Уколико се утврди да је професор Београдског универзитета плагирао или аутоплагирао свој докторски рад, биће му поништена диплома, узето звање и посао – суштина је документа који је после више од пола године усаглашавања, јуче усвојио Сенат Универзитета у Београду.

Иако се очекивала вишечасовна расправа, професори су „Правилник о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова” усвојили једногласно, без дискусије. У истом пакету су усвојени и Кодекс професионалне етике БУ и Правилник о раду етичких комисија и Одбора за професионалну етику БУ.

Ректор проф. др Владимир Бумбаширевић је након седнице рекао да су први пут јасно прописане процедуре и изразио наду да неће бити отпора на Универзитету приликом примене ових докумената. Он је рекао и да ће сви поступци за утврђивање плагијата који су у току бити третирани по овом правилнику, који почиње да важи осам дана од објављивања у „Гласнику Универзитета у Београду”.

– Надам се да ће пример БУ следити и други универзитети. Сад смо заокружили читаву вертикалу о одговорности од студената основних преко студената докторских студија до професора. Такође, први пут су таксативно побројани сви прекршаји о којима смо до сад само причали – рекао је новинарима декан Економског факултета проф. др Бранислав Боричић.

Проректор др Живан Лазовић је појаснио да је БУ имао у виду и друге прекршаје професионалне етике, не само плагирање – у документима се наводи и аутоплагирање, измишљање и кривотворење, лажно ауторство, односно навођење као аутора лица које није учествовало у изради рада.

По процедури, захтев за утврђивање неакадемског понашања може да поднесе запослени, студент, органи и тела високошколских установа и научноистражовачких институција. Захтев мора да садржи доказе. Потом факултет на којем је лице запослено, било раније запослено, завршило студије или одбранило рад формира етичку комисију, која затим иницира формирање стручне комисије на факултету. У стручној комисији не могу да буду наставници или истраживачи који су претходно написали позитивну рецензију рада, ментор нити чланови комисије за одбрану, као ни потписници званичних извештаја о наставном и научноистраживачком раду.

Ова комисија процењује оригиналност рада на основу софтверске анализе, а по потреби користи и друге начине, попут увида у истраживачку документацију или коришћену грађу.

Стручна комисија у року од 60 дана, који само у изузетним случајевима може бити продужен за још 60 дана, подноси извештај етичком комитету, а он обавештава наставно-научно веће и декана.

У случају да је утврђено да дисертација није оригинални научни рад, диплома о стеченом звању доктора наука се проглашава ништавом, а даном проглашавања ништавости дипломе, лицу престају права и обавезе проистекле на основу стицања дипломе која је поништена.

Уколико се утврди да је рад плагијат декан је обавезан да изрекне меру (опомена, јавна опомена и јавна осуда) и спроведе поступак одузимања звања.

Уколико постоји незадовољство одлуком стручне комисије, може да се спроведе другостепени поступак пред Одбором за професионалну етику на нивоу универзитета који формира комисију. На Одбору за професионалну етику је да донесе непристрасну одлуку и суд да ли је неки рад плагијат.

Др Лазовић каже и да ће одговарати и они који лажно оптуже некога за плагијат, исценирају читав поступак зарад личних интереса. У том случају, етичка комисија је дужна да размотри да ли одбијена пријава садржи елементе лажне пријаве и ако процени да постоји сумња, спроведе поступак утврђивања одговорности за лажну пријаву или клевету.

Он је избегао да прецизно одговори на новинарско питање кад ће бити спроведен поступак за утврђивање да ли је докторат градоначелника Београда плагијат. Подсетимо, и на сајту Пешчаника објављен је текст у којем се наводи да је 33 одсто или више текста његовог докторског рада који је одбранио на ФОН плагијат, што је градоначелник одбацио и додао да „стоји иза своје дисертације”.

Шта је плагирање, а шта аутоплагирање

У члану 21 Кодекса се наводи и да није дозвољено плагирање, лажно ауторство, измишљање и кривотворење и аутоплагирање. То се односи на све писане радове и извештаје наставног и научног особља и студената (семинарски, дипломски или завршни рад, мастер, специјалистички и магистарски рад, докторска дисертација, рад у часопису, уџбеник, монографија, поглавља у зборницима).

Плагирање је представљање туђих идеја или туђег рада, у целини или деловима, без навођења изворног ауторства или изворника, присвајање туђих интелектуалних и научних творевина и њихово приказивање као својих. Под плагирањем се подразумева и дословно преузимање текста другог аутора из електронских или штампаних извора (као и препричавање или сажимање текста), са српског или страног језика, у деловима или целости, без навођења аутора и извора.

Аутоплагирање је поновно објављивање свог раније објављеног рада или у другу сврху искоришћеног рада као новоги аутентичног.