уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:21

Конфучије и Његош

Аутор: Филип Јевтић*среда, 22.06.2016. у 08:05
Кина више нема државни празник посвећен Конфучију (Фото Србија данас)

Протеклих неколико недеља мој кинески пријатељ и ја провели смо подсећајући се класика – он Конфучијевих „Аналекта”, а ја Његошевог „Горског вијенца”. Разговарајући о књигама, ауторима, и преводећи један другоме познате одломке, мој пријатељ је изразио незадовољство тиме што Кина више нема државни празник посвећен Учитељу. И ја сам се пожалио да ми немамо, нити смо имали, празник посвећен Његошу, иако је двестогодишњица његовог рођења пре три године била пригодна за то.

По утицају и значају за своје народе, постоје велике разлике између Његоша и Конфучија. Без Конфучија кинеска култура не би постојала. У нас, такав значај би могао припадати једино Светом Сави. Ипак, Његош је последњи у низу српских великана у чијем се делу и мисли кристализује срж српске културе и духовности. Разлози због којих Кина треба да слави Конфучија, а Србија и Црна Гора Његоша, суштински су исти.

Након Конфучијеве смрти његово учење се укоренило у кинеском народу тек после три века

Славећи Његоша, ми прво одајемо поштовање и захвалност великом владици за непроцењиво благо које нам је завештао. То налаже основна учтивост. Али ово је само површински разлог, само форма. Repetitio mater studiorum est, те је прави, дубљи, разлог евентуалног „Његошдана” у редовном подсећању да се вратимо њему и његовом делу и из њих извлачимо лекције и савете, како за народ тако и за сваког од нас понаособ.

Индивидуално, човек се може одрећи света, заборавити на прошлост и престати да планира за будућност, али народ ту могућност нема. За народ, прошлост нису мртва слова историјских списа, она је жива материја са којом је у непрекидном разговору, у односу на коју се мери, и која му осветљава пут у будућност. „Погледај огледало да би се знао обући. Погледај људе да би схватио добро и зло. Погледај историју да би схватио благостање и пропаст”, учи нас кинеска пословица. Народ који заборави прошлост нема будућност, а управо супротан, погубан, савет да је заборавимо гласно се чује кроз уста злонамерних и слуђених. Тешка времена захтевају добре примере више него апстрактне теорије. Тим пре треба да се угледамо на Његоша који је у условима неупоредиво тежим него садашњим управљао земљом изузетно успешно, успешније него ми данас.

Тек враћајући се изнова и изнова Његошевом делу (као и сваком другом класику), бивамо у могућности да га доживимо не као непокретну ризницу, већ као непресушан извор мудрости. То је извор ванвременских принципа на којима велико дело почива. Једном откривени, схваћени и прихваћени, њихова корист је неограничена. Могу нам помоћи како да разбијемо таму садашњости, тако да осветлимо пут у будућност. Али, да би до њих дошли, морамо стрпљиво проучавати њихов корен и редовно му се враћати. Већина прочита „Горски вијенац” или „Лучу микрокозма” само једном, углавном у гимназији, и евентуално запамти неколико цитата. То је као загребати површину.

Неки би рекли да Србија има преча посла од увођења нових празника. Могуће. Исто тако, они који подржавају идеју не треба да буду нестрпљиви (склоност ка чему је, по Николају Велимировићу, највећи и основни српски грех). Након Конфучијеве смрти његово учење се укоренило у кинеском народу тек после три века, током којих је претрпело сијасет напада, попут „Спаљивања књига и живог сахрањивања ученика” – инцидента у коме је око пет стотина конфучиста живо сахрањено. Имајући то у виду, не треба бити превише мрачан у оцени тренутног односа српског народа према Његошу. Ипак, ако тај однос не побољшамо и не продубимо, постоји могућност да се Његош сведе на амбасадора културе које више неће бити.

*Докторанд Универзитета Тексас, Далас


Коментари14
0070d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

razlika
Za Konfucija zna ceo svet...
Muradin Rebronja
...a umro je sa žaljenjem što nije uspeo da uveri narod, a naročito vlasti državica, kojima je bezuspešno nudio svoju pomoć i korišćenje njegovih ideja. Ne samo da nisu prihvatali, nego je čak osam godina morao da se krije, i prerušen hodao, jer su te vlasti htele da ga "skrate za glavu". Tek kasnije, kada su njegovi sledbenici počeli da koriste njegove mudrosti i kada su imali koristi i bili uspešni, počela je njegova večna slava. Do neba mu hlava!
Препоручујем 3
Nebojsa
Re:"Без Конфучија кинеска култура не би постојала" - kineska kultura kakva da je bila , postojala je i pre njega!I postojala bi i posle njega!
Luca Mikrokozma
Razumeti poruku objavljivanja ovog teksta trazi malo vise koncetracije i razumevanja znacaja kulture u medjunarodnim odnosima. Poseta najveceg kineskog drzavnika Srbiji je izraz postovanja kineskog naroda prema kulturnoj i duhovovnoj bastini srpskog naroda, koju veliki narodi cene vise od nase danasnje kvazi elite koja nije dorasla trenutku a ni ulozi koja ih obavezuje. Na nasu srecu postoje ljudi kao vise uvedeni autor ovog teksta, kome nije tesko da iz Dalasa priblizi i oznaci glavne konture ove poruke koju kineski narod salje nasem narodu. To sto nasa kvazi elita smatra da su prasici i jagnjici deo nase kulturne bastine, to je problem vecine nase elite koja mucno cuti i broji dane. Kineski umni ljudi znaju vrlo dobro da razumeju istorijsku ulogu srpskog naroda, gde Sveti Sava, Njegos, Tesla, Andric,i mnogi drugi pre i posle ovih svetovnika i duhovnika zauzimaju velicanstveno mesto u svetskoj kulturnoj i duhovnoj bastini, ukljucujuci nase savremenike Emira i Novaka. Hvala Filipu!
Milos Moskovljevic
Vase "idealizirati" Vas otkriva. Ipak, nema razloga da se jedite jer Kinezi odrzavaju prijateljske odnose I sa drugim bivsim jugoslovenskim republikama.
Препоручујем 3
mozda mozda
nje pretjerujte molima vas! kinezima je samo stalo do profita i nista drugo. niti oni ista znaju o nasim malim narodima, niti ih zanima njihova kultura. pa pogledajte samo sta su uradili sa svojim kulturnim blagom za vrijeme kutlurne revolucija, sta sa tibetom. nemojte idealizirati, nego pogledajte realno!
Препоручујем 14
Rasomon
Pomenuste ovlas, na kraju Vaseg teksta, i vladiku Nikolaja Velimirovaca koji je, po meni, "...последњи у низу српских великана у чијем се делу и мисли кристализује срж српске културе и духовности." Ne sporim Njegosa ali, iz danasnjeg ugla posmatrano, mislim da je marketing presudio u njegovu korist.
Миодраг Миленовић
И без Његошевог Србија има довољно Дана. Ово је још једно претеривање, типично за Србе. Већ постоји награда са његовим именом, а недавно је смишљена и Извиискра Његошева. Па, доста! Његош је био духовни и световни владар Црне Горе (данас суверене државе!), ценимо оно што је чинио за Српство, а понајвише његово књижевно дело. Не правимо од њега свеца (јер то није био!) и њему и његовој слави никакав дан није потребан. А и нама...
Kurjački
Njegoševa nagradu su oteli Montenegrini i degrairali je. Otuda Izvaniskra...
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља