субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 25.06.2016. у 21:05 Драган Вукотић

Седам година до независности

Процењује се да ће проћи најмање седам година док Уједињено Краљевство потпуно не изађе из ЕУ и успостави нове трговинске споразуме. – „Разводом” од Брисела руководиће можда министарство за брегзит

Последице одлуке о изласку Велике Британије из Европске уније најдуже ће сносити они који су за њу најмање гласали. Наиме, млади од 18 до 24 представљају друштвену групу која се у највећем проценту изјаснила за ЕУ, док су Британци старији од 65 година највише гласали за излазак из европског блока. Упоредна анализа агенције Ју гов, заснована на проценама о очекиваном животном веку Острвљана, тако показује да ће најмлађи гласачи наредних, у просеку, 69 година живети у Уједињеном Краљевству ван ЕУ, док је у случају најстаријих Британаца просечан број година у таквом систему процењен на 16.

Свеједно, да би „бракоразводна парница” Лондона и Брисела званично почела потребан је официјелни захтев упућен Европском савету. Сама референдумска одлука о „брегзиту” се, наиме, правно гледано, не може посматрати као окидач за почетак процеса, јер је за нешто тако потребна одлука парламента.

Иако је, сада већ одлазећи, британски премијер Дејвид Камерон јуче сугерисао да ће тај потез препустити свом наследнику (натукнувши октобар као могућ датум), брзопотезно су реаговали водећи функционери ЕУ. У саопштењу које потписују председник Европског савета Доналд Туск, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, председник Европског парламента Мартин Шулц, и Марк Руте, премијер Холандије (која председава ЕУ) – Британији је поручено да „влада мора хитно да почне спровођење воље свог народа, колико год тај процес буде болан”. Поруку европских лидера треба посматрати у контексту демонстрације одлучности да се не пристане на даља условљавања Лондона. „Излазак, значи излазак”, како је пре неколико дана сугерисао Јункер.

Може се очекивати да Камерон буде изложен огромном притиску да што пре активира члан 50 Лисабонског уговора, најважнијег правног акта Европске уније. Позивање на овај члан представља формално обавештење о намери једне земље чланице да напусти ЕУ. Тиме се активира штоперица која почиње да откуцава две године у току којих треба да наступи правоснажни „развод”.

Двогодишњи оквир је, ипак, превише амбициозан за тако компликовану правну процедуру, а свако пробијање рока захтева зелено светло преосталих 27 чланица. Зато је вероватно у праву портал „Политико”, када позивајући се на коментар немачког европарламентарца Александера Графа Ламбсдорфа оцењује да би Лондону ипак било најмудрије да додатно време обезбеди тако што ће померање рокова затражити одмах приликом подношења званичног захтева за излазак.

Услови изласка ће бити преговарани са преосталим чланицама Европске уније, од којих ће свака имати право вета уколико не буде задовољна условима.

Како преноси „Телеграф”, само иступање из чланства биће лакши део посла, док ће договор о новим трговинским односима, укључујући и тарифе и друге баријере које би се могле успоставити између ЕУ и Британије, и договор о областима попут слободног кретања, бити тежи. Ова фаза могла би да потраје додатних пет година.

Једначина од две плус пет година могла би да се, по мишљењу појединих експерата, испостави као превише амбициозна, те да се „развод” Острва од континента изроди у мучну, и дуготрајну, причу.

По досадашњим информацијама, очито је да ће пословна заједница агитовати за што безболније раздвајање, како би се предупредила штета за економију. Поједини политичари, међутим, поручују да ће услови стављени пред Лондон бити „брутални” како би се друге чланице нагнале да двапут размисле пре него што крену истим путем.

Све ово захтеваће, сасвим очекивано, покретање читаве административне машинерије. Према неким проценама, преговоре о иступању Британије из ЕУ водиће неки нови премијер (као највероватнији кандидати фигурирају Борис Џонсон и Мајкл Гоув), док ће са друге стране преговарачког стола највероватније бити неко од европских комесара. Острвски медији у том контексту увелико спекулишу о оснивању – министарства за „брегзит”.

У Бриселу су с друге стране фокусирани на активности које би се могле подвести под термин „контрола штете”. Колико јуче, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини требало је да владама држава чланица пошаље предлоге о блискијој војној интеграцији. Пројекат ће, све су прилике, бити стављен на чекање. Но, најјача спона која држи Европску унију на окупу, она између Немачке и Француске, остаје одлучна у жељи да европском пројекту да нову, преко потребну, енергију. Продубљење војне сарадње делује им као логично решење.

Коментари1
3c34c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

feliks56
Interesantan je deo poruke nekih funkcionercica iz EU Londonu "da mora hitno da pocne sprovodjenje volje naroda...". Da li vam to zvuci kao mesanje u unutrasnje stvari Vel. Britanije? Ko su te "face" i sitni cinovnicici koji su se toliko razularili da zaboravljaju elementarne stvari iz diplomatskog kodeksa i bontona? I zabranu mesanja u unutarsnje stvari jedne suverene drzave?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља