среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.06.2016. у 21:00 Љиљана Ћинкул
ЛИКОВНА КРИТИКА

Разговор са самим собом

Божидар Џмерковић „Лишће и воћке”

Божидар Џмерковић (1930) присутан је на ликовној сцени преко шест деценија, а поетика његовог стваралаштва, у графици и сликарству, везује се за фигурацију решавану превасходно у функцији пластичких феномена. У тако богатом уметничком искуству аутор наставља континуирано да негује своје креативне импулсе трагајући за хармонијом и лепотом визуелног у композицији. „Сликарство ме је одвело у графику”, рекао је у једном разговору Џмерковић. Очито, читаво његово стваралаштво може се перципирати и као продубљивање ликовног изражавања кроз различите уметничке области.

Управо Џмерковићева изложба слика у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” утемељује веровање у сликарску тајну, у креативно промишљање и препознавање особеног у стварању властитог уметничког проседеа. На отварању ове изложбе Матија Бећковић је подсетио да су слике настајале у самотничкој тишини, никад без стварног повода, а увек из разговора са самим собом.

У генези Џмерковићеве мотивске грађе доминира мртва природа која је тематски оквир његових графика, колажа и ове изложбе слика. Реферирајући сопствену идеју да је облик носећи стуб у архитектури слике, аутор са мером морандијевске парадигматичне осетљивости варира композиционо једноставна и пријемчива решења. Ако су Морандијеве мртве природе базиране на традицији сликарства 14. века, Џмерковићеве слике, као и читаво његово стваралаштво, утемељени су на култури модерне и узорима његовог професора Марка Челебоновића. Асоцирајући на уобичајeни аранжман породичног амбијента – вазе, воће, цвеће, кутије – он ствара слике племените материјалне вредности, а богатим светлосним градацијама темперира зрачење композиције. Светлост и простор су категорије ауторове концентрације. „Склопу моје личности одговарају пригушени тонски односи – денфовани звуци који појачавају имагинацију и тајанственост коју желим да постигнем”, записао је. Потврђује се да је већи део онога што региструјемо и како на то реагујемо из једног у други тренутак заправо контролисано у невидљивим деловима нашег сазнајног и сензибилног бића које чува огромно обиље животних и креативних могућности.

Изложба слика Божидара Џмерковића у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић

У Џмерковићевом животном и стваралачком веку посебно место заузима његов педагошки рад и панегирици генерација студената са Академије/Факултета примењених уметности. „Није човек ни чаршије ни партије. Са много сумње, али и радости, читавог уметничког рада, трагао је за зрнцем стваралачког смисла. Као студент, кад сам први пут стао пред његове слике, задрхтао сам и схватио, као код Настасијевића, да сам те мајке син”, пише Јовица Вељовић, данас професор у Хамбургу.

Амбијент пун стваралачког набоја и емоција, као и размена енергије који су га пратили у раду са студентима, данас је уступио место Џмерковићевом раду у осами и тишини, а његов „недељни мир” и властито време (између четири зида атељеа у селу), је ноћ. Очито, моћ ноћног стварања ослобађа енергетски потенцијал и акумулиране тајне нивелишући егзистенцијални грч у концентрован садржај рада. Стваралачка посвећеност се мери и сликарском продукцијом данас изложених 190 радова који су настајали током протекле две деценије.

Физичар би рекао: кад човек све схвати онда нема места за бога у свемиру. Ако религија мора наш страх и усамљеност да заштити, онда уметност мора да убеди људе да им је потребна, да им је потребно нешто чистије и аутентичније од онога што добијају на други начин, од свих других послова. Божидар Џмерковић је ову мантру о уметничком вјерују наставио да понавља у знаку свог сензибилитета. Јер, „сумња у постигнуто за мене је вечити стимуланс”, једно је од његових стваралачких начела.

Коментари2
823fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Žarko
Kakva zastarela umetnost koja je vremeplovom došla u 21.vek. Zaista, u post-postmodernoj eri crtati cveće znači biti nesvestan sebe, trenutka i sveta.
Miroslav
Сјајна изложба, ненаметљива и непретенциозна какав је и сам професор Џери, критика је могла да буде "дубља", без узора и историје уметности, а катедра на којој је професор радио (фпу Карађорђева) је уништена од неталентованих "професорки" што се може видети по радовима студената а и по њиховом раду. Штета што није остао неко једнако даровит да ради после њега......

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља