друштвених наука

Србија је капија за наш улазак на тржишта централне и источне Европе

Постоји теоретска могућност за укључивање Дунава у пројекат „Новог пута свиле”
Аутор: Драган Вукотићнедеља, 19.06.2016. у 08:40
(Фото Р. Крстинић)

Домаћи медији ових дана извештавају о развојним шансама које се Србији указују од сарадње са Кином. Директор Института за европске студије Кинеске академије друштвених наука, а раније први човек Института за америчке студије Хуанг Пинг, који ових дана борави у Београду, подсећа да је реч о аранжману на обострану корист.

„Србија је капија за наш улазак на тржишта земаља у централној и источној Европи. По питању пословања, овде није реч само и кинеским инвестицијама у Србију него о концепту у којем су обе стране на добитку. Доста је простора за инвестиције у области инфраструктуре, енергетике, информационих технологија, културне размене...”, оцењује Хуанг у разговору за „Политику”.

Помињете инвестиције у инфраструктуру. Овде постоји консензус да би дугорочно најкориснији пројекат за цео регион била изградња железничке пруге Београд–Будимпешта. Када ће тај пројекат почети да се остварује?

Нама је изградња те пруге веома важна, али када су у питању датуми њене изградње морамо да будемо реалистични. Најважнији је квалитет инфраструктуре и у том смислу нисам поклоник брзинских решавања тако важних питања. Након што се заврши посета нашег председника Си Ђинпинга Србији биће познати конкретнији датуми за остварење овог пројекта.

Када говоримо о кинеском „Новом путу свиле”, у овдашњим стручним круговима су се појавиле спекулације да би и река Дунав могла да се укључи у тај пројекат. Колико је то реално?

Теоретски је могуће. Прошле године смо имали конференцију на којој су учествовале земље које се налазе на Дунаву. Ја сам сугерисао да је потребно направити студију изводљивости, која би нам дала прецизан одговор колико је исплативо укључивање ове реке у наше пројекте. Јасно је, на пример, да постоји велики потенцијал за област транспорта.

Будући да сте експерт за САД морам да Вас питам за мишљење о односима Пекинга и Вашингтона. Недавно ми је Ваш колега, водећи амерички експерт за Кину Дејвид Лемптон рекао да му се чини да се односи двају земаља приближавају прекретници, али да се још нису „сурвали низ литицу”...

Хвала вам што сте поменули Лемптона, он је мој дугогодишњи колега и узгред буди речено, волео бих да га видим у следећој америчкој администрацији, ко год да победи на председничким изборима.

Што се тиче односа са Америком, они су још од доба Никсона функционисали у једном оквиру који је председник Си Ђинпинг сумирао као „не” конфронтацији или било каквом војном сукобу, у пакету са економском сарадњом.

Тако је било протеклих четрдесетак година и наше економије су постале изузетно међузависне. До преокрета је дошло лансирањем америчке стратегије о „азијском стожеру”. После Бушовог рата против тероризма представљена је ова стратегија чији је фокус био на Азији.

Пре ње наши односи са државама региона, од Јапана до Јужне Кореје, били су веома добри. Хилари Клинтон, тада на месту државне секретарке, прогласила је у ауторском чланку за „Форин полиси” 21. век америчким веком на Пацифику.

Такође је дошло до убрзаног кинеског економског успона који се поклопио са годинама у којима је Вашингтон под вођством Џорџа Буша водио рат против тероризма. Током историје, на пример за време Другог светског рата, Кина и САД су били на истој страни против фашиста.

Као својеврстан пакет аранжман уз „азијски стожер” иде и америчка иницијатива о трговинском споразуму, такозвано „Транспацифичко партнерство”....

Та иницијатива која претендује да буде ексклузивни клуб у односу на Светску трговинску организацију у суштини је више порука онима који су искључени из ње него њеним члановима. А Кина није укључена.

Када је Барак Обама постао председник оценили сте да му „недостаје међународно искуство”. Из Вашег излагања наслућује се да се Ваша неслагања са Америком везују већим делом за његове мандате у Белој кући...

На почетку је Обамин приступ Кини био на трагу његових претходника и сагласили смо се око многих питања. Ипак, његово председниковање, малтене одмах по доласку у Белу кућу, обележило је избијање светске економске кризе.

И он је морао најпре да се бори за америчку економију што је и логично. Због тога је променио неке постојеће спољнополитичке стратегије. Повукао је важне међународне потезе на пример у Европи, Блиском истоку, у односима са Кубом и Ираном.

Такође је оснажио војно савезништво са Јапаном, Јужном Корејом... Али, однос са Кином за протеклих осам година, ако занемаримо велику сарадњу наших грађана, на највишем државном нивоу обележило је – стратешко неповерење.

Приближавају се амерички председнички избори, а догодине је и 19. конгрес кинеске Комунистичке партије на којем се такође очекују крупне кадровске промене. Шта ће то значити за даље односе Вашингтона и Пекинга? Који кандидат Вам је блискији – Хилари Клинтон или Доналд Трамп?

У сваком случају много је предвидљивији спољнополитички курс који ће дефинисати наш партијски конгрес, док амерички избори могу да донесу изненађење.

Као експерт могу да кажем да нам је познат правац Хилари Клинтон и политика демократа у Азији, којој су пут утрле Клинтонова и Обамина администрација. С друге стране и републикански приступ није потпуна непознаница у односима према Пекингу.

Сетите се само Никсона, Регана и старијег и млађег Буша. Ипак, када је у питању Доналд Трамп није лако одгонетнути каква ће бити његова политика према нама уколико постане председник.

Дакле, Клинтонова или Трамп?

Искрено, заиста је тешко рећи. Не познајемо Трампа, а Клинтонова као председница могла би да буде другачија од Клинтонове као прве даме или државне секретарке.

Својевремено сте изјавили да је „прерано рангирати Кину као другу светску силу, будући да има само један економски показатељ бољи од Јапана”. Скоро је часопис „Форин аферс” објавио студију у којој наводи да Кина никада неће претећи САД на месту највеће светске силе. Шта данас мислите о томе?

Да би дошла до тог нивоа, Кини су неопходне најмање две, три деценије. Иако је чињеница да је наша економија у светским оквирима велика, и да је наш раст завидан, неопходно је време да се спроведу корените реформе, да земља заиста ојача. У поређењу са рецимо САД, Јапаном или Европском унијом за нас има још простора за развој који би осетио сваки наш грађанин.


Коментари7
11011
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bogdan
Slab Interview gdine Vukoticu! Dve trecine teksta ode na kinesko americke odnose ( kao da je Srbija tu nekakav faktor!?) umesto da je vise paznje posveceno na domacu ekonomiju, infra strukture i uloga Kine u ekonomskom razvoju Srbije i odnose izmedju nasih naroda i drzava! Sta bi sa onim projektom ; Kanal Beograd Solun? Kako ide Koridor 11? Oce li biti nesto od industrijske zone na dunavu za koju su kinezi pokazali interesovanje? Mozda i nesto o onom kineskom trgovinskom centru "Zmaj" u zemunu? Azotara i Staklara u Pancevu! Sta bi sa FAPom!?...
Ана
Од укупне годишње производње Кина само 3% користи за своје потребе односно на домаћем тржишу. Остало иде на извоз а највећи партнер је Америка. Сваки, евентуални, поремећај односа имао би за Кину велике последице и сигурно да су "кинеско-амерички односи" битна тема за разговор. Зар не мислите да је циљ Кине у којем и ми имамо неку улогу и, наравно , могућност један од , условно речено, резервних планова?
Препоручујем 3
Ана
Кина има циљеве и планове а време је и да се Србија уозбиљи. Нису битни "жути људи" и "пријатељства као кинески зид" већ акција која би необавезујуће протоколе, кроз конкретне послове, претворила у уговорне обавезе. Пробудимо се и искористимо шансу.
Marko
Tekst je dobrog sadržaja, ali je za moj pojam lose organizovan, te težak za citanje. Nije jasno naznaceno ko šta kaže, sta je pitanje i sta je odgovor.
Mustafa Aga
Nasli kapiju kroz koju da stignu do EU...Samo nasa kapija je mnogo klimava...I Turci su preko nase kapije stigli do Beca...Pa nazad...Nece valjda i Kineze da izbaksuziramo...
Muradin Rebronja
Glupo upoređenje srednjovekovne Osmanske carevine i Kine 21. veka. Ovo je dar sa neba za Srbiju jer se radi o win-win situaciji u kojoj su i Srbija i Kina dobitnici. Narodski rečeno: "Srbiji je upala sikira u med".
Препоручујем 3
Радо Мир
Обзиром да кинези не раде ништа 'на силу', и да при том нису алави, т.ј. воде рачуна да 'има за све', није им у менталитету да поробљавају, потчињавају и отимају и намећу религију или културне обрасце, надајмо се да ови 'што негодују, са стране' неће успети да нам помрсе рачуне. Ако будемо паметни и присебни, имамо шансе.
Препоручујем 22

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља