четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.06.2016. у 08:15 Чедомир Антић
ПОГЛЕДИ

Постнацификација Србије

У годинама када је у јавности систематски релативизовано готово све у вези с концентрационим логором Јасеновац, присутна су настојања да српском народу буде приписан удео у холокаусту на територији окупиране Србије

Аутори недавно отворене изложбе у Историјском архиву Београда поставили су питање како је то Београд водио „обичан”, „мирнодопски живот”, док је у логору Сајмиште спровођен холокауст. Блог на званичној презентацији музеја овог логора садржи текст са насловом „Свети Сава и холокауст”. Свети Сава у тексту није доведен у везу са холокаустом, али је постављено питање зашто постоји ресторан у оквиру некадашњег комплекса логора на Сајмишту и да ли је прикладно да Срби славе Св. Саву на дан који је накнадно посвећен жртвама холокауста. Према тексту чланка „Сајмиште, Јасеновац и социјални оквири сећања и заборављања”, потеклог из пера баварског научника, објављеног у једном српском научном часопису, излази да су југословенски комунисти под утицајем српског национализма обележили само спомен-подручје логора Јасеновац, а настојали да потисну сећање на друге логоре, посебно оне где нису у тој мери страдали Срби.

Према британском историчару Мајку Барлеју колаборација са нацистима представља низ различитих нијанси. Сваки научник и интелектуалац тако мора бити опрезан код њиховог тумачења. Србија није постојала као политички ентитет током трајања Другог светског рата. За разлику од Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније и Хрватске, она није имала стару или новоуспостављену државност нити снажнији нацистички или антисемитски покрет. Србија је, одлуком сила Осовине представљала немачку војну управу. Окупациона „влада” била је помоћна установа немачке војне власти. У Европи је само једна бивша држава била лишена чак и такве управе – Пољска. И тамо је било колабораната – постојала је тзв. Плава полиција, која је деловала у Генералном гуверману.

Холокауст у Србији извршили су немачки окупатори. У Београду није било масовних антисемистских испада становништва, као рецимо у Сарајеву 1941. године. За разлику од суседа, Срби су великом већином изабрали борбу против нацизма – учинили су то марта 1941, у миру и у часу највеће моћи сила Осовине.

Логор Сајмиште и друга стратишта на којима је извршен холокауст нису били организовани од малобројних јединица Српске страже, од домаће полиције или југословенских фашиста – љотићеваца. Заточење и убијање Јевреја вршили су немачки окупатори. Логор Сајмиште налазио се при том на територији Независне државе Хрватске. Њиме су током рата командовали Немци и један Хрват.

Одакле онда потреба појединих активиста и историчара да логор Сајмиште и његово страшно наслеђе припишу историји колаборационизма и фашизма српског народа? У годинама када је у јавности систематски релативизовано готово све у вези с концентрационим логором Јасеновац, присутна су настојања да српском народу буде приписан удео у холокаусту на територији окупиране Србије. Према тим новим тумачењима, Срби су као културно дефектан народ макар и пасивно прихватили идеје нацизма и фашизма и поновили их касније (рецимо у Сребреници). За разлику од Хрвата или Немаца – „културних” народа којима се за време светског рата наводно случајно догодила власт патолошких злочинаца, Срби су историјски криви и само је потребно пронаћи аргументе за континуитет те кривице. У Србији су 1941. убијане десетине хиљада њених грађана, већином Срба. Заведена је страховлада узимања талаца, масовних стрељања – невиђена у другим европским земљама са изузетком Пољске и окупираних делова СССР-а. Ипак, народна већина је, према овим тумачењима, несумњиво одговорна само зато што су људи живели у близини стратишта и ваљда нису организовали демонстрације?! Можда као херојски Данци – чија се отаџбина предала у првом дану рата и чијем је краљу Хитлер током рата слао честитку за рођендан. Како су то Срби могли бити свесни холокауста – за разлику од рецимо британске владе, која до половине рата није била спремна да прихвати вести о постојању логора смрти?

Свако дебатовање са оваквим ставовима отвара питање да ли је у Србији макар неко подржавао нацизам. Пошто је таквих било, онај ко одбија постнацификацију Србије постаје жртва дисквалификације. Таква логика је у својој суштини заснована на традицијама инквизиције и комунистичког тоталитаризма. Њен циљ је застрашивање свих који не мисле исто као група овдашњих аутошовиниста – јер свако ко би им се супротставио сместа мора да одговара на оптужбе да наводно подржава нацисте и холокауст.

Реч је о намерној манипулацији. Последње деценије показују да је расизам заснован на боји коже или физиономији у великој мери морално дисквалификован. Настала је, међутим, нова димензија расизма, заснованог на тезама о народима неспособним да се модернизују, историјски кривим за злочине, недостојним да буду жртве...

*Напредни клуб

Коментари79
ba740
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

МИНУТ РАЗМИШЉАЊА - АКО МОЖЕ
Кажете да је немогуће посматрати страдање Срба у НДХ ван контекста Холокауста. То сте лепо сетили. Као што је немогуће посматрати страдања Срба у Првом светском рату ван контекста Првог светског рата.
Minut ćutanja
Nemoguće je posmatrati stradanje Srba u NDH van konteksta Holokausta, koji se, da podsetimo autora i lektore "Politike" - piše velikim slovom prema važećem pravopisu. Navedene inicijative su korisne jer je stepen kulture sećanja u srpskom društvu veoma nizak. Za nas bi bilo najkorisnije da shvatimo da se i u našem gradu na naše oči događao zločin, i nad Jevrejima i nad Romima, i u najvećoj meri, nad našim sunarodnicima, a da mi posle rata nismo učinili napore da se tih žrtava sećamo niti da učimo o ideološkim, političkim, istorijskim mehanizmima koji su do toga doveli. Antićev tekst ne doprinosi tom učenju, nego ulazi u polemiku tamo gde za njom nema stvarne potrebe. Kad bi istoričari poput Antića shvatili da su im istoričari poput Pisarija možda saveznici, mi bismo u toj oblasti krenuli napred. Lično mislim da je navedena izložba mogla da bude bolje realizovana, ali ona nipošto ne fabrikuje laži. Mi treba sa tim da se suočimo i da na minut zaćutimo.
@ SASA
Тих 75.000 су Срби. Студије којима се у последње време покушава доказати геноцидност српског народа углавном оперишу полуистинама. Једна од таквих је и студија коју финансира Британска академија наука а чији аутор је психолог, нажалост српског порекла чије име ћу изоставити. У случају те студије манипулација се састоји у томе што се финансира и истражује само Јеврејски део у оквиру концентрационог логора Старо сајмиште али се не истражује логор у целини што значи да се српске жртве једноставно прећуткују. Формално све је у реду јер је Британска академија пројекат покренула са акцентом на стварање меморијала јеврејским жртвама, а не и логору у целини, где су неупоредиво најбројније жртве били Срби. Али резултат ове студије јесте стварање јавног мњења да у логору није било Срба.
Sasa
Smatra se da je u Srbiji (logori Topovske supe, Banjica, Staro sajmiste) stradalo od nacisticke ruke oko 5.000 Jevreja. Samo Jajinci su stratiste za oko 70.000-80.000 umorenih. Ko su oni? Sta je sa njima?
@ZLATOUSTI
Кажете да су Европа и свет 1945. антифашистички. За расправу о Недићу је, међутим, релевантно каква је Европа у периоду 1941-1945. Зато бисте можда могли да наведете које ВЛАДЕ којих ДРЖАВА су у том периоду биле антифашистичке.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља