четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:22

Излазак Британије – непотребна драматика

Ко је жарко заинтересован за напредак ЕУ, боље би било да навија за одлазак Британије
Аутор: Слободан Самарџић*среда, 22.06.2016. у 08:05

Има нечег романтичног у чињеници да се српска јавност толико интересује за питање о изласку Британије из Европске уније. Слично интересовање постојало је крајем осамдесетих година прошлог века када су Словенци најављивали излазак из Југославије. Штавише, тада је преовлађивао и сличан став према питању изласка: српска јавност изражавала је опште страховање, тугу и неверицу.

У међувремену се српски мејнстрим идентификовао са Европском унијом и претњу Британаца (више Енглеза) о изласку доживљава као домаћу катастрофу. Не само да је тема већ месецима опште место домаћих медија – скоро као и амерички избори, већ јој се често приступа на готово ирационалан начин и при томе праве кардиналне грешке. Рецимо, постоји страх од британског изласка зато што би то, наводно, угрозило ЕУ, тј. њен интеграциони процес.

ЕУ се може извући из постојеће егзистенцијалне кризе само новим интеграционим подухватима

Ако бисмо били цинични, рекли бисмо да Европску унију више ништа не може да угрози, као ни Југославију крајем осамдесетих. Али, узмимо ствар озбиљно. Јер, ЕУ се неће распасти као Југославија, премда она већ не личи на Унију с почетка овог века. Њена готово дводеценијска трансформација је супротна интеграцији и веома недемократска. Ако икада крене у нови циклус обнове, биће то нешто сасвим друго од онога што о њој знамо. У овој другој, позитивној интеграционој перспективи, уопште неће бити важно да ли ће Британија бити држава чланица.

О чему је, заправо, реч? Улазак Британије у Европску заједницу (1973) означио је почетак нове етапе интеграције у којој је Британија увела правило о повратној користи. До тада је буџетско питање у ЕЕЗ функционисало на принципу дотација истог процента БДП за сваку државу чланицу (око 1,3 одсто). Тај принцип једнакости има ефекат неједнакости када се ствар погледа из угла друштвеног производа по глави становника држава чланица, због њихове неједнаке економске снаге. У првобитној заједници шесторице о томе се није водило рачуна, јер је педесетих и шездесетих година владало уверење да се гради нова Европа на темељима мира и солидарности на којима једино може изнићи благостање. Чињенице су ишле у прилог ове максиме, али не и британско понашање.

Заједница се ширила не само приступом богатих (Британија, Данска) него и релативно сиромашних земаља (Ирска, Грчка, Шпанија, Португалија). Број нето корисника буџета ЕЗ нагло се ширио. После привремене равнотеже на основу проширења на три богате земље (Шведска, Данска, Аустрија – 1995) наступио је тотални дисбаланс приступом нових тринаест земаља (2004-07-13) од којих је једанаест имало БДП по глави становника испод просека ЕУ.

До овог великог проширења важило је правило да богате земље имају већи удео у трошковима интеграције, што су сви сем Британије сматрали поштеним правилом. Проблем Британије решаван је специфично. Прво, Британији је од средине седамдесетих година дато право на повраћај дела средстава уплаћиваних у буџет ЕЗ/ЕУ. Друго, Британији су стално толерисани изузеци у погледу многих интеграционих подухвата. Познато је да Британија није чланица Шенгенског уговора ни евро зоне, те да није била чланица Социјалне повеље све до доласка Блера на власт. Ако узмемо у обзир и концесије које је Брисел прошле године дао Камерону како би спречио излазак (ослобађање од обавезе социјалних давања за раднике из других земаља ЕУ, обећање о одустајању од продубљивања интеграције и др.), положај Британије у ЕУ заиста је изузетан.

Британци ће ипак ићи на референдум са већим изгледима да гласају за излазак. И сада се Унија, а о Србији и да не говоримо, тресе од страха. Као: излазак навлачи сумњу у кредибилност Уније, па може деловати као (лош) пример.

Не спорећи значај овог више социо-психолошког разлога, скренуо бих пажњу на то да је Британија током протеклих пет деценија увек тежила нижем степену интеграције унутар ЕЗ/ЕУ него што се то стварно дешавало. Проблем је решаван серијом специфичних уступака, рачунајући и ове последње. Можда је тај приступ Уније успео, а можда и није. Видећемо резултате референдума. Независно од тога, ЕУ се може извући из постојеће егзистенцијалне кризе само новим интеграционим подухватима. Значи, приступом који је у супротности са општим вапајем за останак Британије у Унији.

Значи, ако Унија заиста жели да изађе из кризе, боље је да Британија оде (што, разуме се, не би била гаранција). Ако Британија остане, ЕУ ће наставити да таљига као у последњих десетак година, па ком опанци ком обојци.

Из овог закључка следи и мој добронамерни савет за нашу заинтересовану публику. Ко је жарко заинтересован за напредак ЕУ, боље би било да навија за одлазак Британије. И обрнуто, ко није љубитељ ЕУ, требало би да је за останак Британије.

Што се мене тиче, мени је свеједно.

*Професор Факултета политичких наука


Коментари33
ef62d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мудрица
Овај боље да је ћутао :)
sanja
Interesantno je da svako ko gleda stvari onakve kakve jesu odmah su ocrnjeni i ismejani kroz pojedine komentare . Postovani ili postovana mudrice bolje bi vam bilo da procitate najnoviju knjigu profesora Samardzica, Evropska Unija - sistem u krizi pa onda pricaj o ovoj temei.
Препоручујем 2
Ljubomir Sindzirevic
Treba se samo setiti licemerne izjave Blera odmah posle zasedanja britanskog parlamenta koji je odluchivao o prikljuchenju Evro (Euro) zoni, tj gashenju funte i usvajanju evra. Elem, nakon vishemesechne agitacije (u istom stilu kao i ova sada oko Brexita), nakon dramaturshkog usijanja postignutom teatralnim vishechasovnim zasedanjem Parlamenta i nakon poduze pauze posle donoshenja odluke, Toni Bler je izashao pred novinare i ceo svet i bestidno, licemerno izjavio: "Doneta je dluka da ce Ujedinjeno Kraljevstvo pristupiti Evro zoni ako to bude u interesu UK, odnosno da nece pristupiti, ukoliko to ne bude u interesu UK". Tipichna imperijalistichka, ucenjivachka logika! E, pa sada vidite kakav ce rezultat ovog referenduma biti - opet ce se Englezi domudriti i smisliti takav scenario u kome ce UK jedino profitirati. Svaka drzava tezi da sebi uveca korist. Naravno - a zar politichari BILO KOJE druge drzave, ukljuchujuci Srbiju, rade drugachije? Ne! Niste pomislili valjda neshto drugo?
dosta budalisanja na ovim mestima
Neki ljudi su toliko pobrljivili da ne mogu da pomenu Veliku Britaniju ili Engleze a da uz te reci ne prisiju prideve "licemerni", imperijalisticki, ucenjivacki i ostale budalaste prideve bez kojih idioti ne umeju nista da kazu. A kad se pogeda sta su to Britanci licemerno rekli ili uradii, to bi rekao svako ko nije budala.
Препоручујем 1
Самарџоглу
Наравно да му је свеједно, човек је толерантан, ништа му не смета. Nomen est omen ...
@Samardžoglu
Nomen est omen? Pa nije čovek sam birao prezime, a to što studenti prave komediju po Pravnom nije ništa originalno, pokupili su foru od kolega sa Istorije, i tamo ima jedan koga su isto tako prozvali.
Препоручујем 18
M. Popovic
Bas tako. De Gol je bio u pravu, i kada je rec o Britaniji i o NATO-u. Sada se u Francuskoj oni koji misle kao De Gol tretiraju kao ekstremna desnica.
Pero Portolan
Blago se studentima ovog vajnog profesora. Nesto gluplje i zatucanije nisam odavno procitao, ni u komentarima cak. Dok celi svet, bulvalno celi, analizira Britansko ostanak ili izlazak iz EU nas visokoumni profesor kaza "bas mi se hebe". Strucnost na visini. Tako s visine i netacno iznositi cinjenice o GB i njenom uticaju na razvoj posleratne Evrope je krajnje neozbiljno. Ljuljaju se temelji Evrope dok nas vrli profesor bere ljubicice. Studenti ignorisite ovog 'mislioca'.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља