среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.06.2016. у 22:00 Борка Голубовић-Требјешанин
ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ: НИК БЕГНАЛ, британски редитељ

Шекспир у ритму рокенрола

Представа „Два витеза из Вероне” је романтична прича пуна комичних обрта, весели ансамбл публику одушевљава песмама, сценском атмосфером и стваралачким „хаосом”
Из пред­ста­ве „Два ви­те­за из Ве­ро­не” (Фо­то Глоб те­а­тар/Gary Cal­ton)

И то је Шекспир: љубавна писма на 45 обртаја. Три света у комаду „Два витеза из Вероне” као да иду уз шездесете и рокенрол звук, каже Ник Бегнал, редитељ, у ексклузивном интервјуу за „Политику” и најављује нови долазак Глоуб театра из Лондона код нас. Чувени ансамбл ће гостовати у уторак увече, 28. јуна, на великој сцени Народног позоришта у Београду са Шекспировим комадом „Два витеза из Вероне”, у његовој режији. Следеће вечери преселиће се у Вилу Станковић у Чортановцима, где ће са овом представом отворити трећи по реду Шекспир фестивал.
Ново гостовање Глоуб театра уприличено је после двогодишње паузе када је са успехом ова британска трупа извела Шекспировог „Хамлета” у редитељској поставци Доминика Дромгула и Била Бакхурста.

Дело „Два витеза из Вероне” прати причу у којој Валентин воли Силвију, а Протеј Јулију. Међутим, Протеј је несталан, па се и он заљубљује у Силвију… Веронску романтичну причу пуну комичних обрта изводи весели ансамбл који ће публику одушевити песмама, сценском атмосфером и стваралачким „хаосом”. Редитељ Ник Бегнал у представи „Два витеза из Вероне”, на иновативан начин, с нагласком на музику, нуди анархистичну верзију ове ране Шекспирове комедије из 1591. године користећи елизабетанску сценографију инспирисану сликама и нацртима из аутентичног времена. У подели су Лиа Брадерхед (Јулија), Гери Купер (Војвода), Аруан Галиева (Силвија), Гај Хјуз (Валентин), Ембер Џејмс (Лусета), Адам Кист (Спид), Шарлот Милс (Ланс), Дармеш Пат (Протеј) и Фред Томас (Музичар / Пас Креб). Дизајнер је Кејти Сајкс, композитор Џејмс Форчун, а кореограф Том Џексон Гривс.

За српску публику права радост је када добије прилику да види нову представу Глоуб театра. Зашто сте ову верзију Шекспировог дела „Два витеза из Вероне” сместили у шездесете године прошлог века? Како тај контекст мења читање комада?

Када ми је Ема Рајс први пут предложила да режирам „Два витеза из Вероне”, био сам апсолутно уверен да је за извођење овог дела потребан велики број уметника. А будући да је то била њена прва сезона, чинило ми се јако важним да будем смелији у обради комада. Увек ми је било веома стало да на турнеју поведем неки бенд с појачалима – први пут за „Глоуб театар”, да видим како ће бенд моћи да „погура” нарацију. Шездесете године прошлог века омогућавале су ми заиста јасан начин да испричам ову причу. Џон Севиџ написао је књигу под називом „1966: година када је деценија експлодирала” и то се дивно уклопило у светове ове представе. Представа је о тинејџерима који срљају у будућност чинећи успут страшне грешке. Три света ове представе као да савршено пашу уз шездесете. Верона је свет од којег Валентајн мора да побегне, а Милано свет у којем сви желимо да будемо. А шума је, онда, место где се снови кују и осујећују.

Представа „Два витеза из Вероне” недавно је имала премијеру на матичној сцени у Лондону, и одмах сте кренули на гостовања. Који су изазови продуцирања представе „Два витеза из Вероне” за турнеје?

Изазови извођења изван матичне сцене су малобројни. Већ сама та чињеница је довољна, у смислу да ће права компанија и њен тим бити у стању да лако уклапају та извођења с осталим обавезама. Наравно, ту су и многе значајне одлуке и тешкоће које је требало решити и размишљати о њима пре него што почнемо да окупљамо тим, као што је сарадња са дизајнерком Кети Сајкс, уз поуздану могућност да ћемо имати подесан простор, унутра и на отвореном, за све представе током турнеје. Најважније је било да имамо покривен простор за бенд, кад играмо напољу. Када радимо представу у затвореном, битно је да публика доживи исто искуство какво би имала изван њега. Сцена „Сем Ванамејкер” у Глоубу театру је таква да морамо да редефинишемо и прилагодимо простор не губећи ни делић естетског доживљаја. Такође, важно је извести ону верзију од које људи неће добити главобољу због појачаног звука у затвореном простору. Зато ту мало другачије радимо с бендом. Изазов ускакања из једног простора у други током турнеје је нешто што волим и што ме узбуђује.

Шта је у фокусу вашег читања Шекспировог комада „Два витеза из Вероне” у сценском смислу? Како сте осмислили музичку концепцију за представу?

Музичка концепција настала је док смо Џејмс Фортјун, изванредни композитор, и ја пили пиво. Прочитао сам комад и мада сам уочио неку лепоту, нисам успевао да пронађем ништа чаробно у њој. Пошто је то Шекспиров први комад, много је тема које он као млади писац само начне, а затим напусти. Мада ће им се ефектно враћати у каснијим периодима своје каријере: младалачка љубав, тинејџерске грешке, снови и бекство у шуму. Дакле, требало је да створимо сопствену чаролију. Био сам апсолутно уверен да су три света овог комада у дослуху с музичким светом шездесетих година. Рекао сам Џејмсу да бисмо могли да правимо рокенрол верзију, а он ми је донео најневероватнију палету с којом бих се могао поигравати. Затим смо то још мало истражили и разрадили и открили да све обећава јако много забаве. Верона је постала свет стармалих девојака – свет где су Кен Дод, звезда мјузик-хола, и кантри певач Џим Ривс били на врху топ листа. Милано је постао својеврсни свет фанки колорита и сексуалне привлачности. А сонг „The Outlaws in the forest” („Одметници из шуме”) одзвањао је претеће „безобразним” и секси призвуком – налик на Боба Дилана и његов бенд, и на блузера Мадија Вотерса.

Даља истраживања и развој продукције навели су нас да комад разиграмо замењујући сва писма која јунаци шаљу једни другима сингл плочама од 45 обртаја. Пробе су биле невероватна мешавина плесно-музичких сонгова и текста: толико разних елемената, али сви чаробни.

Које су следеће специфичности представе „Два витеза из Вероне”. Како је изгледао рад са глумцима–музичарима? Колико је то утицало на припрему представе?

Сви глумци у овој трупи су пре свега и углавном глумци. Провео сам много времена на кастингу и увек почињао с глумом. Ако пријављени не могу да изнесу сам текст, није битно умеју ли да лупају у бубањ или свирају саксофон. Овог пута био сам крајње ригорозан у одабиру глумаца. Било ми је јасно шта тражим: првокласне глумце који ће бити део трупе и свега што тај рад изискује. Музика је очито била нешто што је потребно, али не као нешто првенствено. Имао сам невероватну срећу да ангажујем те људе које сам нашао: разиграну, многоструко обдарену дружину која не одудара од бенда. У суштини сам на кастингу тражио групу која ће бити спремна да игра у задатим оквирима, али да се не залеће играјући онако како се обично ради. Требало им је омогућити да буду невероватно инвентивни и флексибилни. Једног дана ударате у бубањ, другог дана свирате флауту. Једног дана играте неку сцену, други пут она може бити избачена из представе. Али највиталнији део тог процеса био је наћи девет сродних душа које ће се упустити у извођење изван матичне куће и распевати сам комад. Пронашао сам их и био сам узбуђен и поносан на њих, а чини ми се да се и публика сложила са мном.

Коментари0
fdf6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља