четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.03.2008. у 22:00

Закон о књизи на велика врата

(Југослав Влаховић)

Нови Сад – Снижење малопродајне цене књиге, попусти сведени на разумну меру и добро заштићени сви учесници у производњи и пласману књиге, добра од посебног културног значаја за друштво и државу, онемогућавање сваке врсте нелојалне конкуренције, монопола и било које врсте дискриминације, суштина је Нацрта закона о књизи који већ кроз три дана из Пословног удружења издавача и књижара Војводине стиже на најважније адресе Републике Србије.

Нови законски акт нема ниједан од поднаслова о којем су већ толико дуго маштале многе генерације аутора, издавача, књижара, па и обичних читалаца. То није „Закон о издаваштву”, ни „Закон о штампаним публикацијама”, то је једноставно – Закон о књизи, сазнајемо, у разговору за „Политику”, од директора Пословног удружења Романа Веховца.

– Наш Нацрт понудићемо на јавну расправу први пут у петак у Привредној комори Војводине, а наши циљеви су врло оправдани и јасни: хоћемо да књигу, производ од посебног културног значаја, вратимо на место и у стање које јој припада, као и да коначно дефинишемо професију оних који се баве књигом. Хоћемо и да држави предочимо све оне атрибуте које мора да има издавач књига јер је то, једноставно, нешто што би свако организовано друштво морало да има. Дакле, мора се знати ко је издавач и шта та професија представља јер је то професија од посебног културног значаја, и дефинисати шта је књига. Колики је њен обим, какав садржај мора имати да би била књига, а предвиђамо да се у књиге уврсте све њене данас познате и будуће форме, од штампаних до оних које се објављују на компакт дисковима и на Интернету, или у некој форми електронског записа који тренутно још није познат – каже Веховац.

За најшири читатељски круг, али и за многе издаваче, па и књижаре и ауторе свакако је посебно занимљиво, истиче Роман Веховац, да је према новом Нацрту једино издавач овлашћен, дужан и обавезан да утврди малопродајну цену књиге и да она мора бити јединствена на читавој територији јединственог тржишта!

– Предвидели смо и антимонополски члан који искључује било коју врсту дискриминације, рецимо, ситуацију да неке књижаре неће да продају неке књиге јер им издавач није понудио одговарајући рабат! Или, обрнуто, штити књижаре од експлоатације неких издавача, рецимо књижаре у малим местима... Све књижаре морају да буду у истом положају, залаже се Веховац.

Ништа мање није занимљив за читаоце, али и издаваче, члан Нацрта закона о књизи који утврђује колики је максимално дозвољени попуст који издавач може дати некој установи, институцији, верској заједници... То је, највише, до двадесет одсто!

– Суштина нашег предлога јесте у томе да се смањи малопродајна цена књиге и апсолутно заштите сви учесници у производњи и промету књиге – истиче Веховац.

Другим речима, каже, књиге у мегамаркетима више не би могле бити јевтиније од оних у књижарама, а посебно зато што мегамаркетима продаја књига није основна делатност.

Истини за вољу, каже председник ПУИКВ, било би освежавајуће и веома корисно када би држава чак и сада, пре усвајања новог законског акта, само примењивала сопствене законе – нпр. о обавезном издавању фискалних рачуна. Онда не би било дивље уличне продаје која тренутно уништава многе издавачке куће, а ауторе доводи у ситуацију да никада не знају ко продаје, и у колико примерака, њихову књигу. Улична продаја, осим када то у оквиру неких манифестација раде струковна удружења или сајамске организације или се продаја одвија у организацији пословних удружења, није ни предвиђена.

Најзад, кључно питање: да ли аутори Нацрта, издавачи и књижари, верују да овај законски акт може бити усвојен у Републици Србији?

– Моје лично уверење је да ће Нацрт бити усвојен. Можда ће нам требати годину дана, можда и две, али постоји критична маса аутора, издавача и књижара чији се интереси на овај начин штите. Сви који се базирају на црноберзијанском пословању и пиратској логици мораће да поклекну. Уверен сам да ће држава препознати свој интерес који је двоструке природе – и културолошке и фискалне – каже на крају разговора за „Политику” директор ПУИКВ Роман Веховац.

Даница Радовић

-----------------------------------------------------

Не знам за закон о издаваштву

На наше питање да ли је нови Нацрт закона о књизи усклађен са постојећим Нацртом закона о издаваштву, о којем наша јавност доста дуго говори, Роман Веховац је изричит:

– Не знам за тај закон... Ако ја, као председник јединог Пословног удружења издавача и књижара у држави за то не знам, да ли је могуће да такав законски нацрт уопште постоји? Сумњам... Иначе, ми не предвиђамо да убудуће приватно лице може да објављује и штампа књигу, јер је реч о добру од посебног културног интереса. Уосталом, ако појединац не може сам да прави ауто и укључује га у јавни промет, зашто би то могло бити могуће са књигом!?

Коментари1
0c6e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Миленовић
Заиста је прека потреба да буде донесен Закон о књизи и да буде доведена у ред област од изузетног значаја. Пошто закон није предочен јавности, није могућ ни прецизнији коментар. Оно што из интервјуа пада у очи јесте цена књиге. Она јесте и те како важна, али не би требало да буде и доминантна. Далеко је битније све оно што претходи продаји, односно које критеријуме треба задовољити да би књига одиста била културно добро. Данас чак и етаблирани издавачи не испуњавају елементарни услов да дело буде лекторисано пре него што се пусти у штампу. То нарочито важи за преведена дела јер се преводиоци сматрају и познаваоцима српског језика, што је често далеко од истине. Затим, некад су графички радници учили како треба добра књига да изгледа, а сада се књига припрема компјутерски и то раде они који се разумеју у компјутер, али не и у књигу (рецимо, готово обавезно ће овако раздвојити во-јни). И на крају, поређење са аутомобилом је, најблаже речено, незграпно. Много је приватника који свој производ пуштају у јавни промет. Зашто то не би било и са књигом, под условом да приватник испуни све оно на шт

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља