недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Четник коме су партизани подигли споменик

У школском дворишту родног села, капетан Славко Цветић сам себи намакао омчу и гурнуо столицу испод ногу
Аутор: Бошко Ломовићсреда, 22.06.2016. у 14:30
Биста четнику Славку Цветићу, поносу Мајданаца (Фото Б. Ломовић)

Рудник – И да је живео до краја рата, нико у Мајдану не верује да би припадник равногорског покрета Славко Цветић погазио заклетву и престао да пуца у окупатора. Нажалост, 13. децембра 1942. године, окончао се његов живот у 27. години, после годину и по дана истинског отпора непријатељу. Немци су га обесили о стару липу пред школом у родном селу. Живих сведока данас нема, али живи још прича о том догађају коју смо чули од пензионисаног мајданског проте Јовише Зечевића:

– Занимљиво је и то што ниједан домаћин из села није хтео да донесе конопац којим би обесили Цветића, а још занимљивије је што ниједан немачки војник није желео да намакне омчу на врат четничком капетану и да му измакне столицу испод ногу. Уместо њих, Цветић је сам себи навукао омчу на врат и ногама одгурнуо столицу на којој је стајао. Претходно је одбио да изда имена својих сабораца који су, при нападу на барутану у Страгарима, заробили неколико десетина немачких војника и спровели на Равну гору.

Напад на Карађорђеву барутану је била једна од првих акција. Иако бројнији, окупаторски војници који су чували барутану предали су се. Од касније заробљеног Славка Немци су тражили имена нападача како би их похватали и стрељали, али у томе нису успели. Од више акција Славкових бораца, у Мајдану се препричава напад на воз који је саобраћао пругом Београд–Чачак из којег је Славко извео све Немце, љотићевце и недићевце и разоружавао их. Његово јунаштво је од Драже Михаиловића награђено унапређењем у чин потпоручника, потом поручника, најзад и капетана.

Иначе, Цветић је после завршене подофицирске школе имао чин наредника и био у јединици која се бринула о безбедности младог престолонаследника Петра Другог Карађорђевића. Разочаран капитулацијом Краљевине у априлу 1941. године, вратио се у Мајдан, оженио се Грозданом, кћерком солунца Милића Мишовића. Кад је Дража Михаиловић стигао на Равну гору, Славко се одмах прикључио четничком покрету и примио се задатка да у рудничким селима организује сељаке који желе да се боре против Немаца. Одмах му је пришло тридесетак бораца, међу првима се и његов таст Милић, иако у позним годинама, латио пушке.

Ко зна каква би даља Славкова ратничка каријера била да га „кртица”, убачена у његов одред, није издала и Немци га заскочили на једној свадби у мајданској фамилији Ћировић. Али, преживели четнички саборци, Рудничани који су се борили у партизанским јединицама и народ подрудничких села – сви су сматрали да Славко заслужује више од усмене легенде о свом родољубљу. Њихову иницијативу да се, под липом о коју је обешен, четничком капетану подигне споменик, кочили су из ОО Субнора у Горњем Милановцу. Најзад су попустили, па је 1986. године откривена биста крај липе у Мајдану.

– Сам себе је обесио да не би издао саборце, углавном Мајданце, које би Немци стрељали и читаво село у црно завили. Бисту као подсећање на његово родољубље и храброст је више него заслужио – завршава нам причу прота Зечевић о капетану Цветићу.


Коментари19
c25d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Koja d Inn
Narod se digo protiv Svabe i svi su imali istu nameru. Oni koji su bili zavedeni za Brozom nisu bili svesni....oni nisu znali sta su pa su se izjasnjavali da su Jugosloveni...
чупа-ростов
Lupi i osta ziv samo za vas grad Krusevac sa bandom crvene armije su oslobodili cetnici toliko od mene
Stojan jović
Misaoni eksperiment; maj 1941. Moras da se opredelis u koju ces vojsku, partizane (ne znas mnogo o njima) ili u jugoslovensku kraljevsku vojsku u otadzbini (vodi je skolovan oficir sa ratnim iskustvom i sertifikatom kralja). Bar te 1941 su cetnici sigurno imali akcije protiv okupatora i njih treba decidirano i posteno navesti. Greh je to da se tek posle 70 godina saznaju imena pilota koji su se 6 aprila borili protiv Nemaca. O svim tim ljudima smo u skoli ucili samo to da je to bila trula vojska trule drzave. Nepošteno.
Stojan, za Gorana
Mozda u nekom arhivu mogu da se pronadju udžbenici za osnovnu školu šezdesetih. Poznavao sam čoveka koji je čitao samo stare novine. Uzme NIN od pre 10 ili 20 godina i čita i tvrdi kako je vrlo interesantno. Očigledno je da sam dužan neku vrstu izvinjenja ljudima koji su pravili programe za Goranove i kasnije generacije. To su za mnoge porodice bile bolne teme. Na žalost, istorija nije nauka o prošlosti već više kao neka grana primenjene psihologije.
Препоручујем 6
goran
Stojane, ja ne znam koliko godina imaš, da li si išao u školu, i u koju. Ja sam još u osnovnoj školi, negde 1981. ili 1982. učio o tim pilotima i o njhovom herojstvu. Učio sam i da su četnici i partizani na početku rata (194. godina) do pada Užičke republike zajedno ratovali protiv Nemaca. Učio sam to iz zvanične školske knjige u SR Srbiji, a tih knjiga sigurno još ima da se nađe. A, da je država i vojska su bile trule - istina je. Kasnije je istrulela i SFRJ nakon što su komunisti dozvolili "demokratiju".
Препоручујем 20
Vuk Pokrajac
Četnici i jesu bili nosioci narodne borbe i spremanja na borbu protib okupatora, dok su partizani zastupali partijske interese a akcije koje su preduzimali su imale mizeran efekat na Nemce ( više ih stradalo na lošim putevima nego od partizanskog metka) ali katastrofalan po Srbe. No, to ih nije zanimalo jer njima Srbija i nije bila u interesu.
Slavko
Zašto tražite dlaku u jajetu? Srbi su se konačno složili u nečemu (makar samo u priči ako je čak sve izmišljeno) i u tome treba samo uživati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља