уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.06.2016. у 22:00 Ј. Ј. К.

Кина преузела доминацију на пољу суперкомпјутера

Најбржи рачунар на свету може у секунди да изведе око 93 билијарде математичких операција, што је број с 15 нула
Најбржи компјутер ради на оперативном систему заснованом на „линуксу” (Фото: Ројтерс/К. Пемпел)

Нова листа најмоћнијих рачунара још један је доказ да се некада дубок технолошки јаз између САД и Кине сасвим смањио. Најмногољуднија земља света доминира на списку суперкомпјутера, која се објављује двапут годишње.

Рекордер „Санвеј тајхулајт” налази се у националном центру за суперрачунарство у Вусију у провинцији Ђангсу. Ово чудо може у секунди да изведе око 93 квадрилиона рачунских операција (на скали која се користи у Србији, то је 93 билијарде, што је број с 15 нула или 93 х 10 на 15). Два пута је бржи и три пута ефикаснији од претходног лидера, такође кинеског рачунара „тианхе-2”.

Кина не само да има најбржу машину седми пут узастопно већ има и више рачунара на листи него САД, што је први пут да је неко претекао Американце. Кина има 167 рачунара у првих 500, а САД имају 165. Следећи на листи су Јапан с 29 , Немачка с 26 и Француска с 18 суперкомпјутера. Више од шест имају Јужна Кореја, Русија, Индија и Велика Британија.

У научним круговима суперкомпјутери су показатељ технолошког развоја једне земље и кључни су за истраживања у многим областима: од развоја оружја и лекова до дизајнирања аутомобила и робе широке потрошње

Ово је, такође, први пут да најбржи компјутер користи микропроцесорске чипове кинеске производње, а не оне из Силицијумске долине, пише „Њујорк тајмс”. Лидер је и даље „Интел” који прави чипове за 91 одсто машина с листе. Иначе, Кина хвата корак са САД у напредним технологијама, као што су софтвер и мреже које повезују хиљаде чипова у модерне суперкомпјутере.

Нови рекордер има више од 10,5 милиона локално направљених процесорских језгара и 40.960 чворова. Ради на оперативном систему заснованом на „линуксу”. Примењује се у анализи великих база података и прогнози времена, наводи Џек Донгара с Универзитета у Тенесију, који је 1993. помогао у изградњи једног од најбржих компјутера на свету и који с једним колегом саставља ову листу.

„Ако знамо да је пре 10 година Кина имала само 28 система на овој листи, а ниједан међу првих 30, ова земља је ишла брже и даље од било које друге у историји суперрачунара”, наводи се у тексту објављеном уз листу.

САД имају четири моћна рачунара у првих 10 на листи, а Кина два, али прва два. Остала четири су из Јапана, Швајцарске, Немачке и Саудијске Арабије.

Лес Кар, професор рачунарских наука с Универзитета у Саутемптону, каже за Би-Би-Си да је веома тешко написати софтвер који може да ангажује и контролише велики број језгара.

„Зато су суперкомпјутери резервисани за специјализоване примене, они су као високоспецијализовани тркачки аутомобили: фантастични су на тркачким стазама, али нису баш за вожњу од једног до другог града”, покушао је да објасни.

У научним круговима ове машине су показатељ технолошког развоја једне земље и кључни су за истраживања у многим областима: од развоја оружја и лекова до дизајнирања аутомобила и робе широке потрошње. Амерички стручњаци и пословни људи годинама упозоравају да је вођство у суперрачунаству од кључне важности за низ националних интереса, пише „Њујорк тајмс”.

„Данас се чак и амбалажа за детерџенте дизајнира помоћу суперкомпјутера. Кинези су све бољи и то је сада питање конкурентности америчке индустрије и националне безбедности”, наводи Ерик Д. Ајзакс, физичар с Универзитету у Чикагу.

Американци су изгубили примат из низа разлога, укључујући мања издвајања за основна научна истраживања и противљење индустријским иновацијама које немају директне везе с националном безбедношћу. У приватном сектору компаније попут „Гугла”, „Мајкрософта” и „Фејсбука” уложиле су милионе у центре за „рачунарство у облаку”, који нису толико фокусирани на решавање научних проблема.

Ко ће пре до квинтилиона

Обамина администрација започела је прошле године процес који треба да доведе до развоја суперкомпјутера екса скале, 10 пута бржег од данашњих, који би обављао квинтилион (на нашој скали трилион или 10 на 18) математичких задатака у секунди. Научници верују да би такве машине могле да дају конкретније одговоре на суштинска питања као што је опасност од глобалног загревања. Међутим, и ту би Американце могли да престигну Кинези, који су зацртали да до краја ове деценије направе рачунар екса скале.

Један од изазова у дизајну јесте то што ови рачунари троше много струје. Тренутно најбржи троши енергије колико и 15.000 домаћинства, а екса компјутер би трошио два пута више или приближно колико производи највећа соларна електрана у САД.

Коментари0
1c212
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља