среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:13

И Срби граде најмоћнији телескоп на свету

У Београд стиже врх светске астрономије, научници окупљени у пројекту изградње најмоћнијег телескопа на свету, који ће се налазити у Чилеу – његов задатак биће да открије све објекте који потенцијално могу да ударе у Земљу
Аутор: Сандра Гуцијансубота, 18.06.2016. у 22:00
Компјутерска анимација коначног изгледа објекта који се гради у Чилеу (Фото сајт ЛССТ)
Српски ЛССТ тим: Осим др Јевремовића и др Илић, у ЛССТ су тренутно укључени и: др Лука Поповић (научни саветник АОБ, руководилац за вангалактичку астрономију), др Владимир Срећковић са Института за физику и др Саша Симић са Универзитета у Крагујевцу. Такође су ангажовани студенти докторских студија Вељко Вујчић (АОБ, Факултет организационих наука Универзитета у Београду) и Јован Алексић (АОБ, Математички факултет Универзитета у Београду), као и студент међународног Ерасмус Мундус програма Астромундус Yана К

Да ли сте знали да Србија учествује у изградњи најмоћнијег телескопа на свету, у пустињи Чилеа? Да је то највећи пројекат светске астрономске заједнице у последњој деценији и први на листи приоритета америчких експеримената, вредан милијарду и двеста милиона долара?

Његов званични назив је Large Synoptic Survey Telescope (LSST), а од тог џиновског телескопа очекују се одговори на многа отворена питања о Сунчевом систему и универзуму. Детектоваће објекте који су угрожавајући за судар са Земљом, а могуће је да ће омогућити и први поглед и на девету и најудаљенију планету Сунчевог система, названу „Девет”, која би требало да буде 10 пута масивнија од Земље.

Уз САД и Чиле, у LSST од самог почетка учествују и Србија и Француска, а наши научници активно од 2010. године, у координацији др Дарка Јевремовића, из Астрономске опсерваторије у Београду (АОБ). Захваљујући њему и нашим научницима, Београд ће од 20. до 24. јуна бити домаћин међународне конференције „LSST@Europe2”, посвећене европском учествовању у LSST-у.

– Ово је највећи пројекат америчке и светске посматрачке астрономије са површине Земље у овој деценији. Идеја је да се целокупни видљиви део неба са врха Серо Пачон у Чилеу, скенира телескопом пречника 8,6 метара приближно два пута недељно. То је могуће постићи великим видним пољем телескопа – пречника седам видљивих пречника Месеца – и уз помоћ највеће икад направљене астрономске камере која ће имати 3.2 гига пиксела. Време сваке експозиције биће 30 секунди – објашњава др Јевремовић. Када се узме у обзир укупна цена пројекта, рачуница каже да ће вредност једне ноћи износити око 300.000 долара.

Зашто баш Чиле? Доцент др Драгана Илић, са београдског Математичког факултета, одговара да Чиле има пустињу са чистим небом, клима је сува са малом количином падавина, а осим тога, чилеанска влада од седамдесетих ради на инфраструктури. Тачно је, додају саговорници, да постоји боље место, на западу Казахстана, али би изградња инфраструктуре јако поскупела процес.

Научници очекују одговоре на многа питања – од комплетног мапирања Сунчевог система, пописа (скоро) свих звезда у нашој галаксији, открића и проучавања променљивих звезда и експлозија у васиони, до тамне материје… Такође се кроз овај пројекат отвара потпуно нова област у астрономији која се назива „Time domain astronomy”.

– Занимљиво је Ваше питање – колики део неба видимо… Ми видимо читаво небо, али је поента колико далеко видимо, односно да видимо објекте који су далеко и мањег сјаја. Зато се граде све већи и осетљивији телескопи. За Америку је овај пројекат, нарочито ако се буде укључила НАСА, посебно занимљив баш због снимања астероида – објашњава наша саговорница.

Др Јевремовић, који је у српској групи руководилац за астроинформатику, каже да је уговором из 2013. године договорено да ће двадесетак наших научника имати исти третман као и амерички. Као део српског доприноса, група са Астрономске опсерваторије развија симулатор алерата за ЛССТ. Алерти (упозорења астрономској заједници) ће бити емитовани за сваку промену која се детектује на небу (у сјају, положају…) у року од 60 секунди од реализације снимка.

На наше питање да ли то практично значи да ће Србија бити та која ће свет да извести о, рецимо, приближавању астероида са каквим се борио Брус Вилис у филму „Армагедон”, саговорници одговарају да је процес анализе информација веома компликован и да у њему учествује велики број научника и институција из читавог света.

– Не бих рекао да ће Србија да обавештава свет о потенцијалној опасности која се приближава Земљи. Тачно је да ће део софтвера за симулацију на којем радимо бити уграђен у финални софтвер, што значи да ће наш део софтвера бити употребљен за скоро сва открића са ЛССТ-ом – објашњава наш саговорник.

Да ли то значи да ћемо уз помоћ овог телескопа моћи да спречимо остварење сценарија армагедона? – нисмо одустајали од питања на ову тему.

– Требало би за нијансу да будемо безбеднији. За нешто што је познато последњих 100, 500 година можемо да будемо унапред упозорени, али проблем су нови објекти, мањег сјаја. Дакле, опасност реално постоји, али су мале вероватноће да ће се поновити догађај попут оног који је збрисао диносаурусе са лица Земље. Мада, осигуравајућа друштва од деведесетих година ову могућност котирају високо на листи потенцијалних опасности по живот – одговарају уз осмех, на ова не научна питања, др Илић и др Јевремовић.

Завршетак изградње телескопа очекује се крајем 2019. године. Након тога је предвиђено скоро три године тестирања и калибрације инструмената и завршетак камере.

На питање ко финансира овај скуп подухват, „Политикини” саговорници одговарају да је међу значајним донаторима чак и Бил Гејтс, а од институција америчко Министарство енергетике, очекује се укључење НАСА, а 25 одсто средстава за оперативну фазу пројекта тек треба да се прикупи од међународних учесника пројекта.

– Остатак Европе се тек одскоро укључује и то је разлог зашто организујемо и ову конференцију – да укључимо европске научнике и да се прикупе преостала средства. Наш рад на софтверу ће се практично рачунати као донација и ту привилегију имамо само ми и Француска. Очекујемо да угостимо стотинак учесника из двадесетак земаља и имамо потврду да долази сам врх пројекта – додаје др Драгана Илић.

Центар за промоцију науке организоваће у Дому омладине 22. јуна посебну трибину на којој ће гости бити учесници конференције.


Коментари23
46a24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

T
Ова вест је веома лоше пренета - пуна је нетачности и произвољних конструкција. Прво, Срби не учествују у градњи овог телескопа (!) већ један мали тим учествује у развијању једног малог дела софтвера за снимање. Цео посао је подељен на много институција широм света где је свако задужен за понеки "шраф". Друго, навођење како је задатак овог телескопа: "Детектоваће објекте који су угрожавајући за судар са Земљом.." је нетачно, бар као основни мотив. Треће: "а могуће је да ће омогућити и први поглед и на девету и најудаљенију планету Сунчевог система, названу „Девет”" - је бесмислено! Та "планета" НИЈЕ откриве већ постоје извесне предспоставке које иду у прилог томе (као и оне које не иду!). Од тога је рециклажом направљена лоша вест, нетачна. (Ако се икада и открије ова планета ови неће моћи да кажу: "А-ХА! јел сам рекао!"). Тужно је зашто се СВАКА вест мора изобличити и пренети на грбав начин. Уместо да споменемо нешто лепо морамо се осврати на бесмислице и исправљати "криве Дрине".
Dr Ricinus
Nemam utisak da Srbi "grade" ovaj teleskop. Mislim da je preciznije reci da i srpski naucnici ucestvuju u ovom projektu. Jer, sta bi tu Srbija mogla da gradi: da iskopa temelj i uradi nesto od grubih radova? Sumnjam da se i to isplati za Srbiju ma kako projekat bio prestizan.
Aleksandar Mihailovic
Prečnik teleskopa od 8,7m je premali, trebao bi biti najmanje 19,3m kako bi se videlo i preko korupcije koja je po najviše u Briselu i Srbiji. U svakom slučaju svaka čast za projekat astronomske zajednice, a i za učešće Srbije u njemu.
mike brannigan
Шта конкретно раде српски научници на ово пројекту?
Joe
Betonske radove.
Препоручујем 0
Milos
Vec kad Srbi ucestvuju u uzgradnji najmocnijg teleskopa na svetu,treba da obrate paznju,pored istrazivanja svemira dali ce taj buduci teleskop moci da na zemlji razlikuje voz od recmo deset putnicki vagona od recimo deset tenkova ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља