субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 25.06.2016. у 20:30 Аница Телесковић

Колико британско „не” кошта Србију

Валутну драму на српском девизном тржишту централна банка јуче спречила продајом 40 милиона евра
Вртоглави пад фунте (Фото Ројтерс)

Економске последице одлуке Британије да напусти Европску унију (ЕУ) тек ће се збрајати наредних дана. Тржиште валута већ је одреаговало, а валутна драма осетила се јуче ујутру и у Србији када је почела трговина на девизном тржишту. Вредност динара падала је у односу на евро, па је према нашим незваничним информацијама Народна банка Србије интервенисала продајом 40 милиона евра како би спречила даље клизање динара. Индикативни курс НБС јуче није прешао психолошку границу од 124 динара за евро (123,95). Како кажу наши извори на девизном тржишту, централна банка на време је реаговала и спречила ширење панике. Већ у девет ујутру, истичу наши саговорници, НБС је контактирала најкрупније играче на тржишту да провере шта се догађа и какве се промене очекују. „Одлично су одреаговали да спрече ширење панике”, каже наш извор.

Небојша Савић, председник Савета гувернера, каже да ћемо тек видети како ће тржиште да прихвати ову политичку одлуку, пошто је фунта најшре пала за 11 одсто у односу на долар, а онда је током јучерашњег дана тај пад смањен на осам одсто.

Горан Николић, сарадник Института за Европске студије не очекује значајније преливање негативних последица брегзита на Србију. Свој оптимистичан став поткрепљује бројкама.

– То не може значајно да се одрази на ниво страних инвестиција, јер су улагања из Велике Британије у Србију скромна. У периоду од 2005. до 2015. оне износе свега 213 милиона евра, што је тек нешто више од један одсто укупних страних инвестиција. Такође, Србија у Британију извезе тек 1,5 одсто укупне вредности свог извоза (177 милиона евра). С друге стране, увоз из ове земље чини тек 1,2 одсто укупног увоза (око 200 милиона). У структури јавног дуга фунта чини тек 0,5 одсто укупних државних дуговања – објашњава Николић зашто Србију неће погодити британско „не”.

Ипак, с обзиром на то да је долар јуче јачао посредан ефекат може, да се очекује на раст јавног дуга, јер је трећина укупних државних дуговања у доларима. Незванично, у Министарству финансија кажу да имају довољно доларске ликвидности да, у случају да америчка валута почне да јача, доспеле обавезе платимо у доларима и да, на тај начин, држава не изгуби на валутним разликама. И премијер Александар Вучић јуче је користећи стручан економски термин рекао да смо се „добро хеџовали”, што практично значи да смо се заштитили од валутних ризика.

Према речима Владимира Круља, професора на Универзитету у Лувену и саветника у Влади Србије, одлука британских бирача нема директног утицаја на позицију Србије у процесу евроинтеграција, па и на коришћење претприступних фондова. То не може да промени чињеницу да Србија око две трећине своје робне размене остварује са земљама ЕУ, али и не може променити наше опредељење ка евроинтеграцијама.

– Економске турбуленције које ће у ЕУ изазвати „брегзит” могле би да имају посредан утицај на српску економију. То ће наравно зависити од одговора Уније на излазак Велике Британије из ЕУ. Остаје да се види какве ће дугорочне последице на финансијским тржиштима оставити „брегзит” када је реч о нивоима каматних стопа, курсева валута (пре свега евра и долара), али и расположивих инвестиција. Сигурно ће и Европска централна банка и Банка Енглеске интервенисати на тржишту како би спречиле већу нестабилност – прогнозира Круљ.

Он не очекује додатне притиске из Брисела због наше сарадње са инвеститорима из других делова Европе и света, попут Русије и Кине поготово. Треба имати у виду и посебну врсту партнерства Кине са ЕУ, каже Круљ.

Ни бивши гувернер Дејан Шошкић не очекује директне негативне последице брегзита.

– Кад је реч о процесу проширења, можда дође до неког успоравања јер ће ЕУ сада морати да се бави собом и због себе ће морати да се редефинише. Што се тиче глобалних инвестиција, они који су настојали да на европско тржиште уђу преко Британије, можда ће променити своје инвестиционе планове. Ту пре свега мислим на Кину. Могуће је и да се јави извесна доза неповерења и да се смањи прилив страних улагања у Британију – закључује Шошкић.

Фондови ће можда бити смањени

Излазак Британије из ЕУ поставио је питање хоће ли и средства из претприступних фондова бити смањена.

Преко претприступних фондова ЕУ за Србију је до 2020. предвиђено 1,5 милијарди евра. Реч је о такозваним ИПА фондовима који представљају главни финансијски инструмент Европске уније (ЕУ) за подршку реформама за земље кандидате и потенцијалне кандидате. Само у току 2014. године нашој земљи је било на располагању 198 милиона евра, док је 2015. тај износ био 234 милиона евра.

Према речима Михајла Црнобрње, професора на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), излазак Велике Британије из ЕУ ствара потпуно нову ситуацију.

– Преседан ће сада дефинисати праксу и постављати правила. И када је реч о томе како ће се, повлачењем Британије, редефинисати пакети помоћи, али и када је реч о томе како ће се повлачити кадрови из европске администрације који долазе из Британије, попут Мајкла Давенпорта, шефа делегације ЕУ у Србији. То није нешто што може да се реши преко ноћи, за то ће бити потребно мало више времена – каже Црнобрња.

Коментари5
f1048
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bata
Britanija nece uplacivati svojih 11 milijardi evra u EU budzet i sve ce ostati isto?
Милош
Неће коштати ништа. Јуче је евро пао, а сви који штеде доларе и швајцарце, ако су их јуче продали, су профитирали. Прва корист за Србина је да научи да евро није једина валута ни за штедњу, ни за куповину/продају. Што се тиче британске робе, нашао сам само Ервикс освеживаче и Стрепсил таблете, и није штета ако их сутра не буде. Што се тиче фондова ЕУ, просечан Србин ионако није видео ни динара, а тако ће бити и убудуће, па били они 100 евра или 100 милијарди евра.
Dejan Jovanovic
Srbiju ce da kosta mnogo, jer umesto da prepozna britansko napustanje broda koji tone, ona se i dalje drzi ulaska na isti po svaky cenu.
Ама баш ништа..
..Србију кошта Вучић Александар који је заменио хашку оптужницу за продају Србије истим тим Англо-Саксонцима (ту спадају и Немци).
D. S.
Kada se jedna vrata zatvore, drugih dvoje se otvore. Ima li Srbija zlata? Koliko je britansko "ne" donelo Srbiji dobiti na zlatu? Izvozi li Srbija hranu, poljoprivredne proizvode, uskoro i u Britaniju, sa manje birokratije?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља