Шахиста је, новинар и психолог. Вишеструки је светски и европски првак у решавању и компоновању шаховских проблема, велемајстор у обе дисциплине. Незванични је Гинисов рекордер по броју учешћа на светским првенствима на којима се такмичио 40 пута, од установљавања ове планетарне шаховске смотре. Он је Марјан Ковачевић, наш колега новинар Спортске рубрике „Политике”. Његово име исписано је на недавно завршеним степеницама на Калварији, уз имена других знаменитих Земунаца.

– Част ми је да будем међу многим суграђанима који су ме инспирисали. Међу њима је и Петар Смедеревац, бивши савезни капитен који је дуго водио Шаховски клуб „Младост” из Земуна, у коме сам и ја поникао – каже Ковачевић, разгледајући имена својих „комшија” на степеништу.

Идеју да Земун добије своје „степениште славних” сматра лепом и оригиналном. Има, ипак, једну „замерку”.

– Наравно да овакав избор никада не може да буде праведан. На пример, мој отац Драган је као дечји лекар у Земунској болници суграђане задужио много више од мене – скроман је Марјан.

Већ четири деценије Марјан је у врху светског проблемског шаха. У решавању проблема на светским првенствима освојио је екипну златну медаљу 1982. године, уз много осталих, а појединачно је два пута био други и једном трећи. На европским првенствима његова екипа је пет пута била најбоља и никада без медаље на досадашњих 12 шампионата. Највеће своје успехе Марјан је ипак забележио у компоновању двопотезних шаховских проблема. На шест светских првенстава у трогодишњим циклусима, четири пута је био првак.

– Предност проблемског у односу на турнирски шах јесте што у њему нема тензије нити директне конфронтације са противником. Када је реч о компоновању проблема, нема ни временског, ни просторног ограничења. Велики број таквих задатака осмислио сам и у аутобусу, путујући од Земуна до „Политике” – прича Марјан.

Бављење шахом попут црвене нити провлачи се кроз читав његов живот. Шах је његова константа од десете године, када му је отац открио тајне игре. У „математику” црних и белих фигура још више се заљубио у шаховској секцији у земунској ОШ „Гоце Делчев”. Показало се да за то има дара, па је наставио да ређа партије у тадашњем Дому пионира.

Када је дошло време да Марјан одабере своје будуће занимање, између апстрактне математике и психологије, одлучио се за ово друго.

– Моја генерација управо слави 40 година од уписа на факултет. Виђамо се сваке године, али те сусрете понекад и пропустим, за разлику од ових на шаховским првенствима – шали се Марјан, који од деведесетих не ради као психолог, али знања која је стекао за време школовања увелико користи у новинарству.
Почео је да пише у „Политици” 1986, када је изашао први Шаховски додатак, а четири године касније почео да ради у истој рубрици. У нашу новинску кућу дошао је, када се, како каже, новинарство уплитало у политику и полако престајало да буде оно што је он желео. Било му је важно, ипак, да све оно што зна о шаху подели са другим људима.

– Од 2011. године, стицајем околности почео сам да пратим и тенис и Новака. То ми је дошло као поклон, иако пре тога нисам био познавалац овог спорта. Задовољан сам што могу да пишем о некој успешној области, будући да су наши резултати у шаху, са изузетком проблемског шаха, много слабији него раније – каже Марјан.

Шах ипак ниједног тренутка не запоставља. Три године води школу проблемског шаха у којој образује своје будуће наследнике. У јулу га чека и велики јубилеј. Обележиће четири деценије свог учешћа на светским првенствима на такмичењу које ће се први пут одржати у Србији и Београду. Овога пута, у фокусу му је организација, а не надметање.

– Месец дана пре истека рока учешће је пријавило 200 људи из 37 земаља са пет континената. О Србији се већ дуго прича у проблемском шаху, а од ове године причаће се још лепше – каже Марјан Ковачевић.