недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Светац који је продавао „Политику” и предавао гимназијалцима

У Гимназији „Душан Васиљев” у Кикинди одушевљено дочекали иницијативу Руске православне цркве и Руског института за стратешка истраживања за постављање спомен-плоче у част Светом Јовану Шангајском
Аутор: Јелена Трифуновић Црногорацчетвртак, 23.06.2016. у 12:00
Владика Никанор и митрополит Дмитриј (Фото Ј. Т. Црногорац)

Кикинда – Радите и чувајте се лењости која је мајка свих порока. Највише се чувајте свађа, опраштајте једни другима када сте увређени. Тако је ђацима државне гимназије у Великој Кикинди говорио њихов вероучитељ Михаило Максимович, који је у овој школи предавао од 1925. до 1927. године. Млади избеглица из Русије, који је завршио царску кадетску школу и правни факултет, са таласом руских емиграната уточиште је пронашао у Србији. Борећи се на страни белогардејаца рањен је у ногу, те је целог живота храмао. У Београду је студирао теологију, прехрањујући своју породицу уличном продајом „Политике” и друге штампе.

Остало је забележено да је сиромашни младић са новинама сваког јутра прво одлазио до Патријаршије да би потом заузео своје место на београдском плочнику. После завршеног теолошког факултета, замонашио се узевши име Јован према свом славном претку, светитељу Јовану Тобољском.

О периоду његовог службовања у кикиндској државној гимназији, о чему данас сведочи спомен-плоча постављена на улазу у ову школу, мало се зна. Сачувано је писмо које је Јован Максимович упутио тадашњим гимназијалцима, опраштајући се од њих приликом одласка у Охридску епархију којом је у то време управљао владика Николај Велимировић. Директор Гимназије „Душан Васиљев” Љубомир Замуровић, иначе професор информатике, указује да је Јован Максимович, касније назван Шангајски, подучавао ђаке личним примером и вредностима од којих су многе данас запостављене.

„Шест година сам предавао веронауку у овој школи, част ми је да сам био на месту на ком и Свети Јован Шангајски некада. Откад сам у овој канцеларији, ту је и његова икона. Поред је Свети Јован Тобољски, такође из породице Максимовић која је почетком 18. века отишла из Србије за Русију и изнедрила два свеца. У писму кикиндским гимназијалцима, између осталог, поручује им да буду послушни родитељима, учитељима и свима старијима који их уче добру. У садашњој култури тог, да тако кажем, првенства рођења више нема”, каже директор гимназије.

Спомен-плочу у част том светитељу крајем прошлог месеца заједнички су открили и освештали владика банатски Никанор и митрополит тобољски и тјуменски Дмитриј, уз присуство бројне руске делегације и локалних званичника.

„То је била иницијатива Руске православне цркве и председника Путина (посредством Руског института за стратешка истраживања). Овде је била делегација која је одмах после руског патријарха”, подсећа Замуровић. Име и дело Јована Шангајског, међутим, већини Кикинђана мало је познато, оцењује јереј Никола Мишковић.

„Био је велики добротвор и мисионар. За епископа у Шангају рукоположен је 1934. године. Тамо оснива велика сиротишта. Записано је да је обилазио шангајске четврти како би збрињавао децу без родитеља. Обезбедио је дом за преко три и по хиљаде напуштених малишана”, истиче јереј Мишковић.

После Кине, Јован Шангајски за кога је владика Николај говорио да је „анђео Божји у људском лику”, службовао је у Паризу, Бриселу и Сан Франциску. Крхке телесне грађе, али аскетске чврстине и непоколебљиве вере, када се замонашио на себе је узео најстроже покоре. До краја живота више никада није спавао у постељи. Први пут после четрдесет година у њу је положен упокојен. Умро је пре тачно пола века, у 71. години. Неколико сати раније завршио је служење литургије у Николајевској цркви у Сијетлу. За свеца је проглашен 1994. године, а Српска православна црква слави га 2. јула.


Коментари23
6ab5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lune
Hm,hmm..novine je prodavao i kolporter Boris Tadic, ali nije postao "svetac"..makar kao Sajmon Templar..!
PETAR MARKOVIC
O Nikanoru se sve zna, zalosno je sto se uvlaci RPC na ovakav nacin, Sveti Sinod je zakazao saslusanje za 30 jun Nikanoru koji je uzgred Optuzen i pred Drzavnim Sudom Republike Srbije, tekst je tendenciozan i smisljeno napisan, Nikanoru je isteklo vreme na potezu je SPC a RPC da ucenjuje preko njega i njemu slicnih.
Петру пре Петровдана
Међу интелектуалцима Србије, његово преосвештенство владика Никанор ужива поштовање попут веома малог броја наших архијереја.
Препоручујем 2
За Обавештену
Милина, да ти је неко већ нацртао... Захваљујем свима! Нека ти Бог опрости грешној. :) Грешни русофил
Rašomon
Krajnje bi vreme bilo da se kroz administratorsko uređenje komentara počnu uvažavati verska osećanja, umesto što je postalo opšte prihvatljivo, čak poželjno svako blaćenje svega pravoslavnog. A oni koji misle da bi im to značilo uskraćivanje prava na slobodu govora, neka pre takvog zaključka razmisle da li imaju šta drugo da kažu, osim slobodnog govora mržnje.
Radoslav
Nikako da se ratosiljamo komunjarskog mentaliteta, kod koga proradi refleks čim se pokrene neka tema u vezi sa crkvom i religijom.
Препоручујем 2
Данило
Св. Јован Максимовић је етнички Србин. Максимовићи су као и много српских породица (Владиславићи, Петровићи...)за време Турске емигрирали у тада царску Русију. Максимовић је са сломом царевине и доласка комуниста на власт емигрирао из Русије у Србију, а одатле даље као јерарх Руске заграничне цркве која са Московском патријаршијом није имала никакве везуе нити делила путир као ни са Римокатолицима. Тек после упопјења Св Јована на дошло је до јединства и наравно Мосаква није испоштовала услове РЗЦ. Св. Јована нису могли преварити.
Krespont
Do razmimoilazenja sa Moskvom je doslo tek kasnije, a to je vise bila politicka stvar i slijed dogadjaja toga vremena, mislim da ne treba porediti R. Zagranicnu Crkvu i rimokatolike.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља